“Свака преписана књига одржавала је богослужење, а оно је одржавало српски народ на окупу. Рачани су први који преписују народним језиком, а Гаврил Стефановић Венцловић први је који разликује слова ч, ђ и ћ скоро сто година пре Вука Карадзића”, открива свештеник Слободан Јаковљевић, који је на Богословском факултету у Београду докторирао управо на теми Рачанска преписивачка школа.
Преписивачи су радили у манастирским келијама, за разлику од цариградских колега имали су само хартију и папир и све су обављали сами, а њихов рад био је надалеко познат и тражен, тако да се од продаје њихових књига финансирао манстир.
Недалеко од самог здања Раче, четрдесет минута хода уз истоимену речицу налази се скит Светог Ђорђа где су монаси такође радили. Народно предање каже да се ту преписивањем бавило на стотине монаха, али то наука није потврдила.
“Турски путописац Евлија Челебија записао је да се око 300 монаха скривених у густој шуми бавило преписивањем. Они су са српским народом живели ту око 40 година, радили су и стварали. Преко дана бавили су се сточарством и пољопривредом, а по ноћи уз светлост луча преписивали књиге”, прича мештанин Раче Благомир Ристић.
Њихов рад наставио се и након прве Велике сеобе Срба 1690. године, и још више се појачао. Рачански монаси напустили су манастир и основали преписивачку школу у Сент Андреји у којој су стасали неки од најбољих преписивача.
“Иако поједници никад нису ни били у мастиру Рача, нити у скиту Светог Ђорђа, они су себе називали Рачанима, јер је бити део ове преписивачке школе у то време представљало велику част. Она је представљала одредницу духовног и културног елитизма те епохе. Најпознтији након Киријика су Кипријан, Христофор, Јеротеј, Гаврил Стефановић Венцловић”, каже отац Слободан Јаковљевић.
Данас се дела Рачанске преписивачке школе налазе свуда сем у манстиру Рача, у манастирској ризници налазе се поједине копије.
Прочитајте ОВДЕ чиме је то италијански историчар шокирао Србију.
Извор: Курир/РИНА
