Саговорници су били Горан Богдановић, бивши српски министар за Косово који живи на северу Косова и Адриатик Кељменди, новинар и аналитичар из Приштине.
Било је речи о томе какав је однос званичног Београда према Аљбину Куртију који ће највероватније бити нови премијер Косова, шта косовски Срби очекују од нове власти на Косову, да ли ће та власт укинути таксу на робу из Србије, шта значи принцип реципроцитета у односима Београда и Приштине за који се залаже Аљбин Курти, да ли је дефинитивно одбачена идеја о размени територија између такозваног Косова и Србије, ко се је у Србији и на такозваном Косову залагао за размену територија, а ко је био против, какав је однос Вучића и Тачија, зашто је Српска листа учествовала у бившој такозваној влади Косова иако је су њени челници заједно са београдским руководством стално нападали ту владу, да ли ће Србија наставити кампању за повлачења признања лажне државе и како то може утицати на дијалог, као и о томе да ли је Ахтисаријев план био компромисно решење за косовски проблем.
Омер Карабег: Недавно је на (тзв.) Косову изабрано ново руководство. Мада нова влада још није формирана извесно је да ће нови премијер бити Аљбин Курти, лидер Самоопредељења, странке која је добила највише гласова на изборима. Да ли је ново руководство спремно да настави преговоре са Београдом?
Адриатик Кељменди: Ниједна странка на (тзв.) Косову није рекла да дијалог има алтернативу. Господин Курти је био против дијалога како се до сада водио - без транспарентности, без резултата и уз споразуме који се не поштују. Он такође сматра да је неопходан дијалог са српским народом на (тзв.) Косову, а после да се иде у дијалог са Београдом. Курти је јасно ставио до знања да ће он водити дијалог ако буде изабран за премијера - тако да са (тзв.) косовске стране нема проблема око наставка дијалога.
Омер Карабег: Какав је однос званичног Београда према Аљбину Куртију?
Горан Богдановић: Мислим да ко год да је победио на (тзв.) изборима на Косову и Метохији - било да је то Аљбин Курти, Иса Мустафа, Кадри Весељи или Рамуш Харадинај - у Београду ће га третирати на исти начин. Али, с обзиром да ја живим на Косову и Метохији, за мене је најбитније шта српски народ очекује од Аљбина Куртија и новог руководства. Срби пре свега очекују да овде завлада мир, да нема узајамних претњи, да напокон почне борба против организованог криминала који је неподношљив, не само на северу где ја живим, него и на читавом Косову и Метохији. То је оно што ми Срби са Косова и Метохије очекујемо од будућег (тзв.) премијера и будуће владе. А шта мисли Београд?
Београд мора разговарати са оним кога изабере албански народ. Али да не буде као до сада. Вучић се љуби и са Тачијем и Харадинајем, а они су у Србији на потерници као ратни злочинци, који су вршили најтежа кривична дела - ја могу да кажем да су вршили јер нема пресуде - али српски медији пишу о томе. Не видим разлог да Београд сутра не разговара са Аљбином Куртијем без обзира што он можда заговара Велику Албанију, али је бар транспарентан. Каже оно што мисли за разлику од других који су једно причали, а друго на терену спроводили.
Сетите се само Заједнице српских општина, сетите се само Бриселског споразума - за седам година буквално ништа није урађено. Као Србин са Косова очекујем да ће нова влада много више урадити по том питању него Тачи и Хараднај, јер они су ипак уцењени. Немојте да мислите да међународна заједница не зна шта су радили за време, пре и после рата и Тачи, и Харадинај, и многи други који су били у Ослободилачкој војсци Косова.
Адриатик Кељменди: Желео бих да реагујем на оно што је рекао господин Богдановић. И Албанци на Косову сматрају да су Вучић и Дачић били десна и лева рука Слободана Милошевића. Ми знамо шта су држава Србија, њена влада, војска и полиција урадили на Косову. Ми знамо да је Милошевић за то одговарао у Хагу - није дочекао пресуду јер је умро - али сви га називају балканским касапином. А Харадинај је два пута ишао у Хаг и оба пута је био ослобођен. Наравно, не можемо ми да бирамо ко ће да буде представник Срба у преговорима, као што ни Срби не могу да бирају ко ће бити представник Албанаца са Косова.
Горан Богдановић: Слажем се с вама. Управо то сам и ја рекао. Иначе ја знам ко је био Вучић и шта је радио деведесетих година, а и касније. Не треба да то причате мени који сам се борио против Вучића као што сам се борио и против Милошевића. Ја то одлично знам.
Такса и реципроцитет
Омер Карабег: Србија као услов за наставак преговора поставља укидање косовске таксе на робу из Србије. Укидање таксе траже и Сједињене Америчке Државе и Европска унија. Да ли ће ново (тзв.) косовско руководство укинути ту таксу?
Адриатик Кељменди: Такса никада није била проблем. Мислим да обе стране нису хтеле да се настави досадашњи дијалог јер није било резултата. Харадинај је инсистирао на томе да је такса је прекинула дијалог који би - по његовом мишљењу - да је био настављен са госпођом Могерини као посредником можда довео до разграничења и поделе (тзв.) Косова. Мислим да ће такса бити суспендирана. Сви су то рекли само Харадинај сматра да такса треба да остане све док Србија не признаје Косово. Али све друге политичке странке знају да такса не може да остане. Решење се види у некој врсти врсте реципроцитета између (тзв.) Косова и Србије.
Омер Карабег: Господин Кељменди је поменуо принцип реципроцитета на коме инсистира Аљбин Курти. Мислите ли да ће српско руководство прихватити да разговара о томе?
Горан Богдановић: Ја у овом тренутку уопште не знам шта значи реципроцитет и шта се под тим подразумева. Које ће се мере уводити? Мислим да је то јако, јако лоше. Ако хоћемо мир, ако хоћемо толеранцију, ако хоћемо суживот Срба и Албанаца на Косову, ни Београд, ни Приштина не би смели да отежавају живот Срба и Албанца на Косову и Метохији. Од почетка дијалога, у коме сам учествовао око техничких питања, сматрао сам да се пре свега морају решавати свакодневни проблеми са којим се сусрећу Срби и Албанци.
Срби имају проблема кад путују на Косово и Метохију, а и Албанци кад путују у Србију. Треба пре свега решавати животне проблеме - да немате проблема с документима, регистарским таблицама, катастром, дипломама, струјом, а пре свега с безбедношћу. То је оно што оптерећује и Србе и Албанце. Треба прво решити те проблеме, па онда кренути на оне крупније.
Док не решимо животне проблеме, сувишно је разговарати о границама и о разграничењу, што је, нажалост, била агенда последњих две-три године, када су Тачи и Вучић о томе тајно преговарали и у Њујорку, и у Паризу, и у Лондону не питајући ни Албанце, ни Србе да ли то желе и да ли је то добро за будућност, не само Косова и Србије, него и целог Западног Балкана. Преговарали су а да грађани (тзв.) Косова и Србије нису имали појма о чему су причали.
Адриатик Кељменди: Идеја о реципроцитету није лоша. Пошто Србија не признаје (тзв.) Косово као независну државу - реципроцитет је неопходан. Србија не признаје пасоше (тзв.) Косова, а ни друге (тзв.) косовске документе. Она не признаје наше регистарске таблице и косовским Албанцима даје неке папире када својим возилима уђу на територију Србије. Србија не признаје ни званичне печате. (Тзв.) Косово је независна држава и за САД и за већину земаља Европске уније. Принцип реципроцитета подразумева да онолико колико (тзв.) Косово буде држава за владу Србије, толико ће и Србија бити држава за владу (тзв.) Косова.
Размена територија
Омер Карабег: Мислите ли да је размена територија дефинитивно одбачена?
Адриатик Кељменди: Размену територија, или оно што Вучић зове разграничење, није баш тако лако извести. Да јесте то би се одавно радило на Балкану. То се није догодило ни након ратова и опасно би било да се сада догоди. Председник Србије Вучић више пута је повезао питање Косова са оним што он назива решењем проблема два највећа балканска народа - Албанаца и Срба.
Али проблем два највећа народа на Балкану не може се решити померањем граница између (тзв.) Косова и Србије. Албанци живе и у Албанији, и на (тзв.) Косову, и у Северној Македонији, и у Србији, и у Црној Гори. Исто тако Срби поред Србије живе и на (тзв.) Косову, и у Босни и Херцеговини, и у Црној Гори, и у Северној Македонији.
Шта би се у случају прекрајања граница догодило са Србима и Албанцима који живе у другим земљама? Ако се залажемо за поделу (тзв.) Косова, онда се залажемо и против споразума из Рамбујеа, Кумановског споразума и Ахтисаријевог плана, а и против нормализације односа између (тзв.) Косова и Србије. Америка и Европска унија хтеле су да и на (тзв.) Косову, и у Србији, и у Босни и Херцеговини, и у Северној Македонији друштво буде мултиетничко. Зашто би се сада то мењало?
Горан Богдановић: Размена територија је нешто најгоре што би могло да се деси српском народу на Косову и Метохији. Слажем се са овим што је рекао господин Кељменди. Али то мора да каже Тачију. Јер је реч о иницијативи Тачија и Вучића. Опозиција у Србији стално напада идеју разграничења, а у Приштини, сем Харадинија и Аљбина Кутрија, мало је оних који су јавно против тога. Нисмо чули гласове косовских невладиних организација, док се оне у Србији жестоко томе противе.
Размена територија може да подели не само српски народ на Косову и Метохији него и да угрози остале народе на Балкану. Јер, као што је рекао господин Кељменди, и Срби и Албанци и Бошњаци и многи други народи живе у више земаља бивше Југославије. Размена територија би само изазвала домино ефекат који би разбуктао националистичке страсти и апетите. Мислим да код неких западних лидера и даље постоји та идеја, а више сам него сигуран да и даље постоји код Вучића.
Адриатик Кељменди: Господине Богдановићу, можда нисте најбоље упућени у то какво је расположење на (тзв.) Косову у погледу разграничења. У једној анкети 75 посто људи било је против поделе, разграничења и размене територија. У својим емисијама и јавним иступима увек сам био против тога. Треба да учинимо све да се трагедије које су се догодиле на овим просторима никад више не понове. Ја сам против тога да било која породица на Косову и у Србији - албанска, српска, ромска - мора да напусти свој дом.
Горан Богдановић: Мислим да нам је доста сукоба, доста нам је проливања крви. Треба већ једном да почнемо да живимо у миру, да живимо заједно, да живимо једни поред других и да гледамо у будућност - да имамо бољу економску ситуацију, да нам омладина не одлази у иностранство него да остане на овим просторима и да гради будућност и у Србији, и на Косову, и у Албанији, и у Црној Гори, и у Македонији - свуда.
Никад не реци - никад
Омер Карабег: Да ли ће (тзв.) Косово као услов за наставак преговора захтевати да Србија прекине кампању за повлачење признања независности (тзв.) Косова?
Адриатик Кељменди: Мислим да треба да се успостави неки минимални ниво поштовања између Београда и Приштине. Кампања за повлачење признања независности Косова не доприноси ничему добром. Јер свака акција изазива реакцију на другој страни. По мом мишљењу то је минимум што би Србија требало да учини пре наставка преговора.
Горан Богдановић: Никога не треба да чуди што Србија лобира за повлачење признања (тзв.) Косова. Пошто Србија не признаје (тзв.) Косово као независну државу потпуно је нормално да настоји да што више земаља повуче признање. И Приштина треба да води своју кампању, а не да се само ослања на Беџета Пацлија и његов новац, Нико не може кривити Србију што води ту кампању, јер Србија не признаје (тзв.) Косово. И верујте ми, ја сам више но сигуран да га неће никада ни признати.
Адриатик Кељменди: Поштујем ваше мишљење, господине Богдановићу, али Србија је својевремено рекла да неће признати ни Хрватску, ни Словенију, ни Босну и Херцеговину, ни Црну Гору, па их је на крају признала. Тако да не можете да кажете да Србија никад неће признати (тзв.) Косово јер смо видели шта се догодило са другим државама Западног Балкана. Знамо да у политици никад не треба речи - никад, поготово ако се иде у дијалог. Али хајде, као што сте рекли, да гледамо који су проблеми обичних људи. То су незапосленост, корупција, миграција и многе друге ствари, а политичари сипају со на рану и говоре само о међуетничким односима.
Горан Богдановић: Делимично се слажем са овим што каже господин Кељменди. Добро, у политици никада не треба рећи - никад. Али, ја и даље не видим како би у блиској будућности било ко у Србији могао признати независност (тзв.) Косова. Не постоје ни клима, нити услови за тако нешто. Али, хајде да не говоримо о признању, хајде да уредимо односе па да једни друге не ометамо у међународним и спортским организацијама. И да успоставимо односе који неће оптерећивати будућност два народа.
Мислим да је велика грешка што се у старту почело говорити о статусу као што су то урадили Тачи и Вучић 2012. године. Зато ми данас немамо решене проблеме ни Срба, ни Албанаца. После седам година преговора ништа није решено. И даље смо на истом месту. Након потписивања Бриселског споразума више је криминала и на северу и на целом Косову и Метохији.
Појединци из редова Срба на северу, који су улазили у власт, вршили су тортуру и бавили се криминалом уз благослов и дозволу појединих косовских политичара. И мала деца на северу Косова то знају. Постоји полиција, постоји суд, а није ухапшен и осуђен ниједан криминалац. Бојим се да је то био договор између Харадинаја, Тачија и Вучића.
Ахтисаријев план
Омер Карабег: Американци, који су се у последње време снажно ангажовали око преговара између Београда и Приштине, захтевају да се дијалог заврши обостаним признањем уз компромис. Шта би, по вама, био тај компромис?
Адриатик Кељменди: Не видим који би могао бити већи компромис од Ахтисаријевог плана. Јер тим планом толико је проширена аутономија Срба на Косову да је нормално функционисање косовске државе малтене доведено у питање. Свака промена би озбиљно угрозила функционалност те државе.
По (тзв.) Уставу Косова националне мањине имају већа права нека било која мањина на територији Европске уније. Београд није хтео да прихвати Ахтисаријев план, није хтео да прихвати ни споразум из Рамбујеа. Не знам које би друго решење могло да задовољи обе стране. Тај план није написао неки Албанац, већ међународни посланик Ахтисари који је имао мандат од Уједињених нација. Ни споразум из Рамбујеа није писао Албанац. То је био предлог међународне заједнице.
Горан Богдановић: Не знам да ли господин Кељменди зна да Ахтисаријев план никад није био прихваћен од међународне заједнице - ни од Уједињених нација, ни од Европске уније. Прихваћен је само од одређених западних земаља. Није могао да прође у Савету безбедности због вета Русије и Кине. Ја мислим да Ахтисаијев план не може да буде компромис. Често сам говорио да би Ахтисаријев могао да буде добар - да нема клаузулу о независности Косова. Мислим да је тај план солидан кад је реч о заштити националних мањина и културно-историјских споменика.
Иначе, кад Вучић и Тачи говоре о компромису бојим се да мисле на разграничење, односно на поделу Косова и Метохије. Као посланик у Скупштини Србије више пута сам поставио питање - шта је компромис. То је флоскула коју је лакше изговорити него објаснити шта то значи. Да ли је то компромис који се тиче граница? Да ли је то компромис око права мањина, имовине, културно-историјских споменика? Сулудо је да ми који не учествујемо у свему томе размишљамо шта значи компромис. Али, понављам, бојим се да Вучић и Тачи када говоре о компромису мисле на промену граница.
Адриатик Кељменди: Ја верујем да је Ахтисаријев план најбоље решење. Ако још једном анализирамо шта тамо пише, мислим да ћемо увидети да нема бољег компромиса.
Вучић и Тачи
Омер Карабег: У последње време много је тешких речи и оптужби између Београда и Приштине, а то не иде у прилог наставку дијалога. Зашто се стално повећавају тензије?
Горан Богдановић: То вам је исто као са односима између Србије и Хрватске. Кад год су избори - политичке елите заоштравају односе. Од Вучићевог доласка на власт 2012. године то се стално дешава. Сви знамо да су и Тачи и Вучић националисти и да су учествовали у рату. Они имају циљну групу у бирачком телу којој се стално додворавају. Погледајте шта пишу таблоиди у Србији, какви су наслови - Албанци су лоши људи, напашће север Косова, уништиће наше манастире.
Сличне ствари имате у штампи на албанском, албански политичари са Косова и Метохије све најгоре говоре о Србима. Вучић и Тачи буквално хране један другог и хомогенизују бирачко тело да би постигли што боље резултате на изборима. Ако су албански политичари тако лоши као што пишу српски таблоиди, зашто онда Вучић тера Српску листу да учествује у власти са, како они кажу, ратним злочинцима и терористима Харадинајем и Тачијем. Па да није било Српске листе нити би Харадинај био (тзв.) премијер, нити би Тачи био (тзв.) председник Косова.
Адриатик Кељменди: Слажем са овим што је рекао господин Богдановић. И Приштина и Београд држе своје грађане као таоце. Обе владе немају решења за стварне проблеме који муче грађане, па међуетничке односе држе на првим страницама новина. Таблоиду пишу - Шиптари раде ово, терористи раде оно и све у том стилу. Често се питам шта би (тзв.) влада Косова и влада Србије говориле грађанима ако се једног дана реши питање (тзв.) Косова и Србије?
Обе владе говоре о међуетничким односима да би избегле разговор о незапослености и корупцији. То је тема на којој се купују јефтини политички поени. Тачи и Вучић наступају заједно на конференцијама у Алпбаху и Бечу и поручују да само желе мир. Али када дођу кући свашта говоре један о другом.
Омер Карабег: Када би се могао очекивати наставак преговора Београд - Приштина?
Горан Богдановић: Док се не формира влада у Приштини илузорно је очекивати да ће преговори бити настављени. А како ствари стоје, бојим да влада неће бити формирана пре почетка јануара. Први сусрети две делегацији би могли да буду у фебруару. Ја бих био најсретнији када би преговори почели што пре. Јер ово стање је неподношљиво. И за Србе и за Албанце. Мислим да је дошло време да се то мења јер је ратна опција на (тзв.) Косову напокон смењена. Ја имам много пријатеља у Демократском савезу Косова и знам какво је њихово размишљање. Треба да што пре крене процес помирења и да почне борба против корупције и криминала коју сви ми, који живимо на Косову и Метохији, жељно ишчекујемо
Адриатик Кељменди: Треба прво да се формира (тзв.) влада Косова и да се после тога у новој скупштини усвоји платформа за разговоре са Србијом. Али и Србија има изборе на пролеће тако да не видим како ће разговори наставити док не прођу избори у Србији. Можда ћемо у међувремену имати неку врсту шатл дипломатије.
Шта Србија треба да унесу у Устав, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Радио Слободна Европа
