Незванично се пак може чути да до тог датума има мање од шест месеци што је недовољно за постизање одрживих и фер изборних услова, док на сам помен померања термина избора власт бурно реагује.
Иако је председник државе недавно најавио да ће избори бити одржани крајем марта или почетком априла, крајем прошле недеље појавила су се тумачења да би избори могли бити одржани 3. маја када је и крајњи рок за то. Најпре је то као евентуалну могућност навео Милан Антонијевић из Фондације за отворено друштво у контексту да се до тада могу испунити и спровести договори постигнути у дијалогу власти и опозиције уз посредовање европских парламентараца. Он, као један од учесника дијалога, је то рекао уочи друге рунде тих разговора који је вођен у четвртак и петак.
О томе је говорио и Раша Недељков програмски директор Црте, такође један од учесника дијалога, објаснивши да промене закона ништа не вреде ако се не примењују. Као илустрацију је навео то да се као датум редовних избора у јавности помиње март, иако у том термину, по закону, могу бити одржани само ванредни избори. „Избори могу бити између 19. априла и 3. маја, то је законски рок. Могу бити расписани 6. марта. Чак се и око ситних ствари у потпуности игнорише шта пише у закону и Уставу“, навео је Недељков гостујући на телевизији Н1. Председник државе је реаговао и рекао да изборе не расписује Антонијевић него председник земље.
Најозбиљнија реакција власти уз тврдње да нема померања термина избора дошла је ипак после информација да се о 3. мају причало и на посебном и одвојеном састанку европских посредника и представника Савеза за Србију.
Како се незванично сазнаје, европски парламентарци Тања Фајон и Владимир Билчик питали су лидере Савеза постоји ли шанса да на изборе изађу 3. маја уколико се до тад постигне озбиљан помак у стварању услова за демократске изборе. Извори кажу, да су представници опозиције засад одбацили такву могућност, јер они траже да се избори помере на јесен како би, најмање девет месеци, трајало спровођење евентуалног договора власти и опозиције.
Током разговора представника владајуће структуре и странака које још нису прогласиле бојкот у Народној скупштини, према речима Милана Антонијевића није се говорило о датуму одржавања избора. Он верује да ће то бити тема наредног округлог стола у децембру.
Антонијевић је за РТС нагласио да информације које су се појавиле у медијима да је на састанку европских парламентараца са представницима опозиције договорено нешто што излази из оквира онога о чему се прича у Скупштини Србије не одговарају истини.
“Имали смо пред собом и табелу о томе шта је спроведено и шта треба да се уради, а нека нова питања су стављена на сто од стране преговарача, што је добро“, рекао је Антонијевић. Говорећи о датуму избора, Антонијевић каже да је говорио о могућности по закону и по Уставу избори буду одржани до 3. маја.
“Све оно што је договорено на састанку стављено је и у закључке и у саопштења која су издали европски парламентарци, датум се не помиње, тако да је то јасан одговор“, објашњава Антонијевић.
Он верује да ће се о томе говорити на наредном округлом столу у децембру и напомиње да је листа задатака прилично велика.
“Мало је неслагање о виђењу шта је све спроведено у потпуности, шта делимично, шта уопште није ни започето”, указао је он и пренео становиште Европског парламента да је још много тога потребно урадити да би се прва листа спровела.
Зеленовић: СЗС истрајан у бојкоту
Небојша Зеленовић, председник Заједно за Србију, је рекао да је опозиција спремна да разговара и са црним ђаволом, ако је потребно, али да се од почетка дијалога о изборним условима ништа не дешава, већ да је сваки следећи састанак циркус који производи Вучић. Зато је СЗС истрајан у ставу да се, у оваквим условима, наредни избори бојкотују.
“Не могу да верујем да нека озбиљна одлука сутра може да се донесе, и да опозиција није у њој, и да 1,6 милиона људи није у њој“, поручио је Зеленовић, један од учесника састанка са европским парламентарцима.
Прочитајте ОВДЕ какву је поруку Србија добила из Москве.
Извор: Данас
