Ове одредбе се пре свега односе на кривична дела са елементима насиља, имовинска кривична дела, трговину наркотицима, држање и ношење оружја без дозволе…
Поред ове опште измене, измене закона доносе пошторавање минимума и максимума казни за низ кривичних дела са елементима насиља, затим нова кривична дела, као и нову врсту кривичне санкције - доживотни затвор, која мења постојећу најстрожу казну 30 до 40 година.
Државни секретар Министарства правде Радомир Илић појашњава да нова законска решења предвиђају да ће суд морати повратнику да изрекне казну изнад половине распона прописане казне, уколико је већ два или више пута осуђен за кривична дела учињена са умишљајем на затворску казну од најмање једну годину.
Исто важи и ако од дана отпуштања са издржавања изречене казне до извршења новог кривичног дела није протекло пет година, указао је Илић.
Државни секретар Радомир Илић (Фото: Јутјуб)
До сада је овај вид кажњавања био факултативан - било је остављено суду на оцену да ли ће повретника и у којој мери строжије казнити, док ће за сва кривична дела у поврату извршена након 1. децембра, суд бити обавезан да примени нове одредбе о строжијем кажњавању.
"То значи да ће, под наведеним условима, на пример за кривично дело за које је прописана казна од шест месеци до пет година затвора, вишеструки повратник морати да буде осуђен на казну вишу од две и по године затвора", навео је државни секретар.
Удружење судија и тужилаца подржава овај систем кажњавања јер, како сматра, ако су се лица заиста определила за вршење крвичних дела, онда треба да буду и на одговарајући начин санкционисана.
"Низ лица живи од вршења кривичних дела, то су вишеструки повратници који се стално појављују предметима, а добијају казне које су непримерене њиховом животу, јер суд им судије изрицале релативно благе казне које су им омогућавале да релативно брзо изађу из затвора и наставе са вршењем кривичних дела", сматра Лазар Лазовић из овог струковног удружења.
Он сматра да би поврат могао да се смањи управо изрицањем санкција билиже максимуму запрећене казне.
Због високог процента условних осуда за лакша кривична дела, закон је сада предвидео да суд може условну осуду да изрекне учиниоцу када му утврди казну мању од две године затвора, као и за кривична дела за која се може изрећи казна до осам година затвора, уместо 10 година колико је предвиђено досадашњим закоником.
Измене КЗ-а предвиђају и повећане казне за мучитеље и убице животиња са једне на две године затвора, а за оне који приређују борбе паса или других животиња миминум казне је повећан са три на шест месеци затвора.
У том случају максимална казна је остала три године уз новчану казну.
Када су у питању кривична дела у вези са производњом и трговином дроге убачен је нови члан који казном од пет до 15 година затвора санкционише оног који: ради продаје, нуди на продају или без наканде ради даљег стављања у промет даје опојне дроге малолетном лицу, душевно болесном лицу, лицу које је привремено душевно поремећено, лицу које је теже душевно заостало или лицу које се лечи од зависности од дроге.
Исти члан предвиђа исту казну и за онога ко ставља у промет опојну дрогу помешану са супстанцом која може довести до тешког нарушавања здравља или ко ово дело изврши у школи или у њеној непосредној близини или у затвору, јавном локалу, јавној приредби.
Исте казне су предвиђене ако ово дело учини службено лице, лекар, свештеник, наставник или васпитач искоришћавањем свог положаја или ако за извршење тог дела искористи малолетно лице.
Такође прописано је и ново кривично дело које говори о навођењу малолетника и душевно оболелих особа на конзумирање дрога и казњаваће се казном од две до 10 година затвора.
У Кривични зкаоник је убачено још једно кривично дело које се тиче напада на адвокате или чланове њихових породица у вези са адвокатксим пословима.
За овај основни облик кривичног дела прописана је казна затвора до три године, а ако учинилац том приликом нанесе лаку телесну повреду адвокату или члану његове породице чека ће га казна од једне до пет година затвора.
Новчаном казном или затвором до две године санкционисано је унштавање имовине адвоката и његове породице, а ако је на тај начин проузрокована и штета виша од 450.000 динара, учиниоцу ће претити казна од шест месеци до пет година затора.
Правила која се тичу договарања кривичног дела мало су измењена, па предвиђају да се онај ко договара извршење кривичног дела за које се може изрећи казна до пет година затвора, може бити кажњен новчаном казном или казном затвора до једне године.
Када је у питању договарање извршења кривичног дела за које се може изрећи доживотни затвор, учиниоцу прети казна од три месеца до три године затвора.
Измене Кривичног законика предвиделе су и строжије казне за насиље на спортским приредбама, напад на службена лица у вршењу службене дужности, злостављање и мучење, насиље у породици, угрожавање лица под међународном заштитом.
Такође уведене су нове одребе за акте насиља који су извршени на аеродрому, у авиону или у поморском саобраћају.
Поред тога, припремање убиства дефинисано је као нови став за кривично дело тешко убиство и гласи: "ко набавља или оспособљава средства за извршење кривичног дела из става 1. овог члана или отклања препреке за његово извршење или са другим договара, планира или организује његово извршење или предузме другу радњу којом се стварају услови за његово непосредно извршење, казниће се затвором од једне до пет година."
Поред нових кривичних дела, КЗ предвиђа и нову кривичну санкцију а то је доживотни затвор, којим ће бити кажњавани извршиоци најбруталнијих кривичних дела почињених после 1. децембра. Извршење ове казне не може да застари и неће моће да буде изречена особама млађим од 21 године.
Ова санкција се уводи уместо казне од 30 до 40 година затвора.
За доживотни затвор могућност условног отпуста после 27 година издржане казне, са изузетком за пет најбруталнијих кривичних дела.
Та кривична дела су: тешко убиство детета, силовање са смртном последицом, обљуба над немоћним лицем са смртном последицом, обљуба са дететом са смртном последицом, обљуба детета злоупотребом положаја са смртном последицом.
За та кривична дела уведена је забрана условног отпуста, без обзира на казну која је изречена - било да је у питању казна у одређеном временском трајању, било да је у питању доживотни затвор.
Поред поменутих изузетака од условног отпуста, казна доживотног затвора ће моћи да се изрекне за сва друга кривична дела за које је према важећим прописима запрећена казна затвора 30 до 40 година.
Та дела су: убиство представника највиших државних органа, тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије, удруживање ради вршења кривичних дела, геноцид, злочин против човечности, ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника, ратни злочин против ратних заробљеника, употреба недозвољених средстава борбе, противправно убијање и рањавање непријатеља, агресивни рат, тероризам , употреба смртоносне направе, уништење и оштећење нуклеарног објекта и угрожавање лица под међународном заштитом.
Законска решења предвиђају и да ће осуђеном на казну доживотног затвора, коме суд одобри условни оптуст, та мера трајати 10 година од дана када је пуштен из затвора, што значи да ће, уколико прекрши обавезе које му је наметнуо суд или изврши ново кривично дело у року од 10 година, бити враћен у затвор - доживотно.
Откривена мрежа хрватских шпијуна у Србији! Ко је све ухапшен а за ким се трага сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
