Пише: Крис Хеџис за truthdig. com
Америчка демократија није у опасности. Американци не живе у демократији. Слика њихове демократије је у опасности.
Највећи, неопростиви Трампов грех у очима дубоке државе јесте његова критика бескрајних америчких ратова.
Дубока држава починила је највећу стратешку грешку у америчкој историји када је напала и окупирала Авганистан и Ирак. Такви фатални војни фијасци, одлика свих недавних царстава, називају се делима „микро-милитаризма“. Умирућа царства, посматрана кроз историју, расипају последњи капитал који имају, економски, политички и војни, на узалудне и непобедиве сукобе, све док се не распадну.
Они, тим актима микро-милитаризма, покушавају да нађу начин да поврате бившу доминацију и изгубљени статус. Међутим, архитекте америчке спирале империјалне смрти су недодирљиве.
Безумни генерали и политичари, који гурају царство у још већи хаос и фискални колапс, успевају у једној ствари – бесконачни су. Нико не сноси одговорност. Покорна штампа третира ове званичнике са готово религиозним поштовањем.
Генерали и политичари, од којих су многи требали да раде на каси или да буду осуђени, су након пензионисања постављени на уносне положаје у одборима произвођача оружја, за које су ови ратови неизмерно профитаблини.
Они су позвани од стране штампе да пруже анализу нереда који су сами створили. Они се сматрају примерима интегритета, несебичне службе и патриотизма.
Након скоро две деценије, сваки наводни циљ коришћен да оправда америчке ратове на Блиском Истоку је срушен.
Инвазија на Авганистан је требало да уништи Ал-Каиду. Уместо тога, Ал-Каида је мигрирала како би испунила вакууме снаге које је дубока држава створила у ратовима у Ираку, Сирији, Либији и Јемену. Рат у Авганистану преточен је у рат са талибанима, који сада контролише већи део земље и прети корумпираним режимом који САД подржавају у Кабулу.
Дубока држава оркестрирала је инвазију на Ирак, која није имала никакве везе са нападима 11. септембра. Са сигурношћу је предвиђала да би могла да створи демократију западног стила и ослаби иранску моћ у региону. Уместо тога је уништила Ирак као уједињену земљу, стварајући међусобно ратујуће етничке и верске фракције. Иран, који је уско везан за владајућу шиитску владу у Багдаду, постао је још јачи.
Затим је уследио фијаско у Сирији. Дубока држава је наоружала “умерене” побуњенике у Сирији у покушају да сруши председника Башара ел Асада, али када је схватила да не може да контролише џихадисте – којима је пружила око 500 милиона долара у оружју и помоћи – почела је да их бомбардује и наоружава курдске побуњенике да се боре против њих. Те Курде је Трамп касније издао.
Следећи је био Јемен. “Рат против тероризма” проширио се попут куге из Авганистана, Ирака, Сирије и Либије до Јемена, који је после пет година рата претрпео једну од најгорих хуманитарних катастрофа на свету. Финансијски трошак за ову беду и смрт износи између пет и осам билиона долара.
Трамп је починио политичку јерес када се усудио да укаже на лудост неконтролисаног милитаризма. Платиће за то. Дубока држава намерава да га замени неким другим, можда Мајком Пенсом, морално и интелектуално испразним попут Трампа, али који ће урадити оно што му се каже.
Смењивање Трампа са власти не би угрозило корпоративну моћ.
То не би обновило грађанске слободе.
То не би демилитаризовало полицију или заговарало права радничке класе.
То не би ометало профит фосилног горива и банкарске индустрије.
Не би се бавили климатским променама.
То не би пореметило безобзирни надзор јавности.
Не би се окончале отмице широм света оних који се сматрају непријатељима државе.
То не би зауставило атентате милитаризованим дроновима.
То не би зауставило одвајање деце од њихових родитеља и њихово остављање у прљавим, претрпаним условима.
То не би спречило консолидацију богатства и моћи олигарха и даље осиромашење грађана.
Оно што је најважније, катастрофални инострани ратови који су резултирали низом пропалих држава и на које су потрошени трилиони долара пореских обвезника, остаће свети, ентузијастично загрљени вођама двеју владајућих партија, марионетама дубоке државе.
Трампов импичмент, упркос ентузијазму либералне елите, углавном је козметички. Читав политички и владин систем је корумпиран. Корпоративни лобисти пишу законе. Судови их спроводе.
У америчком политичком систему нема начина да се гласа против интереса Goldman Sachs, Citigroup, AT&T, Amazon, Microsoft, Walmart, Alphabet, Facebook, Apple, Exxon Mobil, Lockheed Martin, UnitedHealth Group или Northrop Grumman.
Америчка јавност, то су само гледаоци. Публика. Ко ће седети када игра музичких столица престане?
Хоће ли Трамп моћи да задржи власт?
Да ли ће Пенс бити нови председник?
Или ће дубока држава уздићи политичког плаћеника попут Џоа Бајдена. . . или, не дај Боже, Хилари Клинтон?
А шта ако дубока држава пропадне?
Рат између дубоке државе и Трампа почео је оног тренутка када је изабран. Бивши директор ЦИА-е Џон Бренан и бивши директор Националне обавештајне службе Џејмс Клапер, заједно са бившим директорем ФБИ-а Џејмс Комијем убрзо су оптужили Трампа да је оружје Москве.
Из обавештајних агенција процуреле су приче о уценама, као и извештаји о „понављаним контактима“ са руском обавештајном службом. Бренану, Клаперу и Комију брзо су се придружили други бивши обавештајни званичници. Њихове нападе су затим појачали бивши високи војни лидери.
Руска умешаност се, након објављивања Милеровог извештаја, показала као глупост. Међутим, актери дубоке државе били су подстакнути Трамповом одлуком да изврши притисак на украјинску владу да истражи Бајдена. Чини се да је Трамп, овога пута, својим непријатељима дубоке државе дао довољно конопца да га обесе.
Трампов импичмент означава ново и застрашујуће поглавље у америчкој политици. Дубока држава је показала своје лице. Дала је јавну изјаву да неће толерисати неслагање, мада је Трампово неслагање реторичко и неефикасно.
Напор да се Трамп опозове шаље злослутну поруку америчкој левици. Њени ресурси за уништавање оних са леве стране готово су неисцрпни.
Не постоје унутрашње или екстерне провере дубоке државе.
Дубока држава ће додатно проширити социјалну неједнакост која је половину Американаца гурнула у сиромаштво или близу сиромаштва, одузела им преостале грађанске слободе и нахранила несносне апетите војске и ратне индустрије.
Ресурси државе биће протраћени као балони савезног дефицита. Фрустрација и осећаји стагнације међу обесправљеним и занемареним грађанима, који су допринели Трамповом избору, ће порасти.
Доћи ће тренутак обрачуна, као што је то било последњих дана у Либану и Чилеу. Социјални немири су неизбежни. Свако становништво може бити угњетавано само до одређене мере.
Трамп, на крају крајева, није проблем. Проблем је америчко становништво.
А ако се дубока држава не ослободи Трампа, она ће га, иако невољно, користити за обављање њеног прљавог посла.
Погледајте ОВДЕ како руски и сиријски авиони бомбардују џихадисте у Идлибу.
Извор: Webtribune.rs
