Пише: Ђорђе П. Мамула
Великим тријумфом, Борис Џонсон и Конзервативна странка однели су на ванредним изборима изборну победу и до ногу поразили Лабуристичку странку. Нема демонстрација прегажених лабуриста пред резиденцијом британског премијера, као када је Џонсон био министар спољних послова, пред његовом кућом у Лондону и најаљивао Брегзит. Било је тада протеста у Лондону, изгледа и плаћених демонстраната. Сада их нема нигде. Шефу лабуриста Корбину остао је најбољи политички потез у његовој каријери да поднесе заслужену оставку.
Нема ништа боље од победе. Нарочито у политици. Посебно ако се зна управљати победом и ако се тако обезбеђује већинска подршка у друштву. Пут за то је ефикасна држава, чији се ауторитет заснива на слободи грађана ( Рејмон Арон ) и на знању владе Бориса Џонсона, али и подршци Вашингтона како да се Британија као „највећи амерички носач авиона“ изведе из Европске Уније.
Од Де Голове идеје „Европа, од Ламанша до Урала“ остала је замисао за будуће генерације у подељеној Европи и свету. У каквом стању континента, Британија напушта ЕУ? Пре свега, утисак је да се ЕУ толико увећала да то надилази њене капацитете. Недавни избори за Европски парламент нису стабилизовали у политичкoм, економскoм и мигрантским несрећама затечену ЕУ. Велика излазност 51 одсто, без Британије. Европска народна партија и група Социјалиста и демократа, изгубиле су у збиру 72 посланичкa места. Либерали и зелени су освојили 105, односно 69 места, а десница 58 посланика. У СР Немачкој је странка деснице, Алтернатива за Немачку прво настала, а онда и ојачала на тези ( у Немачкој је трећа парламентарна странка, на изборима за ЕУ паламент су добили 10%, а рачунали су на 16-18%) да „Немачка не мора да плаћа за друге“, обзиром да је професор економије и јавних финасија Ханс Вернер Син са Универзитета у Минхену израчунао да Европска Централна Банка као меру за одбрану евра узима огромне позајмице од Савезне Републике Немачке за државе које имају економске потешкоће. Дакле сходно чл. 50. Лисабонског споразума, државе са слабијом економијом, због терета дугова, могу да напаусте чланство у ЕУ, према процедури и да се опет врате ЕУ, према другој процедури.
У СР Немачкој пораст неонацистичког насиља се све више осећа. Посматрачи ситуације су склони да то повежу са чињеницом да је Алтернатива за Немачку са улица, после избора ушла у Скупштину, али сада са посланичким легитимацијама. Неонацисти на улицама, серије убистава, „несналажење“ полиције, истраге „у току“, полиција на „трагу“, „превиди полиције“. Уплетеност турске мафије у послове са дрогом. Бомбашки напади. Велико насиље миграната према женама. Неке вође неонацистичког покрета су се налазили на платним списковима безбедносних служби СР Немачке. Неке породице воде поступке за наканаду штете против државе због лажних оптужби и ометања истрага пред Врховнинм судом у Нирнбергу. Има још тога. Срећом Немачка нема атомску бомбу, нити ће је имати.
У Француској је Национални фронт је такође био и остао за излазак Француске из ЕУ, дакле за Фрегзит. Примедбе Националоног фронта су биле против штедње које је препоручивала ЕУ (Немачка), али се та примедба претворила у покрет у неколико држава оснивача ЕУ. Сада је мета напада председник Макрон, који својом политиком успева да уједини грађане против себе, кроз акције „жутих прслука“ и демонстрација ради одбране пензија. Каже да је Нато клинички мртав, а Француска је једина европска држава од Ламанша до Русије која има атомску бомбу и имаће је. На несрећу.
У Италији Покрет 5 звезда и Лига Матеа Салвинија се залаже за излазак те државе из ЕУ. Салвини је сада у опозицији.
У Холандији Партија слободе Герда Вилдерса је бележила раст политиком залагања за излазак из ЕУ. На последњим изборима за ЕУ је остао без подршке, а рачунао је да ће на изборима у Холандији формирати владу. Било па прошло.
Вероватно да ће сада неке фирме почети да напуштају Британију, да селе капитал, а вероватно да ће се у пословном центру Лондона то посебно осетити. Наравно то се догађало и када су побеђивали лабуристи, али тада је често следила и национализација привреде. Одласком из Британије тих фирми, повећаће се број незапослених, а могуће да ће се смањити притисак миграната. Могућ је и раст трошкова живота, а видеће се и ситуација на берзи.
Међутим за Британију је битно да има врло вредан проналазак, модерну, савремену државу, јак и стручан државни апарат. Правну сигурност капитала и инвестиција. Уговор је уговор, а суд је суд. Подела власти на законодавну, извршну и судску је врло јасна, без обзира на неке повремене екцесе.
Медији су слободни и врло утицајни и скоро четврта грана власти, а казне за клевете путем штампе високе. Тамо полиција плаћа криминалцима обавештења о догађајима у подземљу, али због тога неопрашта извршена кривична дела криминалцима, већ их приводи суду на даљу надлежност.
Зато је Британија привлачна за капитал. Зато многи, па и руски бизнисмени тамо држе новац. Радије него у руским банкама. То је и даље земља усељавања. По распаду Совјетског Савеза многи руски бизнисмени су у Лондону толико куповали куће, готовином из кофера, да су пореметили тржиште некретнина. Због отпуштања са посла тамо и даље постоји тип алкохолизма „страх од понедељка“, јер се откази деле тог дана после „анестезирања“ викендом. Сада ван ЕУ.
Избори за ЕУ парламент су показали да у римокатоличким земљама преовлађује антимигрантски набој, а у протестанским државама пореска политика и права држављанина појединца. Дакле, можели се уштедети и добро зарадити?
Добро су прошли либерали и зелени. То ће можда помоћи мигрантима да лакше схвате да ни у ЕУ нема политичке слободе без социјалне једнакости. Зато они имају судар са истим проблемом од кога су побегли из својих држава доласком у Европу, стим што им је тамо право на живот било много угроженије него овде, у гостима, у ЕУ.
Има још једна разлика, дошли су у ЕУ, чије државе су, на своју каснију срамоту и праксу гласале за Универзалну деклерацију о људским правима 10.12. 1948.г. у УН. Федеративна Народна Република Југославија је на том гласању била уздржана, али је предложила амндман по коме би постојало право држава на оснивање логора. Исељавање из Србије према подацима ОЕЦД у државе ОЕЦД је годишње 50.000 до 60.000 становника, плус више умрлих него рођених, 30.000 -35.000 и одлив становништва у земље ван ОЕЦД. Смањење становнка Србије годишње износи 70.000 до 100.000. Ако Србија не буде примљена у ЕУ ситуација ће се погоршавати, јер се приврени раст неће повећавати. А ако буде примљена, може бити исто, само што ће стизати више новца по основу девизних дознака. Има ли доброг одговора?
Барак Обама је одобрио за осам година владавине, ликвидације 2.300 осумњичених за тероризам, дроновима. Председник Француске, Франсоа Оланд је одобрио ликвидације „државних непријатеља“- по једног месечно током 5 година његовог мандата. Обојица, наравно, без суда и пресуде.
Интервију са Шкабом прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
