Српске власти најављују доношење декларације о политичкој независности и војној неутралности, али за сада је мало тога познато о садржини. Синтагма је тако широко постављена да је свако тумачи на свој начин – од тога да представља уступак Русији па до мишљења да значи одустајање од европских интеграција.

Неку врсту појашњења понудио је шеф посланичке групе Српске напредне странке (СНС) Александар Мартиновић. По његовим речима, предлог Александра Вучића „значи да се Србија враћа својој традиционалној политици, коју су водили Илија Гарашанин, Јован Ристић, Никола Пашић, Милован Миловановић. То је политика Балкан балканским народима, да седнемо и договоримо се, престанемо једни другима да радимо о глави и радимо у интересу наших држава“. 

Мартиновић истиче да „то не значи да Србија одустаје од ЕУ, то значи да ми не желимо да будемо пре свега део било ког војног савеза без обзира на то да ли он долази са Запада или са Истока“.

Незатворени политички пројекат

Историчар и председник Напредног клуба Чедомир Антић подсећа да је пре неколико година лансирана идеја о српском националном програму:

“То је много горљивије подстицала власт у Републици Српској. Међутим, врло брзо се показало да је то празна прича. Та прича о националном програму се претворила у Декларацију о језику, која на крају није ни донета“, каже Антић.

Он сматра да је идеја о политичкој независности „очито нешто за шта постоји публика која то очекује од Вучића и СНС.

“То је покушај Вучића да задовољи чаршију на четрдесет страна: да је за Европу, за договор, за Велику Србију, за Велику Југославију, и да је као Тито, Гарашанин и Пашић“, каже Антић.

Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора у Србији, лансирање приче о „политичкој независности“ види као покушај власти да изађе из ситуације настале након афера Крушик и руски шпијун, као и анализе Пентагона да је СНС допринела јачању руског утицаја у Србији.

Позивање на Гарашанина, Пашића и „традиционалне политике“, каже Бисерко, само је наставак „државног пројекта који је довео до свега што се десило деведесетих година“.

“Само чланство у ЕУ би значило крај тог пројекта, који на неки начин још увек живи, посебно у круговима који инсистирају на негативном односу према Босни и Херцеговини, према Црној Гори као другој српској држави и подели Косова“, додаје она.

Погрешан политички идеал?

“Ти пројекти Пашића и Гарашина су имали у виду, између осталог, уједињење свих Срба на Балкану. То значи велики државни пројекат који се показао погубним за друге народе, али и за српски народ. То је политика осуђена на пораз, али још увек неке структуре инсистирају на том пројекту“, прича даље Соња Бисерко.

Чедомир Антић појашњава да пароле које износе челници СНС о повратку Србије на традиционалну политику Гарашанина и Пашића представљају „само нешто што њима добро звучи“.

„Најпре, Гарашанин и Пашић су имали потпуно супротне ставове о спољној политици. Милован Миловановић и Пашић су били у истој странци, али су се више надопуњавали него што су били на истој страни. И на крају, када говоримо о Гарашанину, он је писао програм за Србију која није била политички независна – она је то тек требало да постане“, скреће пажњу Антић.

„Те некадашње политике јесу биле модерне – неке су биле успешне а неке нису – али ми овде имамо проблем што се Српска напредна странка не држи ни свог програма, а камоли Гарашанина“, упозорава Антић.

ЕУ и политичка независност

Соња Бисерко примећује да је тешко разумети како се могу помирити чланство у Европској унији и политичка независност:

„Питање суверенитета на којем инсистирају све новостворене државе је увек упитно. Србија, мала и неразвијена земља, толико зависна од других земаља, не може да опстане на тај начин. Мислим да је Европска унија шанса за Србију да се приклони цивилизацијском оквиру који гарантује правну државу, поштовање људских права и економски напредак који би допринео даљем процесу демократизације“, каже Бисерко.

Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији сматра да иза лансирања синтагме политичка независност стоји потреба да се „сакрије да је Србија талац Русије због подршке око Косова“.

„ЕУ се све више доживљава као банкомат, а са Србија стратешки и политички све више зависи од Русије. Ту се игра на емоционални моменат у којем су Руси наши највећи пријатељи. Створена је конфузија која смањује подршку ЕУ“, каже Бисерко.

Она закључује да ће се тема „политичке независности спиновати у наредном периоду“ као и да ће бити тема кампање пред изборе на пролеће.

Прочитајте ОВДЕ шта је поручила америчка амбасада после извештаја Пентагона о Србији.

Извор: Дојче веле