Таласи рекордне висине, поплаве дуж целе обале, само су назнаке онога што чека Хрватску.
Како је наведено, с климатским променама јачаће сви метеоролошки феномени који ће резултирати временским приликама које су погодиле Хрватску претходних дана.
Геофизичар Мирко Орлић, академик специјалиста за цунамије, за Индеx каже да је најбоље кренути методом зумирања - од тога шта је у мору преко тога шта је у атмосфери до тога што је над Европом и коначно до онога што се збива у свету, јер је то све део једне приче.
"Колеге из Хидрографског института измерили су у уторак 12. новембра највећи вал максималне висине 10,87 метара. Што је најважније, измерили су га код Дубровника, што је изненађујуће. Наиме, сличне висине валова, можда нешто мање, мерили смо у Јадрану и раније, али у његовом северном делу", истиче Орлић.
Unreal southerly winds in Dubrovnik, Croatia yesterday, Nov 12th. Feels like hurricane force! Report via @crometeo - posted with permission. pic.twitter.com/t2p3ma62Gc
— severe-weather.EU (@severeweatherEU) November 13, 2019
Ове поплаве, каже, зависе од неколико фактора. Између осталих, на њих утиче јак југо. У Сплиту је измерено једно од најјачих југа икад, преко 100 километара на сат. Ту су такође и киша, низак ваздушни притисак и раст нивоа мора. Но, ветар је најјачи фактор.
"Хрватска је у зони у којој према северу јури топао, влажан ваздух. Ако се уз све то створи јак циклон, имамо то што сада имамо", каже Орлић.
Он објашњава како долази до загревања северног хладног појаса.
Splitska policija zbog opasnosti od pada stabla za promet zatvorila Pojišansku ulicu, od raskrižja s Osječkom do raskrižja s Ulicom Slobode. Promet se preusmjerava. #Jugo u #Split-u podiže valove, more dopire i do ugostiteljskih objekata na Bačvicama. #n1infopic.twitter.com/2jmP09NM9g
— Jelena Tešija (@JelenaTesija) November 12, 2019
"Климатолози тумаче да се северни арктички појас најбрже загрева због специфичне повратне спреге. Наиме, како се смањује површина арктичког леда тако се повећава површина отвореног мора. Будући да је лед бео, а море тамно, то значи да површина која рефлектује сунчеве зраке постаје све мања, а површина која их упија све већа. То пак значи да се цела регија загрева, што има за последицу даље смањивање површине леда и повећање површине мора. И тако укруг."
Када је реч о ономе шта се може очекивати у будућности, Орлић за Хрватски портал прича: "Пре смо имали размаке од око 10 до 20 година међу рекордима, а данас имамо по неколико година."
"То показује како се учесталост рекордних поплава повећава. Истовремено имамо те догађаје тако јако јужно, што је такође неуобичајено. Некада се то углавном догађало на северу, до Пуле и Ријеке. У Венецији се ових дана догодила тзв. аqуа алта, односно висока вода. Очекивао сам то јер смо на југу имали југо, а на северу, у зони Венеције, буру, која је ишла према њиховим обалама. То је за нас релативно поштедна ситуација, а за њих најгора могућа. Ова поплава код нас (у Хрватској) спада у 10 највећих, а код њих је то највиша вода од 1960-их", каже Орлић.
Прочитајте ОВДЕ зашто су Македонци љути на ЕУ.
Извор: index. hr
