Гералд Кнаус би морао да зна шта се збива. Он је директор Европске иницијативе за стабилност, труста мозгова веома утицајног у Бриселу. Кнаус је био главни творац избегличког дила између ЕУ и Турске којим је знатно ублажен избеглички талас преко Балкана.
Вето којим је Емануел Макрон блокирао почетак преговора са Скопљем и Тираном – а заправо закочио читав процес проширење ЕУ – Кнаус назива "прекраћивањем мука" (Цоуп де грâце). Ако би приступање Западног Балкана било бик, пише Кнаус, онда су многи пикадори годинама мало по мало убијали животињу. Макрон се појавио као матадор да прекрати мучење.
"ЕУ би требало да понуди свим државама Западног Балкана могућност да се прикључе јединственом тржишту, попут Норвешке или Исланда", додаје утицајни аналитичар у тексту објављеном прошле седмице.
Макрон је прекинуо игру
Кнаус није једини. Све је више гласова који кажу да је куцнуо нулти час европске политике на Балкану, тренутак да се сахрани одавно мртви концепт проширења ЕУ и пронађе нешто ново. Нешто мање од проширења, али довољно примамљиво да државице Балкана задржи у дворишту ЕУ.
Вечерње новости су, позивајући се на неименоване изворе, јавиле да Париз и Берлин спремају понуду за пролеће. У мају ће се лидери региона окупити на самиту са ЕУ у Загребу. Да ли ће на столу бити норвешки модел?
"Макронов вето је торпедирао читав процес проширења. Мислим да му је то и била намера", прича Андреас Ернст, искусни новинар Ноје цирхер цајтунга који је годинама био дописник тог листа из Београда.
"Али предност је што је тако постала очигледна лажна природа односа ЕУ и Западног Балкана".
Макрон је спремно преузео улогу матадора. Неки кажу, јер се плаши јачања Марин Лепен код куће – 58 одсто Француза противи се проширењу ЕУ.
Други мисле да Макрон узима Западни Балкан као таоца док не прогура своју визију Европе.
Између редова се чита да француски председник жели ЕУ са више брзина или концентричних кругова. Језгро би гравитирало око осовине Париз-Берлин, споља би биле земље интегрисане у тржиште, а сасвим споља придружене земље, међу њима можда Србија и комшилук.
Макрон је добио тиху подршку из Холандије и Данске. Критике из Берлина на рачун Макрона стижу уз миг – требало је да пустимо Скопље и Тирану да преговарају, ионако неће ући у ЕУ најмање десет година. Та немачка игра је, каже Ернст, још перфиднија. Правила су, каже швајцарски новинар, већ годинама оваква: ЕУ кобајаги жели да прими балканске земље у чланство, а руководства тих земаља кобајаги спроводе реформе.
"То је могло да траје још десет година или вечно. Цео тај театар, и политички новоговор о 'европској перспективи' и 'европским вредностима' сада је добио тежак ударац и то је добро“, додаје он за ДW. "Сада мора да стигне нова понуда и она мора да буде добра".
Изговор за балканске владаоце?
Када две деценије европског пута наизглед заврше у ћорсокаку, није лако преко ноћи то примити к знању. Читаве политичке каријере, сцене невладиних организација и аналитичара, етаблирани су на причи да је пут у Европску унију једини могућ те да се, ако се сви фино потруде, завршава пуноправним чланством.
Председник Србије Александар Вучић послужио се фудбалском аналогијом: судија мења правила у току игре, терен је клизав па ваља променити тактику, али стратешки циљ остаје исти – улазак у ЕУ. Његов македонски колега Стево Пендаровски је чак тражио регионални самит на којем би се "одбациле све алтернативе европским интеграцијама". Ово је тренутак већ виђеног ликовања националиста и евроскептика у целом региону, у стилу: а лепо смо вам говорили да нас ЕУ неће.
„Не осећам се изневерено“, каже за ДW Владимир Павићевић, човек који је у две државе бескомпромисно заговарао политику придруживања ЕУ. Најпре је био потпредседник и посланик Нове странке у Србији, а сада је у Подгорици лидер мале странке Црногорска.
„Нико из ЕУ није рекао да нећемо приступити ако испунимо сва мерила. Привид да се ЕУ понаша непоштено покушавају да створе владајуће структуре да би тиме прикриле симулирање реформи и оправдале неуспехе у преговарачком поступку“, тврди Павићевић.
Са тиме је сагласан и Андреја Стојковски, политички аналитичар из Скопља. Њему посебно иде на живце када се политика проширења проглашава „пропалом“.
"На Западном Балкану има држава које су одлучне у реформама, неких које повремено спроводе реформе и оних који само повремено кажу да нешто раде“, додаје Стојковски за ДW. Павићевић и Стојковски закључују да би било погубно одустати од обећања које је ЕУ дала балканским земљама у Солуну 2003. године – да ЕУ није потпуна без Балкана. „Само процес приступања овом простору доноси стабилност и перспективу увођења реда, а Европи даље јачање. Све друго било би непромишљени експеримент", додаје Павићевић.
Ипак, ваља приметити да Макрон није образложио вето мањком реформи већ унутрашњим проблемима ЕУ. Према већ строгим критеријумима Европске комисије, Албанија и Северна Македонија заслужиле су да отворе преговоре, као што је Косово одавно заслужило визну либерализацију. Уместо утабане стазе којом су ка ЕУ – и то уз доста лабавије критеријуме – ишле Бугарска, Румунија или Хрватска, сада се Западном Балкану нуди нешто за шта медији још траже најбоље име. Говори се о привилегованом партнерству, проширењу лајт, али најчешће о норвешком моделу.
"То није губитнички модел"
Шта је норвешки модел? Нордијска земља је, уз Исланд и Лихтенштајн, чланица Европског економског простора (ЕЕП), механизма формираног 1992. године, у којем су и све чланице ЕУ. Једна од опција је да, када Велика Британија коначно напусти ЕУ, ипак остане део ЕЕП. Тржиште је отворено, постоји слобода кретања, царина нема – осим на храну и пиће, производе који су јако субвенционисани у ЕУ, па Норвешка не жели да им сасвим отвори врата. "Косовски пасош би у ЕЕП имао исту вредност као норвешки, а српска шљивовица би имала исти приступ европском тржишту као швајцарски бренди“, пише косовски публициста Ветон Сурој за лист Коха Диторе.
"Белгијски инвеститор би имао исту правну сигурност у БиХ, Албанији и Северној Македонији као на Исланду. То никако није губитнички модел за Балкан", каже и новинар Андреас Ернст.
"Боље је у кратком року направити мале интеграционе кораке него се надати уласку у ЕУ за десет или двадесет година.
"Гералд Кнаус је у тексту за Европску иницијативу за стабилност предложио да балканске државе буду укључиване у европске фондове постепено. Ако би Србија рецимо узорно уредила област рибарства, онда би на том пољу могла да буде третирана малтене као део ЕУ. И обратно – ако би се стање погоршало, опет би могла да буде избачена из те области.
То су шећерлеме које би могле да одобровоље Макрона и владаоце на Западном Балкану да до маја славодобитно изађу са таквим предлогом.
Вучић и комшије, тренутно забављени плановима о Малом Шенгену, добили би изгледе да брзо уведу своје земље на тржиште од пола милијарде људи. Са друге стране, француски председник би добио дубоко замрзавање приче о класичном проширењу ЕУ, бар до неке згодније прилике.
Макрон подрива веродостојност ЕУ на Балкану Лајтмотив бројних критика на рачун Макрона је да се регион тако препушта Русији, Кини, Турској.
"Геополитички посматрано, немогуће је превидети да се на Западном Балкану води битка“, рекла је Ана Висландер из Атлантског савета за Њујорк тајмс. "Француска то или не види или јој је то прихватљиво.
"Швајцарски новинар Андреас Ернст је пак уверен да је норвешки модел довољан да ЕУ не препусти Балкан другим играчима. "Приступ ЕЕП је суштински – ту је приступ инфраструктурним фондовима, то је инструмент који чини мање привлачним рецимо кинеске инфраструктурне пројекте или споразум са Евроазијском унијом. Дакле, то за ЕУ носи моћ и утицај“, каже он за ДW. Рачуница има превише непознатих.
Да ли је Немачка спремна да легне на руду? Како ће балканске стабилократе продати причу грађанима? Да ли је за Западни Балкан боље да има врапца у руци уместо голуба на грани? Како год, статус кво је разорен, а вакуума у политици нема. Нешто ново долази. Један познавалац региона је ових дана подсетио на речи које се приписују Черчилу: "Штета је протраћити добру кризу".
Утицајни француски лист Le Figaro објавио је да је Си Ђинпинг „најауторитарнији кинески лидер од времена Мао Цедуна“. Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: Дојче Веле
