Ово је извод из књиге “Ноћ над Косметом-Моја истина о Косову“ Миле Цветковића, војног контраобевштајца, који је крај службе дочекао у Лесковцу, књига коју је писао у пензинесрким данима и књига која између осталих обухвата и борбу великог броја Лесковчана, по неким статистикама, чак око 12000.
Књига “Ноћ над Косметом-Моја истина о Косову“, једна је од ретких која даје посебан осврт на разлоге због којих је НАТО алијанса, посредством својих обавештајних служби, предвођена САД, разбила СФРЈ, СРЈ и у два наврата вандалским ваздушно-терористичким ударима напала само српски народ, најпре у Републици Српској а потом и у СРЈ, отимајући Србији колевку њеног постојања и државности.
Иако је прошло 20 година ране се још лече, а Миле Цветковић је књигу, по сећању аутора овог текста, писао веома темељно. Болела га је свака рана својих ратних другова.
У години у којој је обележено 20 година од Нато бомбардовања СРЈ, лесковачкој културној јавности је тада, 2016 – те године, када је књига изашла, а и сада 2019 – те године промакла књига која својом тематиком и те како заслужује посебно место међу изворима који бацају светлост на догађаје који су се догодили пре, у току и после НАТО бомбардовања.
На Сајму књига 2016. – те године у Београду појавила се књига под насловом „Ноћ над Косметом/ Моја истина о Косову“, чији је аутор дугогодишњи оперативац Контраобавештајне службе Војске Југославије Миле Цветковић, пуковник у пензији, човек који је свој живот завршио у Лесковцу. У својој књизи покојни Цветковић даје објашњење међународног односа снага, говори све битне чињенице које су довеле до настанка и деловања ОВК, о нашим херојима који су дали животе за отаџбину, али и о појединим издајницима, „Јудама српског биолошког порекла који су за срамни новац продавали оружје шиптарским терористима“. Књигу је покојни аутор посветио својим великим саборцима.
Миле Цветковић рођен је 30. марта 1951. године у Новом Селу, општина Трговиште у Пчињском округу од оца Душана и мајке Милеве. Основну и средњу школу завршио је у Владичином Хану, док је Војну академију Копнене Војске и Командно – штабну школу тактике завршио у Београду. Војну професионалну каријеру започиње 1975. године у Нишу у 63. падобранској бригади у чину потпоручника.
У 63. падобранској бригади служи све до 1981. године када наставља службовање у Војној служби безбедности ЈНА (Огранима безбедности и Контраобавештајној служби) и Војске Југославије до септембра месеца 1997. године у Приштини. За време обављања дужности у Војној служби безбедности обављао је следеће функције: референт и начелник безбедности у 492. Ваздухопловној бази на војном аеродрому Приштина, начелник органа безбедности 119. Авио бригаде, први референт за контраобавештајне послове у Одељењу безбедности команде Трећег корпуса РВ и ПВО, заменик начелника Контраобавештајне групе команде Треће армије, начелник деташмана Контраобавештајне групе команде Треће армије са седиштем у Приштини, начелник 14. Контраобавештајне групе управе безбедности Генералштаба војске Југославије у Приштини. Децембра месеца 1995. године бива унапређен у чин пуковника.
У два наврата био је у саставу посебног тима које је формирала Управа безбедности Генералштаба оружаних снага СФРЈ за извршавање наменских задатака на територији Косова и Метохије. На дужност помоћника команданта за обезбеђење територије у команди Војног округа Приштина ступа септембра 1997. године и на тој функцији дочекује агресију НАТО алијансе на СРЈ. По повлачењу српских оружаних снага са Косова и Метохије у Трећем одреду специјалне намене обављао је дужност командира 1. механизоване чете и дужност помоћника команданта Трећег одреда специјалне намене за оперативно наставне планове.
Од 2002. до 2005. године обављао је дужност команданта Војног одсека Лесковац, са чије дужности бива и пензионисан у чину пуковника. За собом је оставио супругу Марину и двоје деце, сина Дејана и ћерку Дијану.
Разлог писања ове књиге која је свима нама остала као сведочанство једног догађаја Миле Цветковић објашњава следећим речима: „ …оног тренутка када је наређено да се Војска Југославије повуче са Космета они који су то наредили и организовали планско извлачење Оружаних снага са простора Косова и Метохије очито да нису знали да се 12 500 војника Војног округа Приштина нема где повући јер су са својим породицама живели широм територије Космета. За разлику од свих осталих јединица, које су се организовано повлачиле ван територије Косова и Метохије, ми у команди Војног округа Приштина смо добили последњи „ратни задатак“. Он се састојао у томе да се разоружају сви припадници – резервисти, њих 12 500, и да их тако разоружане и незаштићене упутимо њиховим селима и градовима широм Космета где их је одмах или сутрадан чекао шиптарски кољач коме је каму у руке дала међународна заједница. Многи су веома брзо страдали, губећи животе, али не од војничког метка, како доликује војнику, већ од шиптарског ножа. Тог тренутка сам себи дао у задатак да српску јавност упознам са својом истином и да се на тај начин на неку руку одужим свима онима који су страдали како у току злочиначко – терористичке агресије НАТО алијансе на СРЈ, тако и после, за време окупације која траје до данашњих дана… “
Пронађена је књига стрељаних! Колико Срба је убила Озна прочитајте ОВДЕ.
Извор: jugmedia. rs
