Изворно, та директива се односила на копнене цевоводе, али је у мају ове године проширена на подморске, па се односи и на "Северни ток 2". У овом случају то значи да би половина његових капацитета требало да буде отворена за друге добављаче, осим руског Гаспрома, преноси Хина.
- Званичници ЕУ заговарају диверзификацију и енергетску сигурност. То је разумљиво, али чињеница је да 'Северни ток 2' директно повезује Лењинградски регион у Русији с немачким Грајфсвалдом и никакви допунски прикључци нису у плану, као и то да ниједна балтичка земља не може да рачуна на производњу гаса која би била довољна за озбиљнији извоз у Западну Европу - наводе коментатори агенције РИА.
Подсетимо, Украјина, Хрватска, Пољска, али и многе друге земље гас узимају од САД иако је он неупоредиво скупљи од руског! Иако постоји много других довављача гаса, главни претедент на кориштење Северног тока су САД који су пре неколико година, између осталог и из тог разлога, срушиле и "јужни ток". Вашингтон је захтевао да 50 одсто капацитета буде на располагању осталиом снабдевачима, односно њима, а Москва на то није пристала.
С друге стране, за сада нема најава да ће Брисел и САД захтевати идентичну ствар кад је реч о "Турском току" на који је ће бити накачена и Србија. Ипак, кад су у питању САД и Турска све је могуће. Њихови односи тренутно су све осим добри, али не сме се заборавити да су Анкара и Вашингтон вишедеценијски савезници, да је Турска чланица НАТО и да до промене политике Анкаре може доћи у било ком тренутку.
Како год било би резервација половине капацитета за алтернативне добављаче за инвеститоре у "Северни ток 2" значила узалудно потрошених пет милијарди евра, а за европске потрошаче несташицу гаса.
Немци су тога и те како свесни, пише у чланку, па су посланици Бундестага предложили закон о изузимању страних гасовода из захтева Трећег енергетског пакета ако су финансирани пре 23. маја 2019., а њихова прва тачка повезивања са заједничком европском мрежом је у Немачкој па нема претње од конкуренције и сигурности у ЕУ.
- Северни ток 2' потпуно испуњава те услове: европски инвеститори - ОМВ, Винтершел, Шел, Унипер и Анжи - издвојили су новац за пројекат пуно пре маја ове године - пише РИА, али додаје да није било довољно гласова у Бундестагу, а друга расправа је одгођена на неодређено време.
Руска агенција тврди да је Берлин одгодио законски пројекат не желећи сукоб с Европском комисијом, која, како се наводи, држи страну Украјини и Пољској. Наиме, уочи гласања у немачком парламенту Кијев је упозорио да ће се у случају прихватања изузетка од Трећег енергетског пакета жалити суду ЕУ.
Руси те украјинске претње објашњавају страхом од губитка транзитних прихода, јер узнапредовали Турски ток на југу и Северни ток, значе да ће Русија ускоро извоз гаса у Европу моћи да обавља без употребе украјинског гасно-транспортног система.
Но, највећи проблем Берлина никако није Кијев него Пољска која у случају реализације "Северног тока 2" такође губи део транзита, али је за разлику од Украјине пуноправна чланица ЕУ и има знатан утицај у Бриселу, додаје се у тескту.
Москва схвата да Берлин не жели директну конфронтацију с Бриселом, па су у Гаспрому, како се наводи, припремили резервну варијанту која свима чува образ, а остварује циљ.
Позивајући се на немачки лист Ханделсблат, РИА преноси да је Гаспром основао компанију која ће постати оператор дела "Северног тока 2" дужине 12 наутичких миља који пролази кроз немачке територијалне воде, односно спада под директиву ЕУ о гасу, а остатак руте пролази међународним водама за које не важе захтеви Брисела.
Као резултат тога, испоштовала би се директива о обавезном раздвајању функција између снабдевача и транспортног система па би "Северни ток" радио пуним капацитетом, пише агенција РИА.
Подсетимо, Украјина, Хрватска, Пољска, али и многе друге земље гас узимају од САД иако је он неупоредиво скупљи од Руског! Иако постоји много других довављача гаса, главни претедент на кориштење Северног тока су САД који су пре неколико година, између осталог и из тог разлога, срушиле и "јужни ток". Вашингтон је захтевао да 50 одсто капацитета буде на располагању осталиом снабдевачима, односно њима, а Москва на то није пристала.
Прочитајте ОВДЕ какав је то нови план сковала Ангела Меркел.
Извор: Информер
