Бериша је напоменуо да је у истом периоду прошле године увоз из ове две земље био 520 милиона евра.
Навршава се година од стопостотних такси које је (тзв.) влада увела на сав увоз из Србије и Босне и Херцеговине. Који су главни ефекти према вашем мишљењу, као директора царине?
Имали смо око 450 милиона евра производа увезених из Србије и 85 милиона из Босне и Херцеговине. Већ је година од када су заштитне мере уведене за ове земље, а током овог једногодишњег периода имали смо око 99 процената мању вредност увоза из две државе. Преведено на номиналну вредност, показује да имамо око 440 милиона евра мање увоза из Србије и 80 милиона евра мање увоза из Босне и Херцеговине.
То значи, укупан увоз који смо имали у овом периоду је око шест милиона евра из ове две земље. У међувремену, пре увођења такси имали смо 520 милиона евра из Србије и Босне и Херцеговине.
Са царинског становишта није било већег утицаја, јер су овај увоз замениле друге земље. Првобитно је било тешко крајем прошле године, јер је био крај године, а предузећима је вероватно било теже да преговарају о новим уговорима, пронађу нове канале снабдевања, замене производе. Али, од јануара ове године ти производи долазе из других земаља, било из регије, било из Европске уније.
Да ли још постоји увоз из Србије који подлеже таксама?
(Тзв.) Косово има мали увоз, за годину дана имамо увоз из ове две земље у износу од шест милиона евра. То су производи које испоручују у малим количинама, јер многа предузећа можда неће имати прилику да оду у земље ЕУ због високих трошкова превоза да би тај производ набавили. Трошкови слања су веома високи из земаља ЕУ и доносе их Србија и Босна. Али су мале количине. Постоје неки прехрамбени производи, неки делови возила, било који производ који је веома доступан на тржишту, али плаћа 100-постотно заштитно средство.
Међутим, у општинама са српском већином на северу и другим местима могу се без проблемима наћи српски производи. Да ли имате било какве податке о царињењу робе која улази на (тзв.) Косово?
Тешко је рећи колика је количина кријумчарења, чињеница да су приходи у позитивном тренду, с обзиром на бројне фискалне политике које постоје и ослобађају многе пореске производе и непрестано су ван економског раста, показује да кријумчарење штети економији, јер царински приходи, али и економски раст у великој мери зависе од увоза. Ми смо земља која увози око 90 одсто. Као што сам раније напоменуо постоје случајеви када се мале количине производа покушавају увести у мале продавнице, али никада не ометају ланац снабдевања и легалну трговину на (тзв.) Косову.
На северном делу (тзв.) Косова могу да буду производи, присутни смо у другим институцијама, у том делу имамо операције, ухапсили смо шверцере који су покушали да прокријумчаре, запленили смо и њихова возила и њихову робу. Али то су свакодневни покушаји у веома малим количинама који желе да уђу кроз планински део.
С обзиром на то да су Србија и Босна и Херцеговина чланице Споразума о слободној трговини (ЦЕФТА), да ли су царински приходи порасли јер увоз робе на (тзв.) Косово долази из земаља Европске уније?
Тачно је да имамо споразум о слободној трговини и део смо ЦЕФТА-е, али истовремено је (тзв.) Косово потписало и Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) који предвиђа многе производе са различитим царинама, укључујући производе који имају само порез на додату вредност (ПДВ). Такође, од септембра ове године на снази је Споразум о слободној трговини са Турском. Што значи да већина производа из земаља ЦЕФТА-е и земаља Европске уније, укључујући Турску, не подлеже царини, они су само предмет ПДВ-а и акцизе на производе који подлежу акцизи.
Да ли је примећено повећање кријумчарења робе током ове године?
Кад год дође до промене фискалне политике или када постоје нове норме, криминалне групе исказују интерес за кријумчарење тих производа јер им потенцијално доноси већи профит. Међутим, одмах, иако је то наша обавеза свакодневно, и пре него што се мере предузму, царина је направила додатне аранжмане, како са нашим оперативним јединицама, тако и са другим агенцијама за спровођење закона.
Направили смо заједничке оперативне планове, основали смо и Радну групу за борбу против криминалних група које покушавају да кријумчаре производе који потичу из ове две државе након увођења заштитних мера. Увек проверавамо такозвана „жаришта“ у погледу кријумчарења, попут оних на зеленој граничној линији, посебно у Северној Митровици.
Захваљујући доброј координацији између агенција за спровођење закона, успели смо да спречимо да производи уђу на (тзв.) косовско тржиште. У десетинама или стотинама случајева, али сви су били у малим количинама, у пртљагу возила или са националним превозницима који су покушали да уђу кроз планинске путеве на косовско тржиште.
Међутим, није пронађен ниједан производ, узимајући у обзир податке (тзв.) Министарства трговине, унутрашње инспекције и царине који се налазе унутра, проверавамо да нема производа који се налазе на тржиштима (тзв.) Косова који штете економији (тзв.) Косова.
Руски обавештајац на састанку са српским агентом у Београду, о чему се ради сазнајте ОВДЕ.
Извор: kosovo-online. com
