Међутим, као што је косовски проблем одиграо пресудну улогу у учвршћивања односа Србије и Русије, његово решење би могло да их ослаби.

О томе, али и о миту о српско-руским односима пише колумниста Максим Саморуков у тексту под насловом "Русија као ометајући фактор на Балкану: Русија и коначно решење косовског питања".

Он, између осталог, наводи да је Србија деценијама у сукобу с тзв. Косовом, "отцепљеном покрајином која је једнострано прогласила независност 2008. после жестоких етничких сукоба и међународне интервенције крајем деведесетих година 20. века".

“Прошле године, дуготрајни дипломатски напори да се оконча спор неочекивано је добио замах када је амерички саветник за безбедност Џон Болтон најавио да је администрација председника Доналда Трампа спремна да размотри промену граница између Србије и тзв. Косова у оквиру споразума између две стране. Српска влада је поздравила идеју, подстичући наде да ће у догледно време бити постигнут договор о решењу балканског сукоба”, пише Саморуков.

"Тешка битка"

Међутим, како наводи, постизање коначног договора је тешка битка. Он даље пише да многи косовски лидери нису одушевљени предложеном корекцијом граница, која би подразумевала размену територија на северу Косова, где углавном живе етнички Срби, за српске општине у којима живе претежно етнички Албанци.

Наводи и да су се Немачка и друге чланице ЕУ одлучно томе супротставиле, сматрајући да би повлачење нових граница отворило Пандорину кутију с непредвидљивим ланчаним последицама.

“Осим тога, све је јасније да Русија, која је дуго водила главну реч у том региону, не би ни желела да се спор реши. Све док Србија званично не призна независност тзв. Косова, она ће морати да се ослања на руско право вета у Савету безбедности УН како би се спречила пуно међународно признавање територије коју сматра отпадничком покрајином. Та зависност даје Русији утицај, који није занемарљив, како у региону, тако и у Србији. Кремљ страхује да би окончање сукоба између Србије и тзв. Косова умањило руску позицију у Србији и озбиљно подрило њен утицај на Балкану”, пише Саморуков.

Мит о словенском братству

Он даље наводи како је сукоб на КиМ одиграо пресудну улогу у учвршћивању данас блиских односа Русије и Србије, као и да та фаза потиче с краја деведесетих година, узт подсећање да су током совјетске ере, односи Кремља са социјалистичком Југославијом били су веома хладни, након што је Јосип Броз Тито раскинуо са Стаљином.

“Руска спољна политика постала је тврђа у другој половини деведесетих година, када су америчко-руске односе све више почели да оптерећују различити ставови по питању Балкана и прва рунда преговора о проширењу НАТО у Централној Европи”, пише у тексту.

Руски премијер окренуо авион због бомбардовања

Наводи се и да је Кремљ жестоко реаговао на ваздушну кампању НАТО против Србије, као и да је тадашњи премијер Јевгениј Примаков, дугогодишњи заговорник независније руске спољне политике, био је у авиону на путу за Вашингтон када је бомбардовање почело.

“Окренуо је авион и вратио се назад”, наводи Саморуков.

Током бомбардовања, Кремљ је изразио подршку Слободану Милошевићу, а испред Америчке амбасаде у Москви организовани су масовни митинзи. Када је Милошевић капитулирао, Русија је све подигла на виши ниво, тако што је покушала да убаци властити контингент мировних снага на тзв. Косово без договора с НАТО.

"Торпедирање" односа са Вашингтоном

У тексту се наводи да је, према речима једног од организатора операције генерала Ивашова, план био да се стационирају додатне трупе и да се оснује сектор за руске мировне снаге на територији Косова у којој преовладавају етнички Срби.

“Међутим, тај покушај је био лоше замишљен и без координације с руским руководством. НАТО је убрзо блокирао снабдевање војске на аеродрому, а Кремљ је морао да одлучи да ли ће торпедирати односе с Вашингтоном због тзв. Косова. Руско руководство се брзо повукло и невољно пристало да служи у склопу мировне операције НАТО”, пише у тексту.

Упркос томе, рођен је мит о вечитом српско-руском пријатељству и словенском братству, а политички односи између две земље постали су блискији него икад.

"Москва се умешала"

Наводи се и да, када је тзв. Косово прогласило независност 2008. године, Москва се умешала да би свела на минимум штетне последице по Србију. Руске дипломате су искористиле утицај у Савету безбедности УН и сарађивале са деловима међународне заједнице како би спречиле потпуно признавање тзв. Косова.

“Србија је узвратила Кремљу тако што им је омогућила економски и политички приступ и користи. Руска државна нафтна компанија "Газпром њефт", ћерка-фирма "Газпрома", купила је 51 одсто удела у Нафтној индустрији Србије (НИС), која је убрзо постала једна од најпрофитабилнијих компанија у земљи”, пише Саморуков.

У међувремену су, каже, српски политичари, како националисти, тако и они про-западно оријентисани, јавно изражавали симпатије према Русији, како би указали бирачима на благодети сарадње с Русијом, и на то да су спремни да издрже притисак Запада.

“Чињеница је, међутим, да је смислена привредна сарадња између две земље изостала - испоставило се да је споразум у енергетском сектору изузетак, а не правило. Упркос томе, српска политичка елита надокнађивала је Русији подршку хвалоспевима, посетама на високом нивоу и повољним извештавањем у медијима. Као последица тога, у Србији је створен безмало верски култ Русије и Путина, који је већ годинама најпопуларнији страни државник у Србији”, пише у тексту, уз опаску да "очајни због властите владајуће елите, многи Срби виде Русију као поузданијег браниоца српских националних интереса, а то се, пре свега, односи на осетљиво питање тзв. Косова".

Патриотски утицај

Саморуков наводи и да ће са становишта Кремља Русија врло мало добити, а изгубити све уколико се реши проблем тзв. Косова. Пуно признавање тзв. Косова окончало би српску зависност од континуиране међународне подршке Русије.

“Кад је више не буде спутавало косовско питање, Србија ће моћи да убрза иницијативу за приступање ЕУ и продубљавање сарадње с НАТО. Та два питања, а не Косово, постају све важнији приоритет за већину спрских политичких и економских елита. Напредак на оба фронта вероватно ће зависити од тога да ли ће се Србија доследније приклонити политици ЕУ и НАТО према Русији”, наводи руски портал.

"Зар у овој просторији нема Срба?"

Такође, наводи се и да Кремљ не би морао да уложи превише напора да саботира договор: само издавање саопштења може да значи огромну разлику у односу Србије и тзв. Косова.

Саморуков појашњава и ситуацију из 2011. године када су косовски званичници покушавали да успоставе контролу над северном границом, коју контролишу Срби, "српски политичари су били сведоци могућег утицаја руских изјава".

Тадашњи руски амбасадор у Србији Алексадар Конузин одржао је емоционалан говор на Београдском безбедносном форуму, изражавајући гнев због тога што остали учесници нису споменули амбиције тзв. Косова.

“Ниједно једино питање из ове публике”, рекао је Конузин и упитао: "Зар у овој просторији нема Срба"?

Тадићева критика и губитак избора

Ово питање набијено емоцијама донело му је признање српских националиста и посебно место у срцима српског народа. После тога, канцеларија председника Бориса Тадића критиковала је Конузина због мешања у српске унутрашње послове када је амбасадор поновио критике на митингу опозиције. Само неколико месеци касније Тадић је изгубио на изборима.

Наводи и да је руско присуство на КиМ постало незнатно после повлачења њиховог војног контингента 2003. године, као и да тренутно нема званичног контакта између две земље.

“Истовремено, Вучић жели да се Србија придружи ЕУ, чак и ако то подразумева велике уступке по питању Косова. Вућићеви националистички противници, као што су Двери и Војна унија Србије, приказују га као претерано подложног западним притисцима”, наводи Саморуков, уз опаску да и једни и други имају директне контакте с Кремљом.

Губитак контроле

Саморуков пише и да "Вучић и његова администрација страхују да ће, због огромне популарности Русије како међу српских елитама, тако и у јавности уопште, изгубити контролу над српским патриотизмом као политичким инструментом за управљање друштвом".

“У исто време, не могу да престану да се ослањају на Русију како би валидирали своје политичке одлуке”, пише у тексту, у коме се наводи да је "Вучић је више пута позивао Русију да узме учешће у преговорима између Србије и тзв. Косова".

Од средине августа 2018., када су САД најавиле да ће прихватити корекције граница као део решења, Вучић се три пута састао с Путином. За то време, Дачић и Лавров су се састали четири пута.

“Москва, међутим, не жури да подржи српско руководство. С једне стране, Кремљ обећава да ће подржати свако решење које је прихватљиво за Србију, с друге стране, прописује да сваки споразум с тзв. Косовом мора бити у складу с Резолуцијом 1244, у којој се не спомиње независност тзв. Косова. Кремљ сматра да је признавање тзв. Косова штетно за националне интересе Србије и да она никада не би требало да пристане на то - наводи се.

Губитак поверења

Пише и да би Кремљ волео да Запад призна пораз на тзв. Косову и позове Русију да се придружи мировним напорима, што се, међутим, вероватно неће десити. Последњих година, "Русија је постала позната као неко ко изазива проблеме на Балкану, јер подстиче међуетничке сукобе у Северној Македонији и Босни".

“Потпуни губитак поверења између Кремља и Запада отежао је ствари и слаби су изгледи да ће се ускоро вратити редовном послу. Због те чињенице Русија је превише токсична и непоуздана да би лидери ЕУ или САД размотрили могућност директног руског учешћа у решавању спора на тзв. Косову”, пише у анализи.

Наводи се и да је Москва свесна да преговори могу добити нови замах након што су превремени избори резултирали новом владом у Приштини и након што је Вашингтон именовао Метјуа Палмера и Ричарда Гренела за специјалне изасланике за Западни Балкан, односно преговоре између Србије и тзв. Косова.

“Кремљ је такође појачао активности у региону. Именовао Александра Боцана-Харченка, водећег стручњака руског Министарства спољних послова за Западни Балкан, за новог амбасадора у Београду и, после много година преговора, најзад убедио Србију да потпише споразум о слободној трговини са Евроазијском економском унијом, коју води Москва”, каже Саморуков.

Међутим, он истиче и да "настојања Русије да обесхрабри Србију у настојању да постигне договор о тзв. Косову неће нужно значити озбиљне напоре за саботирање споразума уколико буде постигнут".

“Кремљ схвата да Вучић сматра везе с Русијом првенствено као полугу у пословима са Западом. Москви смета што је Вучић очигледно спреман да направи велике уступке по питању тзв. Косова у корист приближавања Србије ЕУ. Међутим, дугогодшње грађење односа значи да ће Русија пре толерисати Вучићеву дволичност, него подржати став опозиције да је од два ђавола бољи онај кога познајете”, наводи он, али и истиче да "Кремљ такође сматра да је српски лидер веома поуздан партнер у извршавању руског главног пројекта на Балкану: изградње Турског тока".

Прочитајте ОВДЕ шта су Американци поручили Вучићу.

Извор: Блиц