"Русија је једини међународни играч у нашем региону који се држи међународног права и одражава објективност. Верује се да Русија симпатизира Србе, али је Русија нудила пројекте и Хрватима и Бошњацима, али нису хтели, јер се нису усудили пристати на такву сарадњу због Запада. Русија је данас једини чувар међународног права на Балкану, она нам даје осећај поверења, јер није све зависно од добровољности западних центара моћи, који ће тумачити све норме закона како им одговара. Видели смо како су донели одлуку о бомбардовању Србије и Републике Српске, без резолуције Савета безбедности УН-а. Све је то врло опасно. Због тога се улаже нада да ће Русија бранити међународно право."
Истовремено, поменувши трагичне догађаје из прошлости, Додик је изразио жаљење што „Русија није била толико јака као сада, у време распада Југославије, јер би иначе овај сукоб био много мањи“.
"Турски ток"
Дотакнувши се сарадње с Русијом у енергетском сектору, политичар је напоменуо да изградња крака из гасовода "Турски ток" "даје енергетско сампопоуздање" Републици Српској.
"Веома је важно да је питање са Бугарском решено. Изградња кроз Бугарску до Србије овде отвара могућности. Имамо одређене потписане акте с "Гаспромом", те смо само чекали на потписивање с Бугарском. Нажалост, Бугарска је једном напустила "Јужни ток" и зауставила овај процес на 10-15 година. Али, немогуће је зауставити изградњу гасовода за транспорт руског гаса, који је данас јефтинији и гарантује нам енергетску сигурност", додао је Додик.
"Такође обезбеђује да се гасна карта неће играти у политичке сврхе, као што би се десило да је гас дошао са севера из западних земаља које би блокирале руски гас на Балкану, ако им се не би нешто свидело", рекао је саговорник агенције, изражавајући захвалност руководству Руске Федерације, као и шефу "Гаспрома" Алексеју Милеру на посвећености пројекту.
Раније су се власти Републике Српске договориле са "Гаспромом" о гасификацији. На састанку председавајућег Председништва БиХ, Додика, председника Републике Српске Жељке Цвијановић и Милера постигнут је договор о снабдевању гасом Републике Српске. Претпоставља се да ће пројекат почети ове јесени и да ће бити реализован изградњом крака гасовода "Турски ток" до Републике Српске.
Дан победе
Одговарајући на питање о предстојећој прослави 75. годишњице победе над фашизмом, политичар је рекао да ће овај догађај прославити на Црвеном тргу у Москви.
"Да, хоћу и веома сам задовољан. Дефинитивно ћу доћи, зашто да не? Био сам тамо раније, пре 3-4 године", рекао је Додик.
Додик је такође обавестио да ће наредних дана посетити Санкт Петербург и разговарати са његовим руководством.
"Увек се осећам веома добро, било у Москви, Санкт Петербургу или неком другом граду у Русији", рекао је он.
Раније се сазнало да ће почасна чета председничке гарде Србије учествовати у Паради победе на Црвеном тргу 9. маја. Министар одбране Србије Александар Вулин, на састанку у Москви са руским колегом Сергејем Шојгуом, изјавио је да би учешће српске војске у паради била велика част за његову земљу. Председник Србије Александар Вучић, који је 9. маја 2020. већ потврдио свој долазак у Москву, лично ће посматрати пролаз припадника српске војске.
Запад жели да уншти православну цркву, као што је уништио Југославију
Западне државе покушавају да униште православну цркву на исти начин као што су уништиле и Југославију, рекао је Додик, напомињући да је сада Српска православна црква у Црној Гори под таквим нападом.
"Црква је једна од наших најважнијих народних и националних институција, она нас уједињује. Ја не верујем у термин `теорија завере`, ја верујем у завере, а та завера против цркве постоји. Настала је још у време распада Османског царства, када је моћна Британија поставила циљ да смањи утицај Срба на Балкану, спречи их да створе монолитну државу, да имају јаку земљу, што подразумева и јаку цркву. Успели су да упропасте Југославију, сада покушавају да ударе на Цркву, сада видимо да се то најчешће дешава у Црној Гори, а раније у Македонији, где су узели све од СПЦ-а. Да не помињем ситуацију СПЦ-а на Косову или у Федерацији Босне и Херцеговине."
Истовремено, Додик је напоменуо да не верује у могућност уништавања СПЦ-а и православља уопште.
"Мислим да црква има потенцијал и снагу да издржи и одржи мисију уједињавања Срба око Светог Саве, јер сваки Србин има дубоко укорењен осећај припадности православном свету. Знате да на западу постоје концепти намењени обрачунавања с њим. Знам све то, али верујем да до уништења православне цркве неће доћи", рекао је српски лидер.
Црногорски томос
Раније је председник Црне Горе, Мило Ђукановић, оптужио СПЦ да покушава да одржи верски монопол у земљи. Изјавио је да ће тражити аутокефалност за "црногорску цркву" по узору на Украјину. Епископ СПЦ-а, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, коментаришући изјаве Ђукановића, напоменуо је да председник "покушава да буде поглавар цркве" и "ово је први пут у историји када атеиста ствара цркву".
Влада Црне Горе покушава да кроз парламент донесе Закон о верским слободама у земљи, који предвиђа одузимање црквене имовине од СПЦ-а. Говоримо о више од 650 објеката, укључујући такав манастир познат у православном свету као Острог. У вези с тим, председник Србије Александар Вучић затражио је од црногорске владе да још једном размотри оправданост таквог закона, који ће „неминовно погоршати добре односе Београда и Подгорице“. Као одговор, из Подгорице је изнесен оштар коментар у коме је Београд подсећен на независност Црне Горе, те је указано да влада земље самостално формира свој законодавни систем и да неће дозволити никоме да утиче на тај процес.
Интеграција у једну земљу требало би да буде национални план Срба
Уједињење свих Срба унутар једне земље требало би да постане национални план српског народа, поручио је Додик.
„Дошло је време да и сами Срби кажу шта желе, а не да неко стално долази са запада и каже: "Тако би требало да буде".
“Мислим да би свима требало бити јасно да национално уједињење треба да буде национални план у једној земљи. То је данас заиста могуће. Република Српска и Србија не би требало да крију овај концепт, који данас формално не постоји, ја то знам, али ако следите вољу народа, онда би у Србији и у Републици Српској то била неприкосновена вредност" нагласио је Додик.
Тешка прича
Лидер босанских Срба подсетио је да је 20. век, век патње за српски народ. Прво, у свим светским ратовима, Србија је изгубила од 30 до 50% свог становништва, а затим "дала" своју државност на штету држава које су ушле у Југославију.
"Раније је 500 хиљада Срба живело у Федерацији БиХ, а данас само 50 хиљада. У Хрватској је живело 500 хиљада Срба, а сада их је 100 хиљада, а оптужују нас за етничко чишћење. Али, успели смо да се уздигнемо. Данас Србија повећава свој значај и то је несумњиво, а Република Српска је данас спремна да одбаци сваку интервенцију усмерену против ње. Једном, на основу ове доминантне народне воље, створиће се услови или ће се створити политички контекст. Имамо довољно пријатеља у свету да то учинимо, а сада треба да се развијамо у постојећим условима и градимо мир“, верује политичар.
Тренутно су Срби подељени између две земље. Већина њих живи у Србији, око 7 милиона људи. Још 1,1 милион Срба живи у Републици Српској. Национално оријентисане снаге српског народа све више изјављују потребу за уједињавањем свих Срба на Балкану у једну земљу.
Референдумско питање
Одговарајући на питање о могућности одржавања референдума о одвајању Републике Српске од БиХ, Додик је рекао да то право и даље препушта Србима у Босни и Херцеговини.
"Никада нећу престати да тврдим да народ Републике Српске и Србија имају право на референдум о свом статусу. Али нисмо авантуристи који би направили нешто што би направило више штете него користи. Ми ћемо се тврдоглаво борити политичким средствима за свој статус Били бисмо много успешнији и много развијенији да нисмо у Босни и Херцеговини", рекао је он.
Према његовим ријечима, Босна и Херцеговина "апсолутно сигурно није постала боља током посљедњих година, већ само још гора".
"Потпуно су блокирани сви елементи. Два од три уставна народа не желе да живе у БиХ, али Бошњаци покушавају да је спасу, који верују да им припада читава Босна и Херцеговина, наравно уз подршку западних ментора и дела Турске" рекао је политичар.
Додик је подсетио да је идеолог и оснивач Федерације Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић у свом дјелу "Исламска декларација", која је постала програм за републику, директно рекао да земљом треба да управља шеријатски закон.
"И видимо да се све више и више група у Босни и Херцеговини организује на овај начин. БиХ, сада и у будућности, изгледа као неуспели експеримент који западне земље покушавају спасити", рекао је он.
БиХ систем
Према уставу предложеном у Општем оквирном споразуму за БиХ (Дејтонски споразум), потписаном 14. децембра 1995. у Паризу, државу БиХ чине два ентитета: Муслиманско-хрватска федерација Босне и Херцеговине (51% територије) и Република Српска (49% територије), као и Брчко дистрикт.
Државна структура БиХ једна је од најкомплекснијих у свету. У систему државне управе пропорционално су заступљена три главна народа: Бошњаци (Славени који су прешли у ислам), Срби (православни) и Хрвати (католици).
Република Српска нема намеру да уђе у НАТО
Република Српска нема намеру да се придружи НАТО-у и напусти своју политику војне неутралности, поручио је Додик.
"Ми доживљавамо значајан притисак по питању уласка у НАТО. Запад би волео да види све земље у НАТО-у. Њихови циљеви су јасни. Представљају га на такав начин да би земље требале да желе да се придруже НАТО-у, а ако то не учине, онда је то проблем. Република Српска нема намеру да мења своју стратешку сигурност, а то је војна неутралност“, рекао је Додик.
Политичар верује да би улазак у НАТО након бомбардовања Републике Српске 1995. и Србије 1999. године оправдао злочиначку агресију Северноатлантског савеза против Југославије и Републике Српске.
"Република Српска не види као други, благодати од НАТО-а. Осетили смо бомбардовање НАТО-а, знамо шта то значи. Улазак у НАТО би значило ментално оправдање тих срамотних бомбашких напада, осиромашеног уранијума, који сада убија нашу децу. То је нешто што не можемо да разумемо и прихватимо. Мислим да је коначно време да прихвате наше ставове по том питању. Ми можемо сарађивати, не можемо то избећи, али рећи да идемо ка интеграцији, или Босна и Херцеговина да иде ка чланству у НАТО, то од нас неће чути", нагласио је политичар.
Улазак БиХ у НАТО немогућ је без пристанка оба ентитета. Истовремено, парламент Републике Српске је у октобру 2017. године усвојио резолуцију о неутралности у односу на војне савезе. Срби се противе уласку у НАТО и виде резолуцију као први корак ка референдуму о приступању Босне и Херцеговине Северноатлантском савезу.
Додик на удару НАТО лобиста! Више о томе ОВДЕ.
Извор: vostok.rs
