Пише: Ђорђе Мамула
„ Пакао су други", Жан Пол Сартр
Агенције за националну безбедност или службе безбедности морају о својим највећим успесима да ћуте, а о највећим неуспесима јавност сазнаје све пре или касније, или готово све, или пак у наставцима.
У протеклих неколко дана медији су скренули пажњу публици на снимак са јтјуба на коме се виде, како је јуче саопштено, руски војни обавештајац Георгиј Клебин, припадник војне обавештајне службе ГРУ, како предаје предмет у кеси, пензионисаном потпуковнику Војске Србије З.К. Краћи филм је неколико дана био на јутјубу, а потом је почело јавно оговарање. Ко је то, са ким је ко, шта је све то? У раније снимљеној емисији „Око“ Јавног Сервиса Србије, уместо портпарола Владе Србије, Реља Жељски, начелник Управе за аналитику БИА, објаснио је да БИА утврдила да је снимак аутентичан и да се на снимку види руски обавештајац Клебин. Из делова тог тв интервјуа се уочава да се Агенција бави и политиком. Изгледа да је ТВ емисија уприличена и да би се успоставила контрола штете. Касније су током дана, наведени иницијали пензионисаног официра Војске Србије. Сазнало се и за субверзивни обавештани рад на територији Републике Србије и да државе чланице сталног састава Савета Безбедности али и из суседства обавештајно делују у нашој држави као и још неке државе. Такође, речено је да би смо се зачудили колико се често одвијају сусрети обавештајаца на сличан начин као на филму са кесама и предајом новца. Жељски је додао „да све што се дешава, па и у безбедносној сфери има везе с Косовом и Метохијом.“
Снимак емисије је скраћен за неколико секунди монтажом, кроз 2 кратка видео-тонска прекида, али се најављено трајање у минутама поклапа са ознаком трајања у минутима на почетку и на крају снимка на јутјубу. На конференцији за штампу председника Републике Србије се чуло да је снимак од октобра прошле године. Новац се није јасно видео. Клебину је престао рад у руској амбасади у Београду јуна ове године и није више на територији Републике Србије. Таакође је Жељски рекао да „треба посебно истражити да ли је ово још један покушај да се Србија скрене са свог принципијелног курса политичке и војне неутралности.“ Руски амбасадор Харченко би ову изјаву Жељског требало бар још једном да прочита (Харченко :„Никакво тобожње врбовање...“). Неки функционери из Москве су наглашавали да догађај неће пореметити односе Русије и Србије, а неки од њих као да су говорили и у име Србије?!?! Требало бих пуштати што више пред камере са микорофонима да само наставе да говоре.
БИА није снимила сусрет двојице актера филма, али је потврдила истинитост снимка. Од догађаја је прошло годину дана, али није јасно шта је све до сада предузето. Председница Владе Ана Брнабић је изјавила да је председник Републике наложио Војно безбедносној агенцији да истражи аферу, мада је прва истрага вероватно већ завршена. Протек времена од годину дана није савезник истраге. Додуше, Жељски каже да сви догађаји из безбедносне сфере незарвшавају на суду. Међутим, у Апелационом суду у Београду нема ни једне правноснажне пресуде за кривично дело шпијунаже. Конференција за штампу председника Вучића је трајала колико и један школски час, а о догађају је говорио 6-7 минута. Оно што нам је речено да ћемо чути од председника нисмо чули, тако да није јасно шта се одиграло. Штампи су подељена нека обавештења, али ништа ново нисмо чули, јер истрага тек почиње или се заправо наставља. Једначина са непознатим бројем непознатих, али су, изгледа, нечије визит карте ипак испале на месту догађаја.
Председник Вучић је рекао да неће бити нове 1948. То је потпуно разумљиво јер је, изгледа завршни мекши обрачун са Информбиром био 1966. на Брионском плануму. Такође, те 1948. Стаљин је Јосипу Брозу Титу рекао „не“, а не Тито њему, како су деца учила и уче у школама. После је кроз приступање Балканском савезу са Грчком и Турском 1953.( 29.мај 1953; Стаљин је умро исте године 5.марта) Југославија постала источно крило НАТО пакта, иако су немилосрдна савезничка бомбардовања, а посебно на Ускрс 16. и 17. априла и на Краљев рођендан 6. септембра била суровија него 1999.г. Бројање наших тадашњих и нових жртава још траје, што је посебна прича.
Мало је вероватно да Владимир Владимирович Путин није био о овоме филму обавештен, још прошле године. Додуше, из руске историје се зна да се често говорило да „није цар крив, него бољари око њега“. У Републикама се повремено истицало да нису преседници држава и председници влада криви, него они око њих. Ваља се подсетити, да је Сен Жист рекао да се“ не може бити на власти, а не бити крив.“
Наравно и услуге, као и заслуге имају цену. Неки револуционари су после рата убијени као совјетски шпијуни, пре отварања Голог отока, али су овде до пре 20, 25 година неке улице, школе и градови имали њихова имена, или имена и презимена, а смрт је објашњавана задесом, случајем. Неке улице са њиховим именима до данас су задржале називе, јер су сећања преорана. И на тај начин су се одржавали док је могло, или обнављали односи Југославије и Совјетског Савеза.
Утисак је да је и ова снимљена акција обична рутинска шпијунска акција руске војне службе, редован посао у сивилу свакодневице, како већ раде од Октобарске револуције до данас. Рачено је да су актери догађаја имали контра пратњу, дакле имали су обезбеђење, па да све није могло бити снимљено. Одавде се наставља државна тајна. Зато је изгледа и изостало задржавање руског обавештајца Георгија Клебина, без обзира што је имао дипломатски имунитет. У мотелу „Шарић“ у Мељаку војна служба је одузела дискове за дешифровање мејлова од америчког дипломате Нејбора током његовог разговора са генералом Момчилом Перишићем. После дипломатског земљотреса, Нејбору је, због имунитета омогућено да слободно напусти територију Савезне Реоублике Југославије. Клебин је после догађаја са снимка од октобра прошле године, после 8 месеци напустио Србију. Није познато да ли је проглашен непожељном особом (персона нон грата). Наглашено је да се зна шта је предато Клебину. Лице потпуковника З.К., ако та особа уопште постоји је замагљено, па се добија утисак а је он епзодиста у овом малом играном филму или можда вођа статиста. Чему све ово? Коме је ово потребно, тим пре јер личи на ватру која напред пали, а позади се гаси. Што би рекли Латини, старом пословицом :“Cui bono“, „у чији корист“ или „ коме у прилог“, а која се користи да би се кроз могући мотив нагађало о извршењу неког кривичног дела, на пример, шпијунаже, или о подстрекачу неког догађаја или нарочито производњи догађаја. Што би народни геније рекао: „Да чорба буде гушћа“.
Надлежни знају ко је ко у руској амбасади у Београду. Знало се и ко је амбасадор Конузин, син дипломате, који је усред Београда на јавном скупу узео микрофон и питао 17.09. 2019..„Има ли овде Срба?“, па га је модератор скупа прекинуо, због амбасадорског испада испод нивоа дипломатског бон тона али и домаћег, кућног васпитања. Одавао је утисак човека, кога не би требало пратити у пићу. Није позван у Министарство спољних послова Србије на изјашњење због простачког понашања и вређања на националној основи. Прекор није стигао ни из Кремља. Томислав Николић је још као радикал изразио жељу да Србија постане руска губернија са Конузином на челу, који није једини дипломата који нам је овде делио пацке и придике и солио памет. После тога је 6.02. 2012.г. Конузин добио орден Светог Саве, пред крај мандата. Нешто као круна дипломатске каријере.
Савезни секретар за народну одбрану генерал Вељко Кадијевић, који је 1963. у Америци завршио Колеџ за команданте и генерале Армије Сједињених Америчких Држава, 2001. се склонио у Москву, где је 2014. умро као руски држављанин.
Један други генерал Благоје Граховац, као противник Милошевићеве политике је постао члан дејтонске делегације Савезне Републике Југославије. Касније је враћен пре почетка конференције у СРЈ и још касније је ушао у сукоб и са Милом Ђукановићем. У у интервјуу НИН-у од 8.јуна 2019. тврдио да је поред западних тајних служби и руски КГБ имао одлучујући утицај на разбијање Југославије и да је деценијама контролисао све републичке службе државне безбедности и обе војне службе социјалистичке Југославије. Нико му на интервју НИН-у није одговорио већ скоро 6 месеци.
Изгледа, да познавање прошлости помаже да преведемо садашњост и предвидимо магловиту будућност. Колико толико.
Уосталом, Томислав Николић је, док је још био председник државе рекао да не добија извештаје који се тичу безбедности Србије и да га то неинтересује. Иначе предстојећа посета Александра Вучића, Путину 4.12. 2019., због текућих догађаја није отказана…
Прочитајте ОВДЕ какве је то илузије разрушио Мамула.
Извор: Правда
