“Ови нови историчари не пишу онако како је било, него онако како би требало да буде у будућности у складу са интересима империјалних сила које делују на нашим просторима. То смо видели посебно у протеклих 20 година где су западни историчари писали историју у складу са пројекцијама њихових политичких ментора. Тако да је то била страшна девалвација историографске мисли. Немам ништа против ангажоване историографије И сам је негујем, али фабриковати чињенице да би се долазило до неких решења која су у складу са политичким циљевима за историју је апсурд. Али то је сада узело маха и појавило се и код нас”, рекао је Раковић гостујући у емисији “Скенирање” у продукцији Хелмкаста.
Говорећи о Бигзовом издању историје за 7. разред основне школе да је “данак у крви” и отимање српске деце за време Турака заправо била прилика да млади Срби напредују, Раковић је рекао да што је написано није тачно.
“Могућност вертикалног напредовања јесте постојала, али то је трећи могући корак у васпитавању јаничара. Прескочена су два која су кључна. Први је отимање од мајки, од породице, што је било трауматично. После тога ту децу је чекало преобликовање ума и тако преобликовани јаничари су имали прилику да напредују вертикално и да добијају неке функције у османској империји, али су те функције углавном користили против матичног народа из кога су отети. То је био конвертитски синдром, који је код њих требало да изазове осећај да треба да униште у себи оно из чега су потекли. То је на нашу жалост честа појава код српског народа, не само код исламизације, него и у хрватизацији, а данас и у новоцрногоризацији”, навео је Раковић.
Он је додао да је неколико фактора који утичу на кривљење историјских чињеница.
“Први фактор је тај који смо споменули да неко ради за туђи интерес. Међутим, конкретно у овом случају о коме смо причали нисам сигуран да је то у питању. Мислим да су људи почели превише да филозофирају у тумачењу историјских чињеница. Чак и не сабирају један и један, него филозофирају над чињеницама и приказују неке догађаје у светлу како се нису одиграли да би себи дали на значају да су посегли за неким новим решењима. У конкретном случају то се показало без везе. Нисам се бавио уџбеницима ни за средњу, ни за основну школу и то је огромна штета што ми немамо људе од струке и неки савет који контролише шта пише у уџбеницима историје из којих деца данас уче”, истакао је Раковић.
Он је додао да се нама већ дешава да “имамо тумачења да је Хашки трибунал био позитиван за Србе.”
“Има историчара који се код нас баве 20. веком који баш тако тумаче Хашки трибунал. Погледајте свеске које објављује Фонд за хуманитарно право и Наташа Кандић. Видећете да има историчара који о томе пишу афирмативно по Хашки трибунал. Има тумачења који су се тицали српског народа као да су Срби негативци, чак и у неким врло реномираним историјским часописима код нас. То је једно време био тренд, али ми се сада чини да се мало смањило”, истакао је Раковић.
Прочитајте ОВДЕ шта је Тања Фајон рекла о тренутној ситуацији у Србији.
Извор: Хелмкаст
