У извештају су анализирани односи Русије са Србијом, Босном и Херцеговином, Северном Македонијом и Косовом.

Србија: Интензивирана сарадња претходних година

- Након 2012. године, СНС је предузела кораке како би повећала војну сарадњу са Русијом - пише у извештају, и додаје се да је та сарадња резултирала потписивањем уговора о стратешкој сарадњи у новембру 2013. године, као и да једино Србија од земаља Западног Балкана има потписане уговоре о сарадњи у области безбедности.

Наглашава се и да једино Србија учествује у заједничким војним вежбама са Русијом, најмање два пута годишње од 2014. године, као и да благонаклоно гледа на помоћ приликом набавке војне опреме.

- Како би се супротставила међународној изолацији која је уследила након илегалне анексије Крима 2014. године, Русија је почела да показује веће интересовање за развојем војне сарадње са Србијом. Касније те године, одржана је прва заједничка војна вежба "Срем 2014", у којој је учествовало више од 400 (припадника) ваздухопловних снага, а након тога је Војска Србије први пут учествовала у тенковској вежби на Међународним војним играма у Русији. Учешће се наставило и у наредним годинама - стоји у извештају.

Истиче се и да су прослава дана Војске Србије и војна парада померени 2014. године како би руски председник Владимир Путин могао да присуствује том догађају, као и да је темпо заједничких војних вежби интензивиран након 2014. године.

У извештају се напомињу руске војне донације Србији.

- Србија је у октобру 2017. године добила шест половних авиона МИГ-29, а у фебруару 2018. године објавила је да ће Русија донирати 2.4 милиона долара за обуку српских пилота за управљање МИГ-29", стоји у извештају у којем су побројане и заједничке војне вежбе Србије и Русије, међу којима је и Словенско братство одржана у Србији у јуну 2019. године, на којој је поред Русије учестовала и Белорусија - пише у извештају.

Када је реч о куповини наоружања и опреме, истиче се да је од 2012. године једино Србија међу земљама Западног Балкана набављала руско наоружање и опрему чији износ премашује милион долара. Детаљно се наводе све куповине, међу којима је и набавка два хеликоптера МИ 17 вредних 25 милиона долара 2016. године.

- Србија је 2017. године најавила донацију од 30 тенкова Т-72 и 30 оклопних возила БРДМ-2. Србија је добила и шест половних авиона МИГ 29. Иако су руска донација, Србија плаћа Русији 208 милиона долара за ремонт ових авиона, а тиме је предвиђена и репарација четири авиона МИГ које Војска Србије користи од раније. Такође, Русија је најавила и донацију вредну 10 милиона долара, која се састоји од два ремонтована транспортна авиона Ан - 26 - стоји у извештају.

Од посматраних земаља, једино је Србија имала сарадњу у обавештајном сектору са Русијом.

- Отворени извори повезали су посету Николаја Петрушева, секретара руског Савета за безбедност, у октобру 2016. године са тиме што су двојица руских обавештајних агената осумњичених за учешће у покушају државног удара у Црној Гори депортована из Србије. Директор спољне обавештајне службе Русије (СВР) Сергеј Наришкин и председник Србије Александар Вучић договорили су на састанку 17. априла 2018. године наставак сарадње и активности у секторима безбедности и обавештајних служби - пише у извештају.

БиХ: Спечавање уласка у НАТО

Када је реч о Босни и Херцеговини, у извештају се наводи да односе те државе са Русијом компликују етничке и политичке тензије у тој земљи.

- Постоје докази да Русија подржава сепаратистички покрет босанских Срба на челу са Милорадом Додиком. Руска подршка сепаратистичком покрету мотивисана је жељом да спречи улазак БиХ у НАТО и Европску унију. Тензије у Босни и Херцеговини додатно подстичу односи између државних институција и ентитета Федерација Босне и Херцеговине на једној страни, док је на другој страни већинско српски ентитет Република Српска. Водеће партије босанских Срба противе се чланству у НАТО и њихово пружа Русији прилику да дестабилизује БиХ - пише у извештају.

Северна Македонија: Ојачан отпор према руском мешању

Одбрамбена политика Северне Македоније примарно је вођена чланством Северне Македоније у НАТО савезу, наводи извештај америчког министарства.

- Тежња Северне Македоније за чланством у НАТО савезу ојачала је њен отпор према руском мешању. Северна Македонија је избегла учешће у активностима које се повезују са Русијом у области безбедности - пише у извештају.

Тзв. Косово: Без сарадње и без признања

Документ америчког министарства указује и на то да Косово не сарађује са Русијом у безбедносним питањима.

 Русија не признаје Косово као суверену државу и подржава одбијање Србије да призна независност Косова. Иницијатива Косова да развије одржив војни систем и жеља да потпише акциони план за чланство у НАТО савезу (МАП), ограничава могућност Русије да се меша у унутрашња питања Косова - наводи се у извештају.

Шта је руска стратегија?

На Западном Балкану, Русија је одлучна да одбије утицај Европске уније и САД и умањи утицај НАТО-а, наводи амерички извештај.

- Кључ стратегије Русије јесте да окрене јавно мњење против евроатлантских интеграција. Русија користи алате, укључујући економску помоћ, дипломатску подршку, енергетску зависност и усмерене комуникацијске кампање и кампање дезинформисања - стоји у извештају, и додаје се да "САД и Европска унија не могу себи приуштити амбивалентност на Западном Балкану, јер такав приступ отвара врата руском малигном утицају", наводи РСЕ.

Такође, пише да "постоје бројни примери руског малигног утицаја, укључујући: покушај државног удара у Црној Гори, агресивну руску кампању дезинформисања која је за циљ имала покушај ометања референдума у Северној Македонији о споразуму о промени имена са Грчком, који је био предуслов за чланство Северне Македоније у НАТО-у - набраја се у документу.

Наглашава се и да су, изузев тзв. Косова, државе бивше Југославије зависне од наслеђа руске војне опреме, још од времена када су биле део Југославије.

- БиХ и Северна Македонија су у процесу одрицања од наслеђа руске војне опреме. То представља могућност за САД да постану њихов изабрани партнер - пише у извештају.

Сарадња са САД

Сарадња САД са Србијом у области одбране и даље је компликована због тежњи Србије да остане војно неутрална и да не приступа војним савезима, наводи Министарство одбране САД.

- Србија чврсто одбија да иде ка чланству у НАТО-у иако је чланица Партнерства за мир са активним Индивидуалним акционим планом партнерства (ИПАП). САД су најактивнији војни партнер Србије. Србија има више него двоструки број ангажмана са САД-ом него са било којом другом државом. Међутим, мањак транспарентности у стратешким и оперативним приоритетима Србије компликује сарадњу у области одбране - наводи се.

Босна и Херцеговина се готово у потпуности ослања на међународну безбедносну помоћ како би реформисала своју војску, наводи извештај и наглашава чињеницу да више од 80 одсто буџета за одбрану одлази на трошкове војног особља, а да сложена структура власти БиХ захтева политички консензус три члана Председништва.

Косово је у децембру 2018. усвојило нове законе о трансформацији Косовских снага безбедности (КСБ), укључујући формирање Министарства одбране и додавање територијалне одбране у надлежност КСБ-а.

- Политика САД према развоју КСБ-а позива на придржавање десетогодишњег плана транзиције уз подршку САД-а, наставак регрутације припадника из мањинских заједница и унапређење комуникације и координације између КСБ-а и НАТО-а - стоји у извештају.

Сарадња у области безбедности између САД и Северне Македоније оцењује се као продуктивна.

Сарадња Западног Балкана са НАТО

Упркос томе што Србија не стреми чланству у НАТО-у, сарадња те земље и Алијансе укључује: сарадњу у области безбедности, обуке и одбране, реформе сектора безбедности, као и у области унапређења подофицира, наводи се у извештају. Такође је наведено да је Србија у јануару 2015. донела одлуку да продуби сарадњу са НАТО-ом кроз Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП).

- Заједничка група Србија-НАТО за реформу одбране је установљена у фебруару 2006. како би пружила саветодавну и другу подршку властима у Србији са циљем реформе и модернизације оружаних снага Србије и како би се изградила модерна, доступна одбрамбена структура, која се може демократски контролисати - једна је од ставки којом се описује сарадња.

Када је реч о сарадњи Босне и Херцеговине са Алијансом, у извештају се наводи да је та сарадња постављена кроз Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП).

Преиспитивање односа са тзв. Косовом

НАТО предводи операцију за подршку мира на Косову (КФОР) од јуна 1999. у складу са Резолуцијом Уједињених нација 1244. У извештају се наводи да је НАТО тренутно у процесу преиспитивања свог односа са Косовом (не укључујући мисију КФОР-а), након што је донета одлука о трансформацији Косовских снага безбедности (КСБ).

У складу са одлуком коју је НАТО донео 2012. о подршци Косовским снагама безбедности, свака промена у надлежности КСБ-а захтева аутоматско преиспитивање односа са Косовом.

За сарадњу са Северном Македонијом, у извештају се наводи да је први Акциони план за чланство у НАТО-у та земља поднела још под именом Бивша југословенска република Македонија 1999. године. У извештају се наглашава значај Преспанског споразума између Грчке и Северне Македоније око имена у јуну 2018. што је омогућило да преговори о приступању Северне Македоније Савезу почну у јулу 2018. Савезници су потписали протокол о пуноправном чланству Северне Македоније 6. фебруара 2019. стоји у извештају, наводи РСЕ.

Линта одбрусио Изетбеговићу! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Радио Слободна Европа