Председник Српске радикалне странке је упитао шта то може донети регионална иницијатива названа „мали шенген“ што већ није обухваћено ЦЕФТА споразумом и упозорио да би евентуално приступање и Косова тој иницијативи значило да Београд имплицитно признаје његову независност.
„Зашто нисмо инсистирали на доследном спровођењу ЦЕФТА споразума и да се постепено проширују одређене олакшице у трговинској размени између земаља чланица, као и да се подстиче њихова економска и политичка сарадња“, упитао је Шешељ на конференцији за новинаре у Скупштини Србије.
Он је оценио да је за Србију и српски народ увредљив и сам назив „мали шенген“, али да је много опасније питање статуса чланица, које није јасно дефинисано, за разлику од статуса чланица ЦЕФТА.
Шешељ је подсетио да су идеју о такозваном малом шенгену до сада подржале Србија, Албанија и Северна Македонија, а да се ту скрива опасност да се евентуално прикључење такозваног Косова схвати као да Србија имплицитно признаје косовску независност.
Лидер Српске радикалне странке је навео да су прве три државе учествовале на састанцима у Новом Саду и Охриду, а да је идући састанак заказан за 21. децембар у Драчу.
Према његовој оцени, неслагање које је званична Приштина изнела по том питању и наводни сукоб са албанским премијером Едијем Рамом само је фингирано.
„Почела је игра која ће трајати још месец дана. Још ће се Приштина жешће супротстављати и Рама ће их притискати, а онда ће почети притисак са Запада и у једном тренутку, два-три дана пред састанак у Драчу, албанско руководство у Приштини ће изненада пристати и послати делегацију. И та делегација ће имати статус као и делегација Србије. Где је гаранција да то неће бити тако? Ја је не видим и очекујем да ми председник Републике то разјасни. Шта ће урадити ако Рама доведе делегацију у Драч да учествује равноправно“, упитао је Шешељ.
Он је оценио да је тада једино решење које Србија може да примени отказивање учешћа у „малом шенгену“, јер овај пут нико неће прихватити фусноту у којој се објашњава да је то територија под контролом Унмика, у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.
Говорећи о председнику Србије Александру Вучићу и његовим ингеренцијама, Шешељ је рекао да он има највећу фактичку власт, која није формална али проистиче из чињенице да је и председник највеће владајуће партије.
„Такав је случај био и код Слободана Милошевића и Бориса Тадића. Он (Вучић) може да учествује у одлучивању о свим питањима где се влада не супротстави његовом учешћу. Он би био формално обавезан да се креће у оквирима које му зада влада, а пошто је цела влада под његовом контролом, фактичко стање је такво“, рекао је Шешељ.
Како су монархисти и социалисти заратили због улице генерала Драже, прочитајте ОВДЕ!
Извор: Правда
