С обзиром на процене да је из Србије у Немачку од 2000. године отишло више од 200.000 грађана, јасно је зашто се и на домаћим онлајн платформама за запошљавање налази све више огласа за посао у најјачој европској економији. Неки од најчешћих су за возаче, електричаре, вариоце, медицинско особље, керамичаре, али све је више огласа и из области математике и информационих технологија.

Нуде се различити услови, а плате су од 1.400 евра, колико износи минималац у Немачкој, до око 4.000 евра, колико зарађују професионални возачи. Многи послодавци обезбеђују и смештај али и збрињавају породицу радника, барем у почетном периоду рада.

Срби у Немачкој углавном раде у мањим фирмама у области угоститељства и производњи, али и у здравству, металној индустрији, грађевинарству, услугама чишћења... Оно што радницима, барем у почетку много значи, јесте што за већину ових послова не треба добро знање језика, иако је пожељно. Доста њих оде па језик учи тек када почну да живе у тој земљи.

Наравно, што имају већу квалификацију и боље знање језика, то им је лакше да дођу до бољег посла. Ипак, већина претежно ради мање плаћене послове за које се тражи средње образовање и површно знање језика. Тако је сваки трећи запослен у производњи, пољопривреди и грађевини, сваки четврти у хотелијерству, сваки пети у металној индустрији.

Професионални возачи зарађују највише - до 4.000 евра. Радници на обезбеђењу могу да зараде 1.800 евра месечно, колико отприлике и машиновође, док се рецимо одржавање кућа плаћа 30 евра по сату. Медицинске сестре 2.300 евра месечно, а неговатељице око 1.800 евра.

Како кажу Срби који раде у Немачкој, није само плата оно што им годи. Поштовање осмочасовног радног времена није изузетак, чак напротив, сваки сат прековременог рада је веома добро плаћен. На много послова радници се могу одлучити и да ли ће те сате да "оставе" за одмор. Кући како истичу иду без стреса, а знају да ће имати новца и за летовање и зимовање, без планирања годину дана унапред.

"Зна се да ћеш добити плату на време и да ћеш имати довољно новца да покријеш све трошкове без устезања и калкулисања чега треба да се одрекнеш", рекао је Марио који се из Београда са породицом упутио пут Нирнберга пре четири године, а данас ради на пословима обезбеђења у једној немачкој приватној фирми.

Станарина највећи трошак

Највећи део плата одлази на изнајмљивање стана, јер то месечно кошта од 500 до 1.300 евра, односно и више од 1.500 евра уколико одлуче да закупе кућу.

Чак и ако на посао морају да путују километрима, најчешће наши људи закупљују станове на периферији, јер су цене закупа у централном делу града и дупло веће. У близини Нирнберга празан стан од 75 квадрата, без режија, кошта 500 евра, док трособан намештен стан у индустријској области Хесен код Франкфурта стаје 1.300 евра.

Становници Србије ће од марта 2020. моћи да дођу до посла у Немачкој под истим условима као и њени грађани, за она занимања која су означена дефицитарним. Нови Закон о усељавању стручне радне снаге у Немачкој, који ће тада почети да се примењује, олакшаће грађанима који долазе из земаља које нису чланице Европске уније да се запосле у тој земљи.

Нови закон ће донети олакшице у погледу запошљавања грађана Западног Балкана, али с друге стране, и ограничења за поједине генерације који желе да живе и раде у најјачој европској економији.

Прочитајте ОВДЕ  какав нас то ужас очекује у Србији.

Извор: Блиц