"Коме и зашто тачно може да смета јачање српско-америчких односа? Решење косовског питања, у коме Србија не би, овог пута са разлогом, била разочарана у Запад, мала је цена за тако велику добит. Здушно радим на томе", изјавила је Милићева.
Говорећи о НАТО-у, она је рекла да се залаже за чланство Србије, али само верификовано, на демократски начин.
"Војна неутралност мимо ЕУ заједничких политика је сасвим легитиман и паметан избор за Србију у наредном периоду. Много се може научити и сарађивати са Шведском и Финском, на пример, од начина сарадње и НАТО борбе против хибридних претњи, заштите критичне инфраструктуре, јачања отпорности становништва, концепт тоталне одбране", казала је Јелена Милић.
Коментаришући притиске које трпи Србија јер се нашла између Москве и Вашингтона, о чему је раније говорила, и одговарајући на питање колико је стварно присуство Русије, а колико САД у Србији у овом тренутку, она је рекла да је Србија водила политику "отворених врата за многе облике руског утицаја".
"Али, руски утицај има и облике и методе које властима не одговарају да иду директно против њега, пре свега због покушаја компромиса са Западом око КиМ. ЦЕАС је о свим облицима тих мера пенетрација као система безбедности и веза такозваних кремаљских структура писао у извештају 'Из Москве без љубави' и драго ми је што нас цитира угледни Карнеги око тога", казала је Милићева.
Одговарајући на питање може ли Србија напослетку остати неутрална, или ће се морати одредити између Запада и Русије, она је навела да се Србија мора одредити политички, а наравно да може, као Шведска и Финска, бити неутрална.
"Прво да се реши КиМ, да се демократски изабере спољнополитичка стратегија неоптерећена питањем КиМ, па да се стратегије националне безбедности и одбране с том опредељеном стратегијом ускладе, као и са објективном претњама, изазовима и ресурсима", закључила је Јелена Милић.
Прочитајте ОВДЕ да ли ће Аљбин Курти моћи да састави нову приштинску владу.
Извор: Ал Џазира/Танјуг
