Бољи живот иза граница Немачке, потражило је, само прошле године, на десетине хиљада држављана Србије.

- Ситуација се и тамо, као и у добром делу Европе, мења на горе и за домаће становништво, а камоли за странце чија је радна снага, додуше неопходна, али не и адекватно вреднована - објашњава професор Хезел за "Новости" и додаје да се пред странца поставља низ препрека у смислу конкретних проблема, налажења стана, решавања најразличитије папирологије, али ту су и друге велике потешкоће.

Он истиче да економска ситуација није онаква каква изгледа из даљине, те да су на домаћој политичкој позорници, све су жустрија кошкања. 

Свој став он ргументује чињеницом да аутомобилска, као и базичне, металуршка и индустрија резервних компоненти, отпуштају на хиљаде радника, или уводе краћи радни дан, односно, радну недељу. Професор Хензел подсећа да су ови сегменти заправо мерач стања у коме се налази национална економија. Осим овога, убрзана дигитализација и увођење вештачке интелигенције заувек гутају на хиљаде радних места.

- Планирани "еко-порез", скок цене струје као и пад банкарских камата, додатно отежавају укупну ситуацију - вели професор Хензел и додаје да томе треба додати растућу политичку нестабилност, јер велика коалиција социјалдемократа и демохришћана полако силази са историјске позорнице, а најватренији "ловци" на њено место су Зелени и десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), коју већ годинама, систематски, недемократски и силовито настоје да дискредитују ове две, како наводи, такозване, старе партије.

Професор оцењује да би све ово, у будућности, могло да до крајности заоштри ситуацију у Немачкој, јер лево и десно оријентисане политичке снаге, намерно бивају хушкане једне на друге. Осим тога, саговорник упозорава да ће, у масовном отпуштању, које већ погађа многе бранше, "предност" имати страни радници. Али не мигранти, него управо радна снага придошла из европских земаља, мање развијених него што је то Немачка.

Статистички подаци кажу да се у земље ЕУ са Балкана прошле године преселило 228.000 људи. Више од 50.000 отишло је из Србије.

Егзодус становништва са Балкана, сматра професор Хензел, изразито одговара богатом Западу, јер постаје још богатији, док балканске земље остају без стручњака, радне снаге уопште и падају у још веће сиромаштво.

- Земље ЕУ, зато, овај егзодус додатно подстичу, настоје да њиме руководе кроз дозволе за рад и специјалну културу добродошлице - каже професор у пензији истичући да, наа пример, немачке и аустријске болнице на сајмовима запошљавања обећавају високе плате, службене станове, неретко аутомобиле... А да је још 2010. године Светска здравствена организација донела Кодекс понашања који се противи регрутовању здравствених стручњака из других земаља.

То истиче и Видо Гајс-Тене, експерт немачког Института за привреду, који за "Дојче веле" каже да је исправно отворити границе и рећи да особе смеју да дођу у Немачку, али да циљано врбовање радне снаге са Западног Балкана на позадини демографског развоја и недостатка радне снаге, није баш повољно.

Становање

Упркос високим станаринама, Немачка остаје земља у којој се живи под киријом. Према службеним статистикама, 52 одсто људи станује у изнајмљеном стамбеном простору, а само 47 одсто у становима, или кућама чији су власници. То је најмањи проценат власништва станова у читавој ЕУ. Највиши проценат власништва стамбеног простора је међу становницима Румуније - тамо у своја четири зида станује чак 96 одсто становништва.

Бирократија

Грчки психијатар Теокритос Вескукис (26) доселио се у јануару у Диселдорф. Из добростојеће је породице и финансијска криза није разлог због којег је напустио своју домовину. Говори немачки и циљ му је био пословно усавршавање. Контакт који је имао са немачким службама описује за "Дојче веле" као веома тежак и бирократски.

- Лекари само понедељком од 13.00 до 14.30 могу да поднесу захтев за апробацију, а потребне информације добијају се искључиво телефонским путем. Све то је трајало осам месеци, јер упркос великој потражњи, нема довољно термина за полагање испита - каже он.

Четвртина странци

У Немачкој, према прошлогодишњим подацима, живи око 20,8 милиона људи досељеничког порекла, што је 25,5 одсто укупног броја становника. Нешто мање од 10,9 милиона њих поседује немачки пасош и 9,9 милиона су странци. Њих око 13,5 милиона има "лично досељеничко искуство", дакле рођени су у иностранству и доселили су се у Немачку.

Прочитајте ОВДЕ   шта ћемо то плаћати од 1. јануара.

Извор: Курир/Танјуг/novosti. rs