То је, заправо, и једина ствар која је за сада позната - зна се шта СзС неће и на шта не пристаје. Са друге стране, не зна се још увек шта ће Покрет слободних грађана (ПСГ) да одлучи, да ли ће се придружити бојкоту изласка на биралиша, или ће пак покушати да први пут од оснивања уђе у неку институцију, у овом случају највишу законодавну.

Неизвесно је и шта ће Нова странка Зорана Живковића учинити, која је до сада уредно учествовала на сваком разговору власти и опозиције о изборним условима, али која још није донела одлуку о томе шта јој је чинити.

Са друге стране, зна се ко сасвим сигурно неће бојкотовати изборе, а није део владајуће већина која гласање не доводи у питање. Тако ће, ако је судити по најавама, на изборним листићима осванути странке чија је политичка оријентација десна - од десног центра до екстремне деснице.

СРС, Српска десница, СПАС...

Ако се то деси, сценарио који бисмо могли да гледамо у наредне четири године биће десничарски парламент, а неке од странака које за себе кажу да су опозиционе, попут СРС или Српске деснице, могле би, ако пређу цензус, да и оне који су били против њих, и оне који су бојкотовали изборе, и оне проевропски орјентисане убудуће представљају у законодавном телу.

Учешће на изборима за сада су најавили СРС, СПАС Александра Шапића, Српска десница Мише Вацића, Српски слободарски покрет Веље Илића, па и Покрет "Левијатан". Одлуку још није донео ДСС који је део Покрета "Метла 2020", али јесте СМС (странка настала одвајањем од ДЈБ), Грађански демократски форум (део људи из ПСГ-а), као и социолог Јово Бакић који има идеју да оснује левичарску странку.

У суштини, доста је непознатих, па је за сада све у домену спекулација. Ипак, два сценарија би из теорије можда могла да се преточе у реалност: један по ком би читава, пре свега она грађанкса опозиција бојкотовала изборе, и други по коме СзС једини не излаз на изборе.

Сценарио 1: Опозиција не излази на изборе

Како каже извршни директор Цесида Бојан Клачар, тренутно је готово немогуће знати ко ће дефинитивно на изборе а ко не, и како би парламент након пролећних избора могао да изгледа.

Ипак, у варијанти у којој на изборе не би изашли СзС, ПСГ, НС, Не давимо Београд и још један број странака и покрета, може се наслутити како би Скупштина Србије могла да изгледа.

- Ако би ово био сценарио, и сви који су на таласу бојкота не изађу на изборе, могли бисмо очекивати мање фрагментисан парламент него сада. Такође, за очекивати је мање плурализма, можда више коалиција с обзиром на величину странака које су за сада најавиле излазак. Било би и више странака које су на сличним идеолошким позицијама - прича он.

Са друге стране, велики део грађана уколико се ово деси неће бити заступљен у парламенту, који због тога неће осликавати реално стање политичког расположења у Србији.

- Вероватно би било више странака на десном полу, а владајућа СНС би вероватно била мање критикована него до сада - прича Клачар.

Сценарио 2: СзС остаје при бојкоту, ПСГ улази у Скупштину

Са друге стране, уколико СзС остане при ставу о неизласку на изборе, а неке друге странке се ипак одлуче да изађу и искористе своју шансу, неке ствари би могле да буду другачије.

Заправо, према Клачаревим речима, можда би највећа разлика била у томе да неке од грађанских листа пређу цензус, за шта постоји реална шанса. Илустрације ради, то би могао да буде ПСГ, који се врти око цензуса, и коме би ово моглда да буде озбиљна шанса да се нађе у институцијама први пут од свог оснивања.

- У том случају, скупштина би била нешто балансиранија, али чак ни тада он не би одражавао реалну потребу људи. Можда би се мало гласније причало о ЕУ интеграцијама, подршци западним државама... - прича Клачар.

У вој варијанти неке странке, до сада минорне, можда би могле да се попну на лествици и уђу у парламент, док неке друге могу из њега и дефинитивно да изађу. Штавише, неке би могле да се и угасе, а њихово место заузму неке нове, до сада мање познате јавности.

- Тешко је говорити како ће парламент убудуће изгледати. Може, рецимо, да се деси и варијанта да у њега уђу само СНС и СПС. Нико тренутно то не може ни да потврди ни да измери - истиче Клачар.

Интервију са Шкабом погледајте ОВДЕ.

Извор: Блиц