Најновије

НАУЧНИЦИ ПРЕДВИЂАЈУ ПРОПАСТ СВЕТА! Ни суша, ни отопљавање неће нас уништити, али ће планети пресудити овај минерал

Глобално отопљавање, отапање леда, повећање температуре и смањење количине питке воде су проблеми које већина људи види као пресуднима за опстанак човечанства, али научници упозоравају како би нестанак једног минерала могао бити далеко фаталнији од ових претходно набројаних ствари - јер би се могао догодити у врло скоро време и са снажним последицама.

Да ли је пропаст света ближи? (Фото: Јутјуб)

Реч је о фосфору, минералу који је главна супстанца од које су створена сва жива бића, чије светске резерве нестају а сам није обновљив. У научној заједници више се не расправља о томе хоће ли се то догодити, већ када јер је у свету остало тек неколико рудника фосфора који снабдевају цео свет овом вредном сировином.

Да би се добио фосфор, прво се мора екстраховати из свог концентрисаног облика, а снабдевање долази готово искључиво из фосфатних рудника у Мароку, с далеко мањим количинама које се налазе у Кини, САД, Јордану и Јужној Африци.

У Мароку се већина рудника налази у западној Сахари, бившој шпанској колонији коју је Мароко анексирао 1975. Чињеница да преко 70 одсто фосфора у свету долази из једне једине локације је огроман проблем, пре свега јер научници упозоравају да се приближавамо "врхунцу фосфора", тачке у којој потражња почиње да надмашује понуду и комерцијална пољопривреда не може да настави да пружа тренутне приносе. У најгорем случају, резерве фосфора биће потпуно исцрпљене у року од 35 година, пише Нејчр. Научници ову кризу пореде с такозваним Хаубертовим врхунцем или Пок Оилом.

Али за разлику од нафте, за фосфор не постоји алтернативно решење. У природи, фосфор је везан само за кисеоник, звани фосфат. Фосфор је кључни састојак биљног ђубрива. Управо огромне количине ђубрива су омогуц́иле експлозивни раст становништва током последњих деценија и благостање индустријских земаља.

Широм света, пољопривредници су у стању да узгајају усев потребан да би нахранили 8 милијарди људи интензивном употребом фосфатних ђубрива. Али занимљиво је да природни фосфор заправо не нестаје, вец́ се сели ван домашаја људи. Наиме, неорганско фосфатно ђубриво које се примењује је врло покретљиво и цури у водотоке. Поред тога, фосфат се распршује и на крају се испере у океан где се одлаже као калцијум фосфат или га преузима морски организам који се на крају смести на дну океана када умре. То не значи ништа људима којима треба фосфор у пољопривреди. Прекомерна употреба фосфора у ђубриву и многи производи које свакодневно користимо доводе до тога да велике количине фосфора неповратно заврше у светским океанима.

Да бисмо додатно усложили ствари, чак је и фосфор који користимо у великој мери изгубљен. Од укупне количине фосфора коју издвојимо из рудника само петина долази у храну коју једемо. Нешто се пропушта даље, а нешто заврши у тлу где се веже за калцијум и гвожђе. Неки корени биљака имају способност издвајања фосфора, али не у довољним количинама да га људи користе. Поред ових неорганских облика, фосфат се такође претвара у ћелијска једињења, производец́и органски везан фосфор, попут фосфолипида или фитата. Након смрти организма, ова органска фосфорна једињења треба да се врате у форму фосфата. Колико фосфора је органско везано у земљи зависи од броја и активности организама који то могу да ураде. Пољопривредна тла су обично богата неорганским фосфором, док у нетакнутом екосистему попут шума и дугогодишњих пашњака преовлађује органски везан фосфор.

Али пољопривредне површине су често исцрпљене од фосфора током жетве и поступака управљања земљиштем, као што је орање, што захтева додавање ђубрива које садрже фосфате да би земља била плодна. Решење за фосфорну кризу може се постиц́и неколико једноставних мера, кажу научници. Човечанство првенствено треба да једе мање меса јер се велике количине користе за узгој стоке.

Такође, требало би да улаже у технологије за вађење фосфора из канализације. Најважнија последица нестанка фосфора биц́е свакако повец́ање цена ђубрива, што неће утицати само на пољопривреднике. Као резултат тога, производња житарица драматично ће порасти, а као резултат тога вец́ина хране ће постати луксузна роба.

Прочитајте ОВДЕ како је председник Ирана подигао свет на ноге.

Курир/Eкспрес

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube