Ипак, такса је и даље ту, око ње се и даље ломе копља у политичкој арени, а грађани и привреда, који трпе највеће последице ове мере, и даље чекају да им неко одговори на просто питање - како је могуће да се кекс, чоколада, прашак за веш, брашно или уље у 21. веку разликују по етничкој припадности и спречава се да стигну до потрошача.
Председник Удружења привредника са севера Косова Радош Петровић истиче да су таксе од 100 одсто на робу из Србије највише погодиле грађане, али да велике губитке трпе и произвођачи.
Петровић: Свима треба слободно тржиште
“Становништво је то највише осетило због недостатка квалитетних производа, али и због поскупљења, пре свега на југу Косова. Посебно је отежан рад привредницима, али и ту је ситуација различита на северу и на југу. Јужно од Ибра све је мање српске робе, док на северу има потребних намирница српских произвођача“, рекао је Петровић.
Коментаришући изјаву председника привредне коморе Косова Берата Рукићија да ће уколико дође до споразума између Београда и Приштине косовска предузећа имати већи извоз, Петровић каже да је то нормална тежња привредника.
„Ми се залажемо за слободну трговину, да се роба одавде шаље у централну Србију и да из централне Србије роба долази на Косово. Сви тежимо Европској унији и тежимо слободном трговинском систему“, закључио је Петровић.
Скендери: Показали смо мишиће, али економија трпи
Професор на Економском факултету у Приштини Нагип Скендери оцењује да су таксе од 100 одсто на увоз робе из Србије биле политичка одлука која је нанела штету косовској економији.
Према његовим речима, Влада Косова је била принуђена да уведе “заштитне мере” јер је Србија блокирала учлањење Косова у међународне организације.
“Тако да је Косово некако показало мишиће када су уведене таксе, да је као држава, и таксе су оствариле циљеве у одбрани суверенитета и интегритета”, каже Скендери.
Међутим, он указује да су се таксе лоше одразиле на економије Косова и Србије и истиче да је неопходно обезбедити слободан проток робе.
“На економском нивоу зна се да то није било добро ни за Србију ни за Косово. Економија сад, у глобалном времену, треба да иде без царине, без таксе, без ограничења, без граница”, каже Скендери.
Симић: Одлука уперена против Срба, али и Албанаца
Потпредседник Српске листе Игор Симић каже да је одлука Приштине о таксама апсолутно политички мотивисана са циљем нарушавања дијалога, који се водио у Бриселу између Београда и Приштине.
“Имали смо могућност да чујемо да аналитичари, економски стручњаци, али и представници привредне коморе из Приштине говоре да је таква одлука била уперена против Срба, али и Албанаца и економије на Косову и Метохији, што говори у прилог чињеници да је одлука била апсолутно непримерена”, рекао је Симић.
На питање да ли очекује скоро укидање такси Симић каже да упркос свим захтевима за њихово укидање у Приштини нема довољно политичке храбрости и воље да се то деси.
Гаши: Разумна одлука, последице политичке
Економски аналитичар из Приштине Наим Гаши оцењује да су таксе на увоз робе из Србије имале пре свега политичке последице.
"Косовски трговци су заменили српске производе увозом из других земаља. Део тржишта покривају и локални произвођачи", каже Гаши за Косово Онлајн.
Према његовим речима, таксе ометају слободну трговину, али он указује на баријере које спроводи Влада Србије против произвођача са Косова. "Србија не признаје сертификате о пореклу робе са Косова, не признаје царинске печате и на тај начин спречава извоз косовских производа у Србију", наводи Гаши.
Због тога је за њега разумно што је Влада Косова увела заштитне мере у виду такси на робу из Србије.
Ипак, Гаши закључује да је економска сарадња између Косова и Србије важна због европске перспективе, али уз међусобно поштовање.
Милић: Таксе су бесмислене и то сви знају
Директорка Центра за евроатлантске студије из Београда Јелена Милић каже да се таксама минира стварање нормалних односа.
„Када ме питате коме је у интересу да не заживи мини-Шенген, то је због тренда сатанизације Србије и гледање кроз призму деведесетих да Србија не може бити део никакве позитивне иницијативе. Истовремено то огољује сву бесмисленост косовске политике у вези са таксама и онемогућава да се постигне компромис. Видите, минира се стварање атмосфере поверења међу земљама региона, која би апсорбовала страхове и припремила терен за постизање договора између Србије и Косова. Од тог компромиса би корист имале све земље региона. То је суштина. Минирање тог процеса. Амерички амбасадор Гренел се приликом посете Србији састао и са представницима немачких компанија које послују овде и које трпе последице неразумног пореза“.
Директор Форума за етничке односе Душан Јањиц́ је, говорећи о питању стабилизације тржишта након увођења такси од 100 одсто, рекао да поузданих података нема, осим повремених података које износи министар трговине Расим Љајић.
“Такође, био је један преглед који је дала косовска влада пре избора и ми из тих података без обзира што су делимични, прво видимо да је укупни промет пао за готово трећину, то је прва ствар. То истовремено не значи да је промет стварних роба за толико пао, дошло је до једне супституције, на пример да се робе великих произвођача, који су мултинационалне компаније, попут „кока-коле“ и осталих, замењују производима из Грчке и Северне Македоније, а производи из Србије иду на та тржишта. Велики системи могу да поднесу ову врсту санкција, али наравно, увек је оштећен локални буџет”, каже Јањић.
Јањић: Политичко-психолошка штета
По његовим речима, највећу економску и трговачку штету трпе мала и средња предузећа.
“То је велики број људи, било трговаца, са косовске стране, било произвођача пољопривредних производа, који једноставно не могу да нађу замену. Велики број малих људи и њихових предузећа из такозваних пограничних општина, су изузетно погођени”.
Јањић посебно истиче политичко-психолошку штету, јер је у суштини та слобода трговине и промета таман заживела 2017. и 2018. године, и онда је пресечена.
“Тиме је послато неколико врло непријатних порука. Прва је да је тржиште Косова несигурно, јер је свака помисао на инвестирање заправо немогућа и врло ризична. Друга порука је да имате један механизам дискриминације, који је опет везан за неоствариве политичке циљеве. Дакле жртвује се економски интерес који утиче на дневни живот људи”, објашњава Јањић.
Он сматра да се ради о злоупотреби једног економског и политичког инструмента за неки недостижан циљ.
“Видели смо сада ову хистеричну реакцију на мини Шенген – слободу кретања људи, капитала и роба. Још увек је у неким главама концепт затворене економије, а живи се у свету глобализма. Тај начин мишљења уствари је опасан за саме грађане Косова јер прети да их затвори и да их изолује од других, али истовремено је опасан и за све друге економије које су на том путу”, указује Јањић.
Против наше земље води се низ хибридних операција! Ово је главни циљ! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Косово Онлајн
