О елитама

Није било природно да ја будем за Вучића. Често смо имали дуеле када је он заступао радикалну странку. Међутим моји пријатељи од којих сам очекивао да кад дођу на власт да ће препородити Србију, да ће од Србије направити модерну земљу по европским стандардима, нису ништа урадили по питању наших евроинтеграција. Они као да су се заверили да Србија никад не уђе у ЕУ. Јер они су смтарали да ако уђемо у ЕУ да онда неће у Србији моћи да раде шта они желе.

Често су елита људи који сами себе не могу да издржавцају него морају да заседну на државне јасле да их она издржава. Јер они су толико паметни и талентовани и само им фали да их неко издржава. Невоља је што се те елите не мењају, не боре се на тржишту идеја. Ако они нису у стању да направе филм који ће да врати паре или да напишу књигу... Ја мислим да они нису елита.

Раније си био успешан ако оно што радиш поштују од Љубљане до Македоније. Ја сам имао срећу да сам као млад успео и да су оно што сам ја писао читали неки паметни људи. Не могу да заборавим сцену на Стеријином позорју, тада сам још био млад новинар, када ми је Жорж Паро тада један од највећих југословенских редитеља, рекао да Фриц (Мирослав Крлежа) чита оно што ја пишем. Ја само што нисам умро. Да Мирослав Крлежа чита неког дечка од 20 година. И тада ми је Паро рекао да Крлежа хоће да ме упозна првом приликом кад будем долазио у Загреб.

Тад је било правило да да кад хоћеш да постанеш београђанин да мораш бити и читанији и пристојнији од тих истих београђана. А сада је простота засенила било кога. Свако сваког може да опсује на друштвеним мрежама, и ми уместо да уживамо у новим технологијама, да стичемо нова знања ми практично имамо речних јавних тоалета. Ово што се сада пише по друштвеним мрежама то су некада психопате и манијаци писали по зидовима јавних талета. И они се сада поносе тиме кад опсују некога јер мисле да су елита.

Вучић сумња у мене

Вучић има срећу да су против њега неталентовани и лоши писци. Замислите шта је била ситуација краља Милана. Против њега устали и Нушић и Радоје Домановић, Пера Тодоровић...

Највиспренији људи. А са оваквом елитом Вучић може да влада 30 година. Многи мисле да је он њих ангажовао јер ко би за њих чуо да они нису против Вучића.

Тајкуни су данас пред самоубиством у Србији. Они се такмиче у томе ко је мање дужан. Кажу - има сто милиона, па има али сто милиона дуга.

Био сам једном у Америци када је банкротирао Доналд Трамп. Тада је изашао интервју са њим. И ту је писало како је тада Трамп излазећи из "Трамп Тауера" видео чистача ципела. Дошао је до њега, ставио ципелу да му очисти, дао му долар и рекао - Благо теби ти имаш тај један долар а ја сам дужан милијарду.

Вучић ме је док је био у СРС оптуживао да сам ЦИА, да сам Удба, да ми је плата месечно 100 хиљада евра месечно.

Али сада смо се сусрели код његове бескрајне енергије, и жеље за знањем. Он је толико радознао човек... Толико не напредовао за ових десетак година. Нема шта неће урадити да помери нека затворена врата пред српским националним интересима.

Не знају људи шта би ми теже опростили - ријалити или Вучића.

Шта ћу радити кад падне Вучић? Ја сам 40 година новинар, и већ сам на крају пута. Преживео сам и Тита и Милошевића и период после Милошевића... Ја сам први пут покушао да будем режимски новинар у време Ђинђића. Али то нисам успевао јер није ми се допадало како се тада решавало...

Ђинђић ми је рекао - Ти не знаш како су глупи ови политичари у Европи.

- Па ко је најглупљи човек у Европи?

- Робин Кук, од њега глупљег нема, рекао ми је Ђинђић.

Нисам ни сад успео да постанем режимски новинар. И Александар Вучић сумња у мене а камоли остали. Ја кад сам рекао Вучићу да сам гласао за њега он ми није веровао, мислио је да се шалим.

- Да ли размишљате о времену после Вучића?

- Не знам, можда ћу то доживети као ослобођење, јер и Вучић сумња у мене.

Треба да се у опозицији појави нова снага, нова идеја која би можда у следећој етапи била спасоносна за Србију.

Како ми је Кија Коцкар отворила очи

После смрти Зорана Ђинђића ја сам био три године без посла. Нико није смео да ме прими или барем да гостујем негде. Испало је да сам једини у Београду и Србији познавао Зорана Ђинђића. И ако би дошао на неку телевизију, макар и тајно да радим, без појављивања на екрану, одмах су звали из кабинета Војислава Коштунице и претили да ће ухапсити власника те телевизије.

После када је дошао Борис Тадић, макар сам могао нешто да радим. Тако да сам ја лустрацију већ преживео.

Иначе мени је очи отворила Кија Коцкар. Гледао сам је у једној политичкој емисији и она је на питање шта мисли о ситуацији у свету, односу снага између великих сила, је рекла да је била стјуардеса у Дубаију, да се дружила са руским стјуардесама и да су јој оне рекле да су све против Путина. Кија Коцкар је забринута за Србију која је за Путина.

Мени је једина нада у Србији овај Бака Прасе. То је позитивно за Србију. Србију су створили свињски трговци, Карађорђе и Милош Обреновић, тако да ја будућност Србије видим у Прасету.

Миљеник режима

Некад најомиљенији новинар у држави, писао сам књиге у фантастичним тиражима, осамдесетих сам био богатији од свих српских тајкуна, превођен сам свуда у свету, дочекиван сам на Харварду, Стенфорду, америчком Конгресу...

И сада сам дошао у ситуацију да будем оптужен за говор мржње, за ширење проституције, снимање порно филмова... Ово што сам ја доживео као миљеник режима не бих пожелео ни најгорем непријатељу.

Шта се крије иза "брисања" српских гласова на Косову сазнајте ОВДЕ!

Извор: Курир