Овај термин помињао се данас на трећој рунди дијалога власти и дела опозиције, под посредовањем Европског парламента, у Скупштини Србије и готово је извесно да ће Србија баш тог дана ићи на гласање.
Представници Европске уније на данашњој рунди разговора у парламенту, предложили су да гласање буде "у крајњим законским роковима". Како су образложили, тиме би се оставило довољно времена да се примене закони који су усвојени као део пакета за побољшање изборних услова. Представници власти и дела опозиције наводно су се на састанку сложили са овим предлогом и рекли да су у игри два термина - 26. април и 3. мај.
Према закону, председник државе расписује изборе 90 дана од дана конституисања парламента (3. јун 2016.) што значи да мора да их распише почетком марта. Од тад до дана гласања не може протећи мање од 45 и више од 60 дана. Што значи да би избори најкасније могли да буду одржани 3. маја.
Meђутим, постоји предлог да парламентарни избори у Србији буду одржани 3. маја наредне године.
Ово је потврдила и председница Скупштине Маја Гојковић, која је навела да је договор да парламентарни избори не буду у марту.
Она је на конференцији након дијалога саопштила да је договорено да председник Србије одлучи о датуму у оквирима који су му дати Уставом о крајњем датуму одржавања избора. Она је додата да је то одлучено како би се омогућила имплементација свих закључака који су донети током међустраначког дијалога уз посредовање ЕП.
Она је рекла да иако је било речи о томе да избори буду одржани у марту, и да "смо се ми политички и страначки спремни за тако нешто, јер нама као владајућој странци не смета и значи да омогућимо имплементацију и дамо јасан избор грађанима између две политичке опције".
Такође, појаснила је да две политичке опције представља тренутна власт која омогућава економски и политички стабилну државу и, како је навела, "оно што месецима уназад гледамо на улицама Београда, односно протесте који се одржавају суботом и данашњом блокадом РТС-а".
- То је покушај да се хаосом и безидејношћу нешто у држави постигне. Грађани ће свакако одлучити након заврштека овог нашег дијалога на изборима коју опцију желе, али мислим да смо заједно урадили добар посао и да смо успели да унапредимо изборне услове - навела је Гојковић.
Истакла је да је пред Парламентом и Владом велики задатак да имплементирају закључке дијалога. Такође, казала је и да су "по први пут бирачки спискови потпуно транспарентни и значајне измене смо данас донели за четири закона, који јасно ограничавају функционерску кампању".
Каже и да су договорили избор нових чланова РЕМ-а, и то у формулацији три плус два, односно пет нових чланова. Такође, рок за достављање предлога чланова РЕМ-а продужен је и не завршава се данас, већ траје до почетка седнице на којој ће се о њима расправљати.
Такође, на дијалогу је постигнут консензус у вези са временским роком који је предложила влада за спровођење свих неостварених обавеза пре почетка изборне кампање како би се свим актерима, посебно грађанима Србије, дала прилика да имају веће поверење у интегритет изборног оквира.
Посредници у дијалогу су, такође, позвали на најшире могуће учешће на изборима, како би грађани имали неопходан плуралистички демократски избор, наводи се у закључцима.
- Бојкот избора није добар пут, надам се да ће се предомислити они који то заговарају - поручио је један од посредника Европског парламента у дијалогу власти и опозиције Кнут Флекенштајн.
- Сматрамо да бојкот није добар пут. Надам се да ће они који су се одлучили за бојкот или размишљају о томе, одлучити другачије - рекао је Флекенштајн.
Известилац ЕП за Србију Владимир Билчик рекао је након треће рунде дијалога да ће Европски парламент формирати "краткорочну посматрачку мисију", која ће пратити изборе у Србији.
Европарламентарка Тања Фајон рекла је да су се сви учесници дијалога сложили да је напредак постигнут у погледу обезбеђивања изборних услова.
- Постигли смо договор за именовање пет нових чланова РЕМ - рекла је Фајон, и додала да је то значајно за питање слободе медија и да отвара просто да се нешто мења.
Према закону, председседник државе расписује изборе 90 дана од дана конституисања садашњег сазива парламента, што је било 3. јуна 2016. године, на основу чега би избори требало да се распишу почетком марта.
Од тада до дана гласања не може протећи мање од 45 и више дана, тако да би избори најкасније могли да буду одржани 3. маја.
На данашњим разговорима о изборним условима учествовали су представници СНС Владимир Ђукановић и Владимир Орлић, СПС Жарко Обрадовић и Ђорђе Милићевић, СДПС, ПУПС, ПС, док је у име СПП присутан Муамер Зукорлић.
Када је реч о опозицији, присутни су били Владимир Ђурић из СМС, Зоран Живковић из Нове странке, представници СДА Санџака и самостални посланик Ђорђе Вукадиновић.
Док се све ово дешавало у Скупштини Србије, представници опозиције окупљени око Савеза за Србију (СзС), блокирали су зграду РТС-а у Таковској улици.
Прочитајте ОВДЕ како је Војислав Шешељ испрозивао некадашње страначке сараднике.
Извор: Вечерње новости/Блиц/Танјуг
