Наравно да је врло комплексно остварити јединство ЕУ-а у вези с оваквим темама, али даћемо све од себе да прикажемо колико је питање проширења битно за трансформацију земаља и са жалошћу гледамо на чињеницу што Северна Македонија и Албанија нису добиле датум за отварање преговора с ЕУ-ом – рекао је Бакота у интервјуу за лист Данас поводом почетка председавања Хрватске ЕУ-ом 1. јануара 2020.
Бакота је сугерисао како се „не сме да се изгуби из вида да у суседству Хрватске постоје земље које желе да уђу у ЕУ“.
Он је „са жаљењем“ констатовао да је „дошло до можда и историјског пропуста јер је ЕУ имала одговорност да проширење иде напред“, али је истакао наду да ће бити „направљени искораци“ тиоком хрватског председања – и када се ради о отварању преговора за Северну Македонију и Албанију и за наставак ЕУ интеграције Србије, да Загреб жели да види „и напредак БиХ на евроатлантском путу“.
Уз оцену да ће Хрватска председавање ЕУ-ом започети „у јако интересантном тренутку“, када ће ЕУ имати нове институције, те да је очекује и питање изласка Велике Британије, Бакота је оценио како ће „свакако Брекзит бити једна од главних тема“, али да се не сме подцењивати ни вишегодишњи финансијски оквир – прорачун за период од 2021. до 2025. године – самим тим да ће и о томе бити речи баш током хрватског мандата.
Он је навео и теме које се тичу суседства, пре свега заштиту спољнних граница ЕУ-а, што је оценио врло битним и за Шенген и за очување сигурности, подсетивши како је Европска комисија оценила да је „Хрватска испунила и испуњава критеријуме за улазак у шенгенски простор“.
Од тема битних за југоисток Еуропе, Бакота је споменуо прометну, енергетску, дигиталну и инфраструктурну повезаност.
Он је нагласио како је „за Еуропску унију и њену глобалну улогу од велике важности политика проширења, што је од нарочитог значаја и за саму Србију“.
– Најављујем да ће Хрватска током свог председања у првој половини маја 2020. организовати самит о западном Балкану јер стављамо проширење на врло високо место у нашој агенди председања – поручио је Бакота.
На подсећање да је српски шеф дипломације Ивица Дачић рекао како много очекује од хрватског председања ЕУ-ом и питање хоће ли „Дачићева очекивања бити испуњена“, Бакота је оценио значајним што „Хрватска од свих земаља чланица ЕУ-а има најсвјежије искуство преговарања“.
– Преговарачки процес је врло битан јер има трансформацијску снагу и верујем да је министар Дачић мислио да тема проширења треба бити један од приоритета хрватског председања. Настојаћемо да проширење добије истакнуто место и у агенди Брисела и трудићемо се, заиста, да самит који органзујемо буде успешан – навео је Бакота.
Он је нагласио како Хрватска на питање проширења гледа „као на трансформацијску снагу за свако друштво“.
– Вођени геслом ‘строго, али правично’ гледамо јако позитивно на проширење ЕУ-а на све земље западног Балкана. Од Србије се очекује испуњавање свих критерија које је и Хрватска требала да испуни, у свом преговарачком процесу, поготову оних из поглавља 23 и 24 – истакнуо је велепосланик Републике Хрватске у Србији.
Актуалне српско-хрватске односе Бакота је оцијенио као „сложене“, нагласивши како је јако битно да непрекидно постоји дијалог.
– Немогуће је очекивати да ће Србија и Хрватска решити сва отворена питања преко ноћи. Ми бисмо хтјели да постоји увек снажни европски контекст у српско-хрватским односима, због чега су, између осталог, значајни проширење и дух проширења – оценио је Бакота.
Он је оценио да постоји „известан напредак“ и у решавању проблематике мањина – српске мањине у Хрватској, односно хрватске мањине у Србији – а врло битним држи што чланови размењују искуства и дају препоруке владама шта да се учини
Књигу “Мрежни рат против Срба” можете купити у књижарама Делфи, или наручити путем интернета на линку ОВДЕ. Читаоци из иностранства књигу могу наручити у електронском формату на линку ОВДЕ.
Извор: index. hr
