Чињеница да је председник Србије Александар Вучић наложио ВБА да истражи цео случај, а затим и сазвано хитну седницу Савеза за националну безбедност указује, како се претпоставља, да је реч о покушају да се дође до неких тајни из војног домена Србије. Истрага ће показати да ли је реч о класичним војним или можда службеним или државним тајнама унутар система одбране.

И државни врх инсистира да се цела прича мора детаљно истражити. Да ли је то уопште могуће?

– Изјаве српских званичника указују да се жели направити правилан редослед потеза. Наравно да је цео случај неопходно истражити превасходно како би држава заштитила и осигурала свој Уставом утврђени поредак.

Може ли ово хапшење да изазове погоршање односа с Русијом?

– Мислим да овај догађај ипак неће изазвати кризу у односима две земље. Једноставно, то су догађаји који се решавају на политичком нивоу и верујем да ће бити само епизода у односима Србије и Русије која је лансирана из „кухиња“ оних земаља које имају одређене геополитичке циљеве на овим просторима.

На које то земље мислите?

– Морамо бити свесни да живимо у турбулентним међународним условима и да смо у оном делу света у коме се значајно преклапају интереси водећих земаља света. Због тога је Србија (као и читав овај регион) место на коме се сучељава рад служби и са Запада и с Истока, а у таквом сукобу интереса и остварењу сопствених циљева средства се не бирају. Сем земаља Квинте, а то су САД, Велика Британија, Француске, Немачке и Италије, свакако и интереси Русије, али и других великих сила.

Један од циљева Запада може бити и да се смањи утицај Русије у Србији?

– Нема дилеме да је степен политичких и војних односа између Србије и Русије на изузетно високом нивоу. Међутим, Србија је последњих двадесетак година изградила и веома снажне војне везе с НАТО кроз формулу Парнерство за мир, па није погрешно рећи да је и сарадња са овом Алијансом на много вишем нивоу од многих земаља које су формално чланице НАТО.

За Србију је ово хапшење доказ да смо војно неутрални?

– Тако је. Ово је пример политичке стратегије Србије да оквиру своје неутралности као држава претендује да има стратешки правац сарадње и са НАТО и са ОДКБ, али да и те како претендује на свој суверенитет.

Један таблоид тврди да у Србији „вршља“ стотинак страних служби. Да ли их заиста има толико?

– То је ипак сензационалистички приступ који није реалан.

Да ли је било сличних примера и док сте били на челу БИА?

– Морате знати да као је ледена санта само једном четвртином изнад површине воде, тако је и рад обавештајних служби, у највећем делу, у зони тајности и релативно мали проценат активности се уопште јавно испољи. Док сам био у Служби наравно да је било и таквих случајева, али, објективно, њих је мало. Уколико се такве активности објаве или појаве у јавности, онда то говори о конкретним политичким циљевима одређених служби да таква информацију уопште буде обелодањена.

Циљ не бира средство

Рачуница је проста: ако свака амбасада у Србији има по једног војног аташеа, зар то није и исто толико „шпијуна“?

– То није ни тачан ни правилан критеријум да се говори о раду обавештајних служби. Функција војног аташеа или официра за везу не значи да се сви ти официри аутоматски баве и шпијунажом. Обавештајна делатност је нешто што се примењује компатибилно и с дипломатијом и медијским наступима и с економским видовима сарадње. У ситуацији кад неки циљ не може да се оствари легалним политичким средствима, онда се ту укључују надлежне обавештајне институције и то је принцип који користе све службе у свету.

Професор на челу Службе

Андреја Савић је завршио Факултет политичких наука у Београду, на коме је и магистрирао из области комуникација и масовних медија. Докторирао је на Факултету безбедности Универзитета у Скопљу, а сем рада на Универзитету радио је у Институту безбедности. Од 15. новембра 2001. до 24. јануара 2003. обављао је функцију последњег начелника Ресора државне безбедности (РДБ) и првог директора Безбедносно-информативне агенције (БИА) Владе Републике Србије. Истовремено је био, по функцији, члан Савета за државну безбедност Владе Републике Србије. До сада је објавио 12 књига и већи број научних радова.

Да ли Вучићу више одговара Тачи или Курти, сазнајте ОВДЕ.

Извор: vesti-online. com