Изградња тзв. косовске државе за њега је важнији приоритет него припајање Албанији.
Аљбин Курти је бацао сузавац у Парламенту, годинама је био у затвору и подсмевао се застави и националној химни своје младе државе тзв. Косова. Данас, после више од 22 године борбе против система, спрема се да преузме контролу над њом. Курти ће ускоро постати премијер тзв. Косова после тесне победе на изборима прошлог месеца његове странке Самоопредељење којом је окончан период политичке доминације бивших лидера Ослободилачке војске Косова (ОВК), од којих многе оптужују за ратне злочине и корупцију. Курти каже да је његова победа била “изборна револуција” за тзв. Косово, које је - 11 година након проглашења независности од Србије - и даље једна од најсиромашнијих у Европи.
Његова партија, која се бори против естаблишмента, намерава да искористи свој први мандат у Парламенту да истакне у први план економски развој и борбу против корупције.
- Доказали смо да постоји огроман демократски потенцијал на Косову - рекао је он.
- Наравно да ће бити изазова... Изазов је шанса.
Ти изазови обухватају проблематичне међународне односе, при чему Србија води кампању придобијања држава да пониште признање њене бивше покрајине и блокирају чланство тзв. Косова у међународним организацијама, попут Интерпола и Савета Европе. У међувремену, косовске амбиције за чланство у ЕУ блокира пет чланица, које га не признају.
Аљбина Куртија, изабраног премијера из партије “Самоопредељење”, стране дипломате дуго су сматрале опасношћу по регионалну стабилност. Партија је позивала КиМ да се уједини са суседном Албанијом. Међутим Курти сматра да је изградња тзв. косовске државе важнији приоритет од рада на уједињењу са Албанијом.
- Прво морамо да станемо на ноге. Држава нам је веома слаба, а разлог је унутрашње заточеништво након ослобађања од Србије - рекао је он.
Земља је била “поробљена изнутра”, додаје, истичући да би коалиција с партијом десног центра Демократском лигом Косова (ЛДК) допринела побољшању животног стандарда и обуставила емиграцију путем унапређења судства и отварања радних места.
Агон Малићи, независни аналитичар, изјавио је да је Курти “прави човек у право време” за гласаче, којима се смучила послератна владајућа елита.
- Осећај је као да долази нова ера - рекао је он.
Преговори о коалицији су се отегли зато што је ЛДК инсистирала на праву избора председника за две године. Куртијев успон у складу је с новијом историјом тзв. Косова. Дугокоси Курти био је лидер студентских протеста против режима Слободана Милошевића 1997, а када се тзв. Косово отцепило, помогао је политичком крилу ОВК да скрене пажњу на себе у медијима, али се није борио, нити је учествовао у мировним преговорима.
Курти и његов покрет “Самоопредељење” протестовао је против спољних овлашћења, означавајући их као напад на суверенитет тзв. Косова. У новије време, Курти је протестовао против приступа сопствене владе у преговорима с Београдом у циљу “нормализације” односа, који су прошле године обустављени након што је његов претходник Рамуш Харадинај увео 100 одсто царина на српску робу. Курти је рекао да има другачији приступ преговорима од председника Хашима Тачија. Један од његових принципа гласи “без дијалога с географским картама”, који алудира на план за размену или поделу територија уз необавезујућу подршку Брисела и Вашингтона.
Заговорници тог плана тврде да ће он окончати деценије неизвесности и маргинализације и помоћи тзв. Косову да добије место у УН. Курти је, међутим, изјавио да му се не свиђа порука која би била послата исцртавањем граница дуж етничких линија.
- Требало би да пређемо са (дискусије) о контроли над територијом на права грађана и потребе општина... Јер, мапе сасвим сигурно имају расистички карактер - додао је он.
Курти ће се суочити с притисцима савезника, укључујући и САД, које су именовале два изасланика да испослују договор са Србијом. Међутим, он истиче да се противи “брзим решењима”. У преговорима између две земље, ма какви они били, Курти ће се вероватно суочити са Александром Вучићем.
- Увек смо били на различитим странама: он министар, ја демонстрант; он министар, ја политички затвореник. Он министар, ја опет демонстрант - рекао је Курти.
Међу онима који имају амбиције да се придруже ЕУ, Косову се сматра државом на најудаљенијем крају спектра. Нјегових 1,8 милиона становника немају могућност путовања шенгенском облашћу без путних исправа. Курти каже да је био разочаран што ЕУ није отворила приступне преговоре са Северном Македонијом и Албанијом, што “одражава кризу која постоји унутар ЕУ, а не ситуацију у те две земље”.
- Права криза је... недостатак визије о даљим корацима - рекао је он.
- Потребне су нам социјалне државе, морамо да изградимо однос солидарности против фашиста и неопходно је да обезбедимо сигурност континента од Руске Федерације, коју је НАТО некада држао по страни - каже он.
Прочитајте ОВДЕ шта је Зоран Живковић рекао о новом аутопуту, који ће коштати око милијарду евра.
Извор: Блиц/ft. com
