"На КиМ, у Србији и у региону је именовање два специјална изасланика, једног Метјуа Палмера за Западни Балкан и другог Ричарда Гренела за дијалог Београда и Приштине, интерпретирано као ново ангажовање и да је тиме стављен фокус америчке администрације на Западни Балкан", рекао је Вебер.
Међутим, Вебер каже да би то интерпретирао управо супротно.
"Сама чињеница да паралелно, некоординисано буду именована два специјална изасланика, Метју Палмер, не као представник за Западни Балкан не од стране Трампове администрације, него само од Стејт департмента, а Ричард Гренел од Трампове Беле куће, по мени је знак да је пажња америчке администрације пуно мања ове године него раније. Мени се то више чини као један знак да немају више неку нову иницијативу", рекао је он.
Вебер сматра да се Гренел, који је и актуелни амбасадор САД у Немачкој, сам наметнуо као изасланик америчког председника.
"Немам доказе, али слутим да је Гренел самоиницијативно тражио од Трампа да буде важан и да можда напредује у каријери, ако буде тај који ће иницирати споразум, али не видим веће ангажовање Америке него раније. Заправо супротно, и не верујем да Гренел има баш ту експертизу и разумевање да може играти неку већу улогу. Сасвим супротно, видим да ћемо имати јединство Европске уније које нисмо имали у време (Федерике) Могерини", каже Вебер.
Према његовом мишљењу, политика бивше администрација ЕУ уније по питању КиМ била је више него неодговорна.
"То је било потпуно приватизовање европске политике од стране Федерике Могерини и њеног тима од четири-пет људи. То је јединствено у историји заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, која није тако стара, да је главна висока представница задужена за ту политику потпуно приватизовала преговарачки процес", оценио је Вебер.
Сенке над постизборним процесом на КиМ
Виши сарадник Савета за политику демократизације у Берлину, Бодо Вебер, изјавио је да су протекли парламентарни избори у одређеној мери показали демократски потенцијал КиМ, али да сенку на то бацају догађаји након затварања бирачких места.
"Све што се дешава од тада, са пребројавањем, неких приговора на изборне резултате, око гласова из Србије и око наводног тровања људи у Центру за пребројавање у Приштини, нажалост на неки начин, делимично уништава ту добру поруку демократије у региону”, рекао је Вебер.
Он каже да је га убедљива победа Српске листе у српским срединама нимало није изненадила.
Сматра да је Српска листа створена уз подршку Запада за одређени период, али да се тај период одужио.
"Чињеница да имамо Српску листу је производ наше западне политике 2013. године, када је било питање да ли ће се формирати нека листа која се практично делегира и формира из Београда да послужи својој сврси. Тада је Запад одлучио да је то неминовно у том тренутку, али сигуран сам да се није планирало да то буде стално стање на КиМ и у српској заједници. То је својевремено била једна одлука која је требала да служи интеграцији Срба на Косову у косовску државу и политички систем, али видимо да је то постало трајно стање", навео је Вебер.
Он је поновио став да дијалог Београда и Приштине неће бити настављен без одређених промена, које би, како сматра, требало да дефинише нова европска администрација, као посредник у том дијалогу.
"Према Европској унији, ако Србија хоће у ЕУ, она мора да прихватити реалност да се Косово неће враћати, што значи да ће Србија морати у неком одређеном оквиру признати независност тзв. Косова. Без овог оквира, не видим како би приштинска страна могла да пристане или да се приволи да укине таксе и да се поново седне за сто", рекао је Вебер.
Прочитајте ОВДЕ зашто је Србија на удару великих сила.
Извор: Танјуг
