Пише: мр Владимир Пребирачевић, директор Српско-Руског центра “Мајак”
Њихов бескрупулозни напад на писца који Нобелову награду добија за књижевност а не за мир који је, за разлику од књижевности, често чисто политичко питање. Сетимо се разних добитника Нобелове нпр Мартија Ахтисарија 2008. године или Барака Обаме 2009. године. Ова два нобеловца су пример глупости коју представља Нобел за мир који су у годинама касније пробали да исправе на начин да стварно Нобела за мир добије неко ко се стварно труди да на том плану нешто постигне.
Марти Ахтисари ни на који начин није заслужио Нобела за мир јер је те године када је добио награду проглашена независност Косова а његов рад често није имао праведне мотиве него чак и супротне праву и правди и успостављање мира. Радио је против интереса Србије и Срба на КиМ и искључиво у интересу Албанаца са Косова.
Већ крајем јуна 2007. године појављују се први текстови са информацијама о примању мита Ахтисарија од стране албанских сепаратиста са Косова и Метохије. Ти наводи су покренути и од БНД немачке обавештајне службе а чак је и амерички председник савета за КиМ Џим Џастерс потврдио да има слична сазнања. То откриће ништа није помогло да се заустави незаконито проглашење косовске независности а као шлаг на торту је стигао и нобел за Ахтисарија. Торта је почела да се прави 1998 и 1999 године од Вокера и његових лажи и конструкција о Рачку преко бомбардовања , етничког чишћења Срба и осталих неалбанаца па све до Ахтисаријевог нобела као шлага на тој торти зла.
А да ли треба да спомињемо Обаму који ничим изазван добио Нобела за мир после само годину дана на позицији председника САД. То не само да је кратак период да се сагледа његово залагање за мир у свету него је и срамотна одлука комисије за доделу награде. За време његовог мандата разорена је Либија, Сирија доведена на праг уништења ,Јемен срушен до темеља, Ирак и Авганистан разарани непрекидним ратом које је наставио од свог предходника. Када погледамо све те земље су и дан данас у ратном стању које су претрпеле огромна разарања и имале огромне људске жртве а да не коментаришемо како су природна богатсва која имају на својој територији систематски пљачкана.
Ти походи на те земље богате ресурсима ништа се не разликују од варварских напада у давна времена кад је пљачка била мотив многих ратова и сукоба. Исто је и данас што можемо видети јер смо савременици таквих ратова. А многи од нас су њихова мировна залагања осетили на својој кожи а многи који добијају карциноме у нашој земљи су последица управо тих њихових милосрдних погледа на мир.
Хандке је један од ретких који се као човек и појединац успротивио и супротставио тој ратној машинерији која је млела све пред собом. И Југославију па онда Србију и Србе непрекидно до данас. Схватио је игру и дигао глас против. Да ли је могао нешто променити? Наравно да не али је ипак био истрајан у поштовању права и правдеи ширио је истину о Србији и Србима кад је то најмање било популарно радити.
Кaд је информациона машинерија креирала услове и разлоге за сатанизацију Срба Хандке је био aустријски Србин а за нас је то остао до данас. Хвала му за све што је чинио за нас а ми слободно можемо да будемо поносни на нашег новог Нобеловца. А све јањичаре из земље и окружења можемо само да подсетимо да је правда спора али достижнаи да ће све њихове лажи о Србима да се расплину као балони од сапунице у времену које је пред нама али морамо да будемо чврсти као наш нови нобеловац Хандке у времену кад је био сам против свих.
Шта је Велимир Ераковић изјавио за Правду, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
