Ко је био тај Ал Заракви неко би поставио питање? Опет, на интернету је лансирана серија снимака где се види мушкарац обучен у црно како великим ножем сече главе таоцима… И опет питање ко је тај крвник према коме је неко би рекао Бин Ладен био недужан као јагње…
Све је почело у Сарки
За разјашњење мистерије потребно је вратити се у прошлост у мали јордански градић Сарка, где већином бораве избеглице и прогнаници из израелско-палестинских ратова. У овом малом, а пренапученом граду 30. октобра 1966. године рођен је Ал Заркави. Од раног детињства како су причали мештани, касније новинарима дечак је растао осамљено без другара, није имао ни сталних пријатеља, рано је напустио школу и већину времена проводио је у уличним обрачунима, пијењу.. Међутим, преокрет је настао кад је већ као зрели младић ушао у џамију где се упознао са радикалним исламом и догађајима у Авганистану, где се већина његових сународника борила раме уз раме са совјетском војском. Већ тад је почео да одбацује све оно што је имало везе са савременим светом и сматрао је да се треба вратити коренима и животу као у доба пророка Мухамеда..
Ал Заркави је отишао у Авганистан средином 1980- тих година прошлог века. У Јордан се вратио тек 1993. још више под утицајем радикалног ислама и са огромним ратничким искуством. Мештани Сарке тврдили су да је био непрепознатљив.. Почео је одмах са прикупљањем доборовољаца да збаци са власти јорданског краља Хусеина, али је експресно ухапшен и осуђен на затворску казну. Општом амнестијом 1999. нашао се на слободи. Спаковао се и отишао поново у Авганистан, где се убрзо попео међу топ 10 лидера Ал Каиде, али од 2001. му се губи сваки траг. Међутим, две године касније Ал Заркави освануо у Ираку, са лажним пасошом, огромном количином новца. Седео је и чекао свој тренутак, који је стигао брзо. Августа 2003, уследио је масовни устанак у Ираку, а свој звездани тренутак Ал Заркави доживео је док је секао главу Американцу Николасу Бергу. Уследила је затим Фалдужда, битка у којој је Ал Заракви у замку увукао америчке маринце и нову ирачку војску која је брутално страдала у серији бомбашких напада.
Американци и Ирачани извојевали су пирову победу, уз помоћ тенкова, а глава Ал Заркавија тада била је уцењена на 25 милиона долара… Док су га Американци јурили он је по џамијама у чувеном сунитском троуглу на западу Ирака прикупљао нове добровољце за бомбашке нападе и ратнике.. Захваљујући интернету џихадистичка пропаганда га је прозвала “ Принц Ал Каиде у Ираку“.. Појављивао се само ноћу, избегавао је телефоне.. Американци су због њега формирали „Таск Форце 262“ која је била задужена за његово хватање. Требало је да прође годину дана да Американци фебруара 2005. добију од инсајдера из редова џихадиста информацију да је Заракави кренуо у Рамаду. Постављена је заседа и изрешетано возило, али Ал Заркавија није било међу убијенима, тад су приметили друго доставно возило које је кренуло кроз пустињу, тад је један крупан и непознати мушкарац искочио из возила и нестао. Возач који је ухваћен пропевао је на саслушању да се у једној кући на периферије Рамаде крије Ал Закрави. Американци овај пут нису ништа препустили случају и бацили су 250 килограмску авио- бомбу, која је кућу претворила у парах. Међу рушевинама било је и тело мушкарца које је идентификовано као Ал Заркавијево.. Тиме је окончан пут принца Ал Каиде у Ираку.
Иза њега осим таоца са одсеченом главом остала је визија исламског света који ће стару славу повратити брисањем граница које су поставили колонијални освајачи. Заракви је само говорио о калифату.. Иако је био мртав његова визија остала је да живи међу исламистичким милицијама и групацијама у Ираку.
Арапско пролеће и успон Исламске државе
Блиски исток седам година од инвазије САД на Ирак и у последењој години пред повлачење Американаца из ове државе захватио је нови политичко-друштвени, па и социјални феномен познат као “ Арапско пролеће“. Као куле од карате падале су власти у Тунису, Либији, Египту, а у Сирији власт Башара ал Асада почела је у крви да гуши демонстрације. Уследило је бујање разних милиција и џихадистичких група.
Наредне 2012. испливао је Тајни документ Пентагона који је указивао да САД очекују успон нове терористичке групе под називом “ Исламска држава“, који припрема и организује група џихадиста који су имали велико искуство у борби у Ираку, Сомалији и Либији и око себе окупљају борце из разних група широм света. Оно што је забрињавало Американце било је да су настали из нуле, брзо су се ширили и тамо где су владали стварали паралени систем власти терајући с власти корумпиране бирократе старог режима… Поставило се питање ко су онда ти џихадисти који све то организују.. Убрзо сазнао се један интерсантан детаљ.
Рођење ИД-а у Кампу Бука
Већина лидера те нове групације исламске државе јесте се борила у Ираку. Већина је била ухваћена и стрпана у низ затвора широм Ирака. Један такав био је Камп Бука. У њему боравила су два лидера један је био Абу Ахмед, а други Абу Бакр Ал Багдади.
Абу Ахмед причао је да су се ирачки џихадисти кад би били ухваћени плашили америчких затвора и мучења, али су убрзо схватили да је затвор понудио велики број могућности за састанке и ковање планова за будућност.. Нигде нису имали такве могућности да у миру разговарају о будућности, а да се не морају плашити за свој живот. С тим је Ахемд потврдио тезу да је управо Америка омогућила да се развије Исламска држава. Према подацима ирачке владе у периоду од 2004 до 2011. чак 17 од 25 најутицајних лидера и команданта исламске државе прошло је кроз америчке затворе. Тако је своју каријеру почео и Абу Бакр Ал Багдади који је 2004. заробљен у Фалуџи као лидер мале групе „Ахл ал Суна вал Џаме“. Ал Багдади завршио је иза решетка са још 24.000 џихадиста. Како је касније Ахмед причао, у затвор кад је стигао Ал Багдади био је резервисан, али је имао велику харизму. Касније се то променило. Иначе пре Кампа Бука, Ал Заркави је био у чувеном и злогласном затвору Абу Граиб.
Убрзо Багдадијево понашање постало је другачије. Код њега су затвореници долазили по утеху и савет, а поверење Американаца задобио је јер је брзо решавао спорове међу затвореницима. Због свега тога Ал Багдадију Американци су у затвору дали велике привилегије. Могао је неограничено да се креће имао је приступ свим затвореницима, и управо тад почиње градња оне конструкције из које ће се развити Исламска држава. Убрзо, Ал Багдади како се веровало постао је рехабилитовани бивши борац, што је омогућило да буде пуштен из затвора. Међутим, и ту је опет дошло до промена. Кад је убијен Ал Заракви на чело џихадиста попео се Абу Омар коме је Ал Багдади постао најближи сарадник. Али 2010. Абу Омар гине, а на чело групације долази Ал Багдади. Убрзо план из затвора се остварује. На чело организације по преузимању Ал Багдадија, он уклања све Омарове сараднике и доводи управо оне са којима је био иза решетака.
Амерички обавештајци су већ 2007, добијали информације да минорна група Исламска држава планира у срцу Ирака да формира исламску државу по узору на доба кад је живео пророк Мухамед. Због мале подршке међу становништвом, тај план је пропао, јер брутални бомбашки напади у којима је гинуло стотине цивила су све више их окретале ка Американцима, али то није дуго трајало. Две године касније 2009. почеле су да стижу информације да је групација Исламска држава променила тактику и да је почела огромна регрутација нових чланова како у самом Ираку тако и у околним земљама, али и у Европи. ЦИА и Пентагон одмах су наредили да се изврши ликвидација 80 посто водећих људи, у чему нису успели, али јесте успео Ал Багдади који је учврстио лидерску позицију и у своју организацију привукао велики број бивших садамових војника, шпијуна, припадника тајних полиција, републиканске гарде и администрације Садама Хусеина, који су иначе сви били сунити.
Арапско пролеће је увелико тресло Блиски исток, посебно Сирију где је већ 2012. букнуо грађански рат кад су салафистичке групе и разне милиције почеле да управљају револуцијом и рушењем Асадове власти. Међу обавештајцима 2013. пронела се вест да је организација Исламска држава променила име у Исламска држава Ирака и Леванта, а њен лидер постао је управо Ал Багдади. Међутим, групације које су се бориле у Сирији у редовима Ал Нусре, Ал Багдади повлачи у Ирак који је већ тад био растрзан борбама око власти Шиита који су постали доминантни и Сунита који су морали да плате данак подршке владању Садама Хусеина и џихадистима. Корумпирани режим у Ираку почео је да клеца. Захваљујући подршци Сунита који су били део власти Садама Хусеина Исламска држава заузела је 10. јуна 2014. Фалуџу, да би четири дана касније пао и двомилионски Мосул, други највећи град у Ираку после Багдада. Мосул је био привредно и политичко седиште севера Ирака, универзитетски град, произвођач великог броја интелектуалаца и научника овог нафтом веома богатог региона, раскрсница култура и религија где је живела бројна хришћанска мањина.
Одједом град је освануо у рукама групе која је практиковала шеријатско право. Пад Мосула и масовна ликвидација шиита и хришћана привукла је пажњу светских медија који су по први пут почели да се интересују за ову организацију.
Хашим Ал Хашими ирачки истраживач исламистичких милиција тад је дао сликовити приказ стратегије ИД.
Војску ИД чинили су елитни одреди који су заузимали градове и села уз помоћ ћелија који су давали подршку изнутра, уносећи немир у одбрану, а затим постају по окончању борбе групе које контролишу и управљају заузетом територијом. Иако то можда је изгледало хаотично на мапи, Хашими тврди да је у питању стратешки приступ заузимања земљишта дуж највећих река Еуфрата и Тигриса јер је вода стратешко добро, рута важнијих гасовода и нафтовода као и нафтна поља која постају извор зараде и стабилног финансирања територије и организације. Оно што је интересантно било је да су кључна места у заусетим градовима преузимали људи који су имало одлично образовање. Звали су их “ џихадисти са магистеријем“.. Одједном појавили су се и спонзори из Турске и Саудијске Арабије и сунитских државица залива. Новац је почео да се слива и од масовних отмица, продаје робова, културних добара….
До краја јула месеца 2014. ИД је заузео скора све градове, насеља и села на западу Ирака. Време је било да се пређе у суседну Сирију где је Ал Нусра већ преузела лидерску позицију међу џихадистичким групама, а по опреми и обученим броцима могла је стане на линију Асадовој војсци која је губила територије и чинила се немоћном. Борци исламске државе прелазе у флоти Пик апова праћени тенковима и другим возилима границу Сирије и Ирака августа 2014 године.. Већ септембра 2014. ИД држи територију уз реке Еуфрат и Тигирс површине 210.000 квадратних километара што је било приближна површина Велике Британије. Међународни Црвени крст је марта 2015. саопштио да је на тој територији живело више од 10 милиона становника.
Организација живота унутар исламске државе
Исламска држава је по Конвенцији из Монтевидеа 1933. имала све оно што дефинише савремену државу. Међутим ИД заснива постојање државе не на међународом праву него како је државу видео Пророк Мухамед. Посланик је рекао да ће после њега постојати три врсте хилафета односно исламске државе: 1. Ал рашида отродоксна или зрела, 2. Адуда арогантна, јака и 3. Џабарија деспотска. Управо ИД су називали зрела ортодоксна држава.
Тачне границе где би џихадисти стали заправо и није било, јер су се те границе померале стално. Јула 2014. када се Ал Багдади прогласио за Калифа говорио је да уметна граница коју су успоставили Британци и Французи преко Сајкс -Пико споразума иза леђа Арапа мора да падне. Како су њихови противници тврдили они су на свој начин хтели да преуреде Ирак, Сирију, Либију, Јемен, али….
Одмах по успостављану власти припадници ИД су октобра 2014. почели да кују свој новац златне и сребрне динаре. С тим су освежили традицију из времена првог калифата после Мухамедове смрти. Ти златни и сребрни динари постали су званична валута исламске државе. Власт ИД убрзо је форимрала своју полицију са униформама која је пралелно функционисала са шеријатском задуженом за одржавање морала. Полицајци су добили нове униформе и савремена патролна возила, издавали су чак и своје регистарске таблице.. Војна снага већ се попела на 1.700 разних војних возила и тенкова. Кад је заузет Мосул моментално је почела пљачка Централне банке, одакле су из касе покупили пола милијарде долара.
Нафта основни извор прихода
Основни извор прихода била је нафта. Већ почетком 2015. ИД у Сирији је контролисао 60 посто сиријских нафтних капацитета и чак седам великих налазишта нафте у Ираку. Нафта се продавала искључиво преко посредника, а због цене која је била нижа од тржишне купаца у региону било је напретек. Процена је било да су на основу тога зарадили од милион до три милиона долара дневно. Велики део прихода стизао је и од пљачке антиквитета, аутомобила и машинерије..
Убрзо је ИСИЛ постао најбогатија џихадистичка организација на свету чији капитал је према неким проценама износио 2 милијарде долара. Своје богатство ИСИЛ је користио за ширење својих база, набавку оружја и оправку уништене инфраструктуре. Једини простор којим су апсолутно владали био је медијски, јер је употреба медија била веома професионална, посебно употреба интернета и друштвених мрежа.
Регрутовање бораца
Највећи непосредни циљ Абу Бакра Ал Багдадија било је регрутовање бораца за своје војне операције. Сваки месец исламистичка борбена машина обучавала је око хиљаду бораца од чега најмање 50 до 60 бомбаша самоубица. Исламисти су своје борце углавном врбовали преко интернета. Муслимане из целог света позивали су да преселеу земљу новог Калифата док су још врата отворена где ће упознати Бога и живети по његовим правилима. Према неким проценама на врхунцу моћи у редовима ИД борило се 15.000 добровољаца из 80 земаља. Доста бораца је отишло у потрази за авантуром, припадношћу нечем и сексу са робињама за своје борце.
Слом
Почетак слома ИД почео је 30. септембра 2015. године када се у сиријску игру укључила и Русија, која је своје ракете прво усмерила на циљеве ИД уништавајући прецизним погоцима крстарећеих ракета и авио бомби одабране циљеве на земљи.
У наредних годину и по дана територија коју је контролисала исламска држава је преполовљена. У Ираку је освајањем Мосула Исламска држава потпуно нестала, а у Сирији пад Раке који је имао историјски и емотивни значај за ИД није је уништио. Напротив остали су јаки џепови џихадиста који полако нестају са сцене. Једино где је ИД и даље бројан и јак су Авганистан и Либија.
Израел развио систем који може да парира руском С 400! Шта све може “Давидова праћка” сазнајте ОВДЕ!
Извор: vojnopolitickaosmatracnica.wordpress. com
