Влада Србије усвојила је почетком месеца предлог закона о буџету за наредну годину. Буџет предвиђа између осталог улагања у инфраструктуру, науку, повећање плата и пензија.
Ћулибрк каже да ако се упореде цифре из предлог буџета за 2020. са цифрама за прошлу годину, у наредној години планирано највеће повећање расхода јесте за плате, и износи 500 милиона евра.
"Иако сви званичници тврде да је буџет развоји, у капиталне инвестиције се усмерава мање новца него за плате. Поставља се рационално питање да ли је буџет развојни или предизборни. Повећавате издатке за плате за 62 милијарди динара, а за капиталне инвестиције 57 милијарди, а с обзиром на то да иду избори, па треба подмазати гласачку машину - сад је буџет стварно предизборни", рекао је он.
Додатно пада у очи најава инвестиционог плана, као и најава улагања у стадионе.
"На неким од тих стадиона последње такмичарске утакмице које су одигране имале су по око 150 гледалаца… а сад треба да се слупа у њих по 20 милиона евра… И кад кажу да су то капиталне инвестиције и да ће то подстаћи развој, ја кажем – да, подстаћи ће нечији развој, али земље тешко", истакао је Ћулибрк.
Буџет је пројектован на претпоставци владе да ћемо имати раст од четири одсто, али процене изван земље нису такве.
"Али ништа то не вреди кад су наши званичници оптимисти. Не знам ко то њима рачуна, а нико не говори да смо у прва два тромесечја били најгори, не у региону, него у Европи", казао је он.
Како је навео, грађани слушају трећу годину за редом како ћемо имати суфицит, али нећемо, у буџету пише да ћемо имати минус.
"Ми слушамо причу – суфицит, суфицит, на крају се подвуче година и буде дефицит, и ништа", додао је он.
Ћулибрк сматра да је разлог за то лоше планирање буџета.
Кључна полуга која нам недостаје за већи раст је приватно улагање, тај део који недостаје за већи раст је приватни сектор, и треба попустити притисак на приватни сектор, оцењује он.
Ћулибрк је рекао да ће ускоро разлика у платама у приватном и јавном сектору бити 120 евра.
"Већ сада је просечна плата у јавном сектору прешла 500 евра. А кад се повећају прате у јавном сектору оне ће прећи 560 евра, а у приватном сектору ће остати на 430 и направићете распон између плата разлику од 30 одсто, а притом приватни сектор је тај који ствара и он ће бити кажњен", казао је.
Он је рекао да се држава понаша као анти-Робин Худ.
"Узимате од свих, држава се понаша као анти-Робин Худ, узима чак и од најсиромашнијих, наплаћује им порезе, скупи те паре на гомилу и онда 90 милијарди у виду субвенција дели где хоће".
Како је додао, држава притом квари тржиште, јер на трижишту сви имају право да буду једнаки, али овде нису сви једнаки.
"Знам једног привредника који размишља да председника зове на свечано затварање своје компаније", казао је.
Проблем је и што се кроз субвенције не зна у шта се улаже, а управо су грађани ти који плаћају све путеве, сву изградњу.
"То су наши новци, и сви би морали до последњег динара да знамо како се он троши. Коме, колико, какви ефекти – те информације нема шансе да добијете", истакао је.
Прочитајте ОВДЕ шта Радомир Лазовић каже о међусобном хушкању грађана једних на друге.
Извор: Н1
