Сматра се да је то у супротности с уставом и државним интересима.
Питање националног идентитета спада у корпус најважнијих за свако друштво и државу, то ће потврдити сваки Француз, Немац, Грк или Американац. Али у случају Косова ова прича је у најмању руку врло проблематична. И Албанце и Србе, па и све мањинске народе на Косову кад питате о томе, нико од њих се не изјашњава као Косовар, пише КосовоОнлине, и пита се:
"Може ли да постоји Косово, а да нема Косовара?"
Неџмедин Спахиу, политиколог са Косова, сматра да Курти и они који мисле као он не разликује нацију и етничност.
“Курти изјавама срља у све вец́у пропаст и вуче Косово са собом”, сматра Спахиу и наглашава “да би држава постала члан Уједињених нација, мора да буде и - нација. Зато што се у Уједињеним нацијама - представљају нације“.
И саветник бившег премијера Харадинаја Хаљиљ Матоши оценио је пре неколико дана да је Куртијев став да су “грађани Косова по националном идентитету Албанци и да не постоје Косовари", у супротности са Уставом.
Хасани: Нисам Косовар, живим на Косову
Социолог из Приштине Исмаиљ Хасани, међутим, сматра да косовска нација не постоји ни у практичном ни у теоретском смислу, и додаје да су појединици измислили косовску нацију без икаквих аргумената.
Хасани у изјави за Косово Онлајн објашњава да је то питање утврђено Уставом Косова, у коме пише да је Косово држава свих народа и народности које живе на Косову.
"То значи да ова преамбула искључује могућност постојања косовске нације у правном смислу, што се тиче теоретског или практичног смисла, такође нема могућности да постоји косовска нација, јер све земље су Косово признале као мултиетничку државу што значи да се ослањају на Ахтисаријев план и Устав Косова", каже Хасани.
Он оцењује да су неодговорни појединци измисли косовску нацију без икаквог аргумента.
"Они мешају реч национ, што се у неким европским земљама идентификује са државом, то је друга прича", објашњава Хасани.
Хасани напомиње да су светски стручњаци, који су говорили о идентитетима, говорили о вољи људи да припадају једној нацији односно идентитету.
"На пример, ја сам по националности Албанац, нисам Косовар, живим у Републици Косово, као што имамо Србе који живе на Косову и друге мањине", истакао је Хасани.
Он понавља да се у озбиљној литератури не прихвата супростављање Уставу због једне сулуде идеје појединаца који хоће да докажу да имају основа да се формира косовска нација.
И професор уставног права Риза Смака каже за Косово Онлајн да косовска нација не постоји и да је заговарање такве идеје противуставно.
"Ја са правног аспекта тврдим да косовска нација није прописана Уставом. Република Косово је демократска држава свих њених грађана. На пример Србин или Српкиња има право тако да се изјасне као и Албанац или Албанка", каже Смака и напомиње да је питање нације ствар избора, који не сме да се намеће.
Он истиче и да није постојала југословенска нација, иако је, како каже, то била озбиљна држава.
"Да је могао Тито би створио нацију, али то није могуће", закључује Смака, и понавља да стварање косовске нације није у скалду са уставним начелима.
Сви знамо шта је на крају било с Југославијом, неки ће можда рећи управо због тога што није било нације која би је сачувала.
А да косовска нација не постоји, и да може да је буде само ако буде људи који се сматрају Косоварима, за Косово Онлајн објашњава и историчар из Београда Чедомир Антић.
"Колико се сећам, попис из 2011. године као и попис који је правио УНМИК 1999. не познаје категорију Косовара. Та категорија није ни историјска, ни политиколошка. Само ако има људи који тврде да су припадници неке нације, та нација постоји", рекао је Антић.
Према његовом мишљењу Косово, какво данас познајемо, настало је у 20. веку.
"Традиција косовског вилајета раније није постојала. То је била административна област у оквиру Отоманског царства. Оновремени Албанци, када је реч о елити, хтели су да буду део Отоманског царства. Данашње Косово, односно аутономна покрајина Косово и Метохија, добила је границе после Другог светског рата", указује Антић.
Према његовим речима, када би данас питали косовске Албанце шта желе, они би свакако хтели да се уједине са Албанијом.
"Међутим, то не желе велике силе зато што би онда испало да Косово није јединствен случај. Они су, наиме, измислили да је Косово јединствен случај и убеђују Србе и Албанце са Косова да треба да се раздвоје", каже Антић.
Антић, међутим, пита, зашто онда у случају Босне и Херцеговине, где је било мржње и ратних сукоба много више, велике силе кажу да управо та историја од тамошњих народа захтева да живе заједно. И то није по први пут у историји Балкана да велике силе покушавају да истерају свој каприц, сматра Антић.
"На Косову постоји жеља да се створи велика Албанија још од 20-тих година 20. века. Међутим, сада на Косову постоје људи који су народни посланици, министри, амбасадори... То је елита друштва. Када би сада неко дозволио стварање велике Албаније, и када би они ушли у састав те државе, они би можда имали све што су желели њихови преци, али не би имали ту врсту права, привилегија, прихода, временом би се свакако појавио проблем... Замислите ако све Албанце уведу у албанску државу колико би било људи који су незадовољни", каже Антић.
Он истиче да Албанци осећају да су закаснили, да нису први ушли у процес националне емапципације, осећају да су пропустили нешто и сад би желели да створе велику албанску државу преко ноћи.
"Не верујем да може било ко у Србији да призна Косово безусловно. Да они добију све што им је дао Брозов режим. Србија је преживела свашта и не верујем да би Албанци у Албанији задржали своју државу да су преживели ту врсту напада коју смо ми доживели. Притом, не потцењујем Албанце нити њихову борбу за независну државу. Без обзира што Србија није била искрена у вези с Косовом, што није имала целисходан програм, то је ипак заветно место српског народа и то што људи нису искрени са тим, нема никакве везе", закључио је Антић.
Из музеја у Дрездену украдено баснословно благо! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Косово Онлајн