Милорадовић је потврдио да је циљ куповине ЦХ-92А заправо комплементарна употреба са домаће развијеном (али још незавршеном) беспилотном летелицом Пегаз и још битније, трансфер технологије који би помогао да Пегаз напредује од своје почетне улоге извиђача (по првобитним ТТЗ) до борбених способности.
Помоћник министра није прецизирао број летелица које ће бити набављене, употребио је термин „сет“. ЦХ-92А је, по његовим речима, слична Пегазу, има 20 одсто већу носивост убојних и електро-оптичких средстава. Нагласио је да ће авионика бити истоветна на оба типа летелице и да ће обука за њихове оператере такође бити јединствена.
Пегаз ће тако добити кинеску, полуактивно ласерски вођену, ракету ваздух-земља ФТ-8Д коју смо могли да видимо на последњем Партнеру.
Милорадовић је истакао да циљ набавке борбених беспилотних летелица никад није био да се купи само средство већ је жеља министарства одбране била да се куповином изврши трансфер технологије али и узврати продајом наших убојних средстава у класи пасивно вођених ракета.
Из ове изјаве можемо закључити да је ће Пегаз највероватније добити кинески електро-оптички систем са обележивачем циља, ракете ФТ-8Д а да ће касније највероватније бити интегрисана наша убојна средства која ће користити технологије са ракета АЛАС и ВРВЗ.
Милорадовић није имао коментар на информације о набавци кинеске борбене беспилотне летелице Винг Лонг, која је била изложена на сајму у Дубаију.
Од Пегаза до Пегаза и ЦХ-92А
Развој беспилотне летелице Пегаз је на основу Тактичко-техничких захтева Министарства одбране Србије започео у Војнотехничком институту марта 2010. године а летелица је у прво време носила ознаку Пегаз 011. У изради прототипа која је започела октобра 2010. учествовала је и фирма „ББ компосите“ из Батајнице која се бави производњом композитних летелица и компонената.
Пегаз 011 је своје прво јавно приказивање имао крајем јуна 2011. године на изложби наоружања и војне опреме ‘’Партнер-2011’’, први лет је изведен 4. октобра исте године а првобитно је планирано да уђе у наоружање већ 2014. године. На следећој изложби ‘’Партнер-2013’’ из ВТИ су најављивали да ће развој летелице бити окончан 2015. године а у међувремену је 2014. започео развој симулатора летења који се налази у склопу земаљске станице.
На ‘’Партнеру-2015’’ је први пут приказана и земаљска станица система, тада смо сазнали да је пројекат и даље у развоју и добили информацију да је, једном када основна варијанта довољно ‘’сазри’’ у оперативној употреби,у плану и наоружана верзија Пегаза.
Услед шпекулација да се у међувремену одустало од ове летелице, дефинитивну потврду да пројекат није обустављен дао нам је јуна 2017. године тадашњи начелник Управе за одбрамбене технологије Министарства одбране генерал-мајор проф. др. Бојан Зрнић који је рекао да је у том тренутку Пегаз само изгубио приоритет јер исти сектор ВТИ треба коначно да заврши развој беспилотне летелице Врабац.
Након показне вежбе која је одржана 29. јула 2018. године на полигону Техничко-опитног центра за наоружање и војну опрему у Никинцима, председник Србије Александар Вучић изјавио је, између осталог, да Србија разговара са неколико земаља о набавци наоружаних беспилотних летелица, при том нагласивши да по том питању ‘’наша памет није довољно далеко одмакла’’. Ипак он је на на истом догађају рекао да и даље постоји жеља да сами производимо БПЛ Врабац и Пегаз.
Да ће се борбене беспилотне летелице набавити у Кини, председник Србије је наговестио већ 14. августа 2018. године приликом посете Војнотехничком институту а потврда да су кинеске летелице већ купљене добијене су за време вежбе ‘’Век победника’’ 10. новембра исте године када је Вучић изјавио да су у питању „летелице тежине 750 килограма, могу летети на 5 километара висине, у питању су 2 батерије по 3 летелице укупне вредности 30 милиона долара“. Он је потом рекао и да ће након набавке ових летелица доћи до узимања технологије са њих и имплементирање на домаћу беспилотну летелицу Пегаз.
Последње информације о овој набавци такође смо добили од председника Србије који је након показно-тактичке вежбе ‘’Повратак-2019’’ септембра ове гдоине изјавио да се набављају три батерије са 6 или 9 беспилотних летелица које се на различите начине, између осталог и са аутомобила у покрету, могу подизати у ваздух, да ће летелице бити наоружане и са значајном “разорном моћи“. Оне ће, како је тада рекао Вучић у року од 6 месеци бити на територији Србије као и да је то само почетак сарадње са Кином.
Министарство одбране Србије пренело је 22. октобра ове године вест да се министар одбране Александар Вулин састао у Пекингу са члановима тима Војнотехничког института Министарства одбране и Ратног ваздухопловства Војске Србије који бораве у Народној Републици Кини где са кинеским партнерима заједно раде на пројекту наоружаних беспилотних летелица. Како је наведено, то је прва фаза трансфера технологија за развој и производњу беспилотних летелица која такође обухвата репројектовање беспилотне летелице Пегаз како би могла да прихвати додатну опрему, авионику, опто-електронске системе и инсталацију наоружања ради постизања задатих тактичко-техничких захтева за прву српску борбену беспилотну летелицу.
Прочитајте ОВДЕ шта је из Москве поручио Максим Саморуков.
Извор: tangosix. rs/Петар Војиновић
