Пише: Проф. др Славко Каравидић
Сматра се да потиче пре 13. века и да је у манастиру било монаха још од доба Светог Саве.нови манастир су 1805. године подигли ктиторове светиње Никола Луњевица, деда краљице Драге, и чувени Карађорђев војсковођа Лазар Мутап.
У њему се свакодневно игуман Јован обраћа богу и Вујанском светитељу за исцељење и духовни мир, божијим вином напаја, светој речи отвара, васкрс душе доноси. у богослужењу имате осећај прохујалих векова и предака који су се ту молили.
Он чува чудесне приповести. у њему је гроб Вујанског светитеља из 13. века изнад којег стоји исписано: "Непознатог имена, по делима велики", а на зиду велика фреска: "Вујански светитељ приводи болесног младића на исцељење господу", изнад њих лебди сведржитељ који упућује исцелитељни благослов.
Вековима касније на капији манастира Вујан појави се тешко оболели младић Гојко Стојчевић, коме исцелитељ на помоћ Господа бејаше преко потребна.
Боравак у манастиру Вујан је сведочанство најважнијих збивања у животу патријарха Павла, о промислу божијем, о безмерној вери, нади, љубави којима је био преплављен млади вероучитељ Гојко, о чудесном исцељењу искушеника Гојка у манастиру Вујан.
Видео је даље од сопственог краја, сазнао истину, победио смрт и дошао до потпуног телесног и духовног исцељења путем снажног и непоколебљивог обраћања господу и Вујанском светитељу нашем великом молитвенику и заступнику пред престолом господњим.
"Хвала ти свети оче Вујански што ми молитвено помажеш у немоћи мојој, што ме заступаш пред Господом свемилосним."
Господ је у милости својој услишио молитве благочестивог Гојкаи изабрао га за свог представника на земљи. својим рукама је изрезбарио дрвени крст – Христовог распећа као неуобичајени израз неизмерне благодарности за своје чудесно исцељење на коме је на црквено словенском написано: „Манастиру Вујан у знак исцељења приложи раб божији Гојко“.
Веровао је да симбол крста не представља само идеју Христовог учења и његових мука, већ и оно што је најважније идеју достигнутог моралног и духовног циља. Крст је кључ вредности који и вернике и невернике чини цивилизацијски успостављеним - говорио је.
Патријарх Павле често је говорио „Заиста није важно ако још увек не знате да се правилно прекрстите, што не знате црквено појење, или можда не разумете шта се то у цркви збива за време богослужења једноставно уђите и стрпљиво чекајте, будите упорни и видећете светосавски дух ће вам се отвотити“.
Из манастира Вујан Гојко Стојчевић крете стазама божијим. обрео се у манастирима српске Свете Горе, Овчарско-кабларској клисури насељеној бројним манастирима са обе стране Западне Мораве где је боравио као искушеник и где се касније и замонашио.
Да на путу божијем ништа није случајно говори и следећа прича. лето 1946., манастир благовештење, Морава и мали чамац. из чамца који се кретао на другу страму обале паде у воде један монах и поче да се дави. Тадашњи искушеник Гојко Стојчевић заплива са обале и извади монаха из воде који када дође до даха захвали погледом свом спаситељу. Уследио је братски одговор „Не немој ми се захваљивати, Богу хвала, а никада се не зна можда ћеш и ти мене од некуд извући“. 1999. година избор новог патријарха. владика Рашко - призренски Павле је у деветом кругу тајним гласањем изабран за кандидата поред епископа жичког Стефана и Саве шумадијског. Избор патријарха је проведен на апостолски начин жребом. сабор позва из манастира троноше честитог игумана по монаштву најстаријег архимандрита Антонија (ђурђевића) да извуче новог патријарха. након излачења Павла отац Антоније приђе да узме благослов од новог српског патријарха „Добро, добро Антоније сећаш ли се оног дана на Морави. ето ти да пливаш не научи, али ипак малопре и ти мене извуче“. као некад на Морави братски се загрлише.
На устоличењу у саборној цркви патријарх Павле рече: „Као патријарх српски своје првенство међу једнакима схватам као првенство служења, жртве, крста...
Патријарх Павле – време које не пролази
Колико пригодно (десет година од упокојења патријарха Павла), толико и природно као песник, који чује глас бесмртности, записах свој кратак осврт на лик и чистоту дела патријарха Павла, пуним светлости и светости, који темељим на својим дубоким духовним осећањима православног верника не мирећи се са стањем полутаме, скамењеног духа и маште, где грех поробљава ум, где су многи људи скренули са божанске стазе у таму себељубне опседнутости и хедонизма, светлости и таме, добра и зла, интелектуалног и духовног посртања губећи вредносне и моралне орјентире.
„Човек не може да бира време у којем ће се родити, нити прилике и околности у којима ће живети. То не зависи од нас. али оно што зависи од нас, јесте како ћемо живети – да нас као људе, призна за своје Бог, препознају преци и упознају савременици“ – говорио је патријарх Павле.
Мудри су били многи, али остали су за сва времена само они за које је био и остао човек као светиња на путу његовог мисаоног и духовног развоја.
Без икакве сумње, међу њима је и птријарх Павле духовни и народни вођа васколиког српског народа, просветитељ и духовни учитељ.
Нико у безочније време није дуже и спокојније гледао истини у очи. Веровали смо да нам га је сам Бог послао када нам је био најпотребнији.
Са усклађеним мислима и делом допринео је духовном успостављању српског народа.
Његова велика жеља је била да се остваре мудре речи Светог Николаја Жичког: "Да се Срби сложе, обоже и умноже".
Патријарх Павле нас је учио да се Српство и наша вера чувају и негују у времену, у човеку, у речи, у језику. говорио је разумом народа. Гласом невољом очеличеног човека, са тегобним пртљагом.
Његове речи су расплинуте невидљивим бојама, необичним струјањем, духовне снаге и страсти.
"Побожан је ко зна" - говорио је.
Како га је ко схвата, тако је схватао себе. Бог ће помоћи ако има коме.
Увек је деловао као духовник мира, помирења, смирења – “Богу се помоли да не огрешиш душу, опраштај срцем“ – говорио је.
Нудио је другачије озрачје православља.
Његове мудре и надасве животне и вазда актуелне речи преносе се из мисли у мисао.
„Будимо људи“ - говорио је.
Патријарх Павле није признавао временске међе, људске предрасуде, различите обале, вековне осуде...
Будио је скривену доброту, човечност, богољубље и братољубље.
Поседовао је задивљујућу моћ промишљене намере.
Врло често нас је подсећао на речи светог кнеза Лазара и на смисао његових речи:
„Земаљско је малено, а небеско увек и довека“.
Речи благе, а докази јаки – његов живот.
Није расипао речи – у мало речи више мудрости, богатства звучне бројанице и мелодијског преплета захваћеног на извору најчистијег српског језика. њеогова мисао је једна, а садржи много мисли.
Веровао је у истину и очекивао је истину, испољавао је племенитост и обавезивао на племенитост, ценио је снагу, али дух је имао право на престо - ценио је оруђе ума и особине карактера.
Када то крхко тело обавеже човека, онда ти захтеви постају снажни и обавезујући.
Увек пружена рука, топла пуна сунца говорила је језиком литургијским, уносећи снагу светосавског печата православља.
Где год да је ишао и био носио је бројаницу, молитвеник и свето писмо са собом, а молитву у срцу и на уснама.
Проповедао је јеванђеље и када је ћутао и када је сакупљао мрвице са тањира. "Не знате ви децо моја шта значи глад и колико је деце широм света гладно". Са усклађеним мислима и делом био је светост и светлост, духовни стожер и цркве и државе, које су преко њега у много чему нашле и успоставиле заједничке нити давно покидане. Како рече академик Матија бећковић: „Патријарх српски Павле је заједнички садржитељ српског народа“.
Увек је деловао као духовник мира, помирења, смирења. у земљи Србији која вековима има своја расточишта и склоништа.
Умео је да опије својим гласом, поведе заведене, разоружа разјарене, смири неповерљиве... имао је дар за шалу и доскочицу. Зато су веома познате анегдоте везане за патријарха Павла, што још вишеговори о његовој величини и снази његове личности.
Патријар Павле је био богослов широког знања, надахнути проповедник јеванђеља, знаменити научник, преводилац, црквени песник, а његов богати стваралачки опус океан речи у књигама драгоцено наслеђе. многи одговори су у његовим књигама. посебно су драгоцена три тома „Да нам буду јасна нека питања наше вере“ и животопис и поуке патријарха Павла „Бог ће помоћи“ .
Једноставно патријарх Павле је умник гога треба умовати и откривати у свој својој величинии непролазности.
Он је сабрао у себи: Давидову кроткост, Соломонову разборитост, Мојсијеву доброту, Смуилову правичност, Данилову мудрост, Илијину вредност за веру и девственичку чистоту Јована богослова.
Оставио је бокоре мудрост, потоке бистре воде... наше је да их не мутимо, јер са тих чистрих извора, из вере предака, из топлог мајчиног млека долази понос, љубав, вера.
„Живот умрлих је у памћењу живих“ вели цицерон у једној филипици.
Пaтријарх Павле се мора памтити и поштовати, за то што је био и зато што је остао...
Да, патријарх Павле је био и остао, у времену које не пролази. оставио је трајни спомен и дело. Он је светионик вечни одакле долази жубор најлепшег и најбогатијег извора духовности. Преобразио се у светлост, присутан духом светим, као светлосни путоказ избављења.
Извор: Правда
