Он је рекла да се одриче свог Нобела јер је награда додељена Хандкеу, који је "током ратова на територији бивше Југославије подржавао режим Слободана Милошевића и који отворено негира да се у Сребреници догодио геноцид".
- Честитао му је и дао награду. Сад ја своју враћам, сад ја своју враћам - рекла је она пред окупљенима с медаљом у руци.
Она је рекла и да је раније била поносна на Академију, али да више није.
- Нобелова награда била је сваке године велика ствар за Шведску. Сада осећам срамоту и кривицу - рекла је Швеђанка и додала да ће “док живи, сведочити да истина о ужасном рату никад не би била негирана”.
Кристина Доктаре је рекла да је сведок онога што се десило током рата на Балкану.
- Била сам тамо и никада нисам мислила да ћу 27 година касније стајати овде и морати да сведочим о томе шта се заправо догодило. Хандке је неко ко негира сва моја искуства и узрујава ме због тога, јер је овде реч о геноциду - рекла је она.
Да ли је добила Нобела или не?
У међувремену су поједини медији пренели да је Швеђанка лагала и да није добила Нобелову нагарду за мир.
Тако је наведено да њеног имена међу добитницима Нобелове награде за мир за ту годину — нема.
Šveđanka dr Christina Doctare koja je navodno vratila Nobelovu nagradu za mir koju je navodno dobila 1988. godine, uopšte NIJE DOBILA Nobelovu nagradu za mir.
— AnaB(nePremijer😎)🎁 (@AnaB1020) December 10, 2019
To što je radila za UN, pa misli da je ona jedna čitav UN Peacekeeping Forces, to je več njen problem u glavi. 🙄🙄 pic.twitter.com/85WAaowHCB
Истина је да на сајту Нобеловог комитета нема њеног имена, али нема нити иједног другог од добитника те награде 1988. године, јер се ради о колективној награди коју су те године добили сви припадници мировних снага УН, који су били активни у периоду од 1948. године до 1988. године.
Ради се дакле о 500.000 мировњака.
Како преноси шведски "СВТ.се", она је и рекла да је 1988. добила колективну Нобелову награду за мир, која је додељена свима који су служили у мировним снагама УН-а, али да ће своју медаљу вратити.
Радила и за Хашки трибунал
Међутим, тешко је наћи потврду тога да ли је она уоште била у том периоду члан УН мировних снага.
У биографији Кристине Доктаре, објављеној на "Википедији" наводи се да је она по занимању лекар опште праксе, али и новинар и аутор.
У току 80-их година је Доктаре имала неколико административних позиција у Стокхолмском окружном савету. Она је била медицински саветник у Националној здравственој служби неко време.
Наведена је као лекар првог шведског женског батаљона у мировним снагама УН и тада служила у БиХ. Такође је радила и при Међународном трибуналу за бившу Југославију и 1995. године постала шведски представник у Комитету Савета Европе о мучењу.
Бројни шведски медији су пренели исте податке о њој, а многи линкови са "Википедије" више нису у функцији.
На сајту Мировних снага УН нису наведена имена њихових припадника, па ни ту није могуће утврдити да ли је Доктаре била члан мировњака пре 1988. године и с тога добила и Нобелову медаљу.
Контроверзни случај и кандидатура за ЕП
Доктаре се опробала и у политичким водама, па је 2006. године учествовала на парламентарним изборима, а 2009. године је била кандидат шведске Демохришћанске странке за Европски парламент.
Исте године се десио и један случај који је бацио сенку на њену кандидатуру за ЕП.
Наиме, у марту 2009. године педијатријски анестезиолог ухапшен је под сумњом да је крив за смрт детета које је било смртно болесно. Настала је велика дебата у Шведској.
Неки су да је тај лекар следио уобичајене рутине и да је лечио дете методом који је нешто што се примењује у свим болницама широм западног света, што је потврдио и главни лекар те болнице. Кристинаа Доктаре тада се упустила у расправу и упозорила да је смрт детета узрокована "јасним пропадањем ставова лекара о еутаназији". Њено мишљење је изазвало снажне критике, а она је окривљена да је покушала да искористи случај да промовише своју кандидатуру за Европски парламент. Осумњичени педијатријски анестезиолог касније је ослобођен свих сумњи да је крив за смрт детета.
Доктаре није ушла у ЕП, јер су Демохришћани освојили свега једно место.
Руси протерали двојицу сарадника немачке амбасаде, више о отме прочитајте ОВДЕ.
Извор: Курир
