Садржај презентације обухватио је основне појмове о феномену трговине људима који је превасходно описан као модерно ропство чију је статистику тешко фиксирати.
Савремен свет на глобалном нивоу описује се као друштво које има готово 50 милиона робова и у коме трговина људима, као најбрже растућа грана криминалне индустрије, убира профит већи од 152 билиона долара, на годишњем нивоу.
Трговина људима прави већи профит на годишњем нивоу од удруженог капитала Фејсбука, Најка, Старбаксаа и Дизнија, а за српско или руско дете трговац је спреман да плати и до 120.000 долара.
Фактори који подстичу раст ове индустрије су низак ризик да се открије недело и веома висок профит. Најприсутнији вид трговине људима је сексуална експлоатација, а циљну групу, пре свега, представљају девојчице и младе жене у узрасној категорији од 11 до 25 година старости.
Што се тиче самог интернета, веома забрињава податак да се на друштвеним мрежама, у свакој секунди, налази 700.000 предатора који, на основу својих потреба, мапирају нашу децу као потенцијалне жртве трговине људима.
"Неопходно је алармирати ширу јавност и посебно сензитивисати родитеље да изграде поверење са својом децом и допру до њих како би деца прихватила нужне савете који их могу заштитити од упадања у ланац трговине људима", поручила је Александра Урошевић, представница Унитас фондације.
Ова се криминална индустрија испољава и кроз радну експлоатацију, некомерцијалну експлоатацију (принудни брак, илегално усвојење) и друге облике трговине органима, прошње, криминале.
Трговина људима се, најчешће, крије иза огласа за посао, модних агенција, салона за масажу, ескорт или агенција за пословну пратњу, барова и стриптиз клубова, студирања у иностранству, а највећи простор за врбовање жртава представља, заправо, интернет.
"Уколико се особа јавља на одређени оглас за посао, препорука је да обавезно претражи сајт АПР-а како би се уверила да дати послодавац има уредно регистрован матични број, ПИБ и број фиксног телефона на сајту Агенције за привредне регистре", саветује Урошевић.
Универзалан профил трговца људима не постоји. Реч је о особама претежно мушког пола чија се професија описује распоном од пољопривредника и свештеника до лекара. Статистика сведочи да су то особе, најчешће, блиске жртви: родитељи, рођаци, партнери, пријатељи, али и непознате особе и лажни послодавци.
Када је реч о профилу саме жртве, статистички гледано, у питању су младе особе, претежно женског пола које потичу из економски депривираних породица, у којима је најчешће, истовремено, присутна како социјална изолација, тако и породична патологија (наркоманија, алкохолизам), као и незадовољене психолошке потребе за сигурношћу и припадањем.
Из Унитаса упозоравају да све што поставимо на интернет, од фотографије до размишљања, заувек остаје записано на интернету, а то значи да нас опција DELETE не штитити у смислу поништавања непромишљеног садржаја.
Све што смо поставили на друштвену мрежу икада, чини заувек нашу интернет сенку, наш онлине отисак, који у неком тренутку, у будућности, може бити дискриминативни фактор за посао којим желимо да се бавимо или за наше успињање на друштвеној лествици, упозоварају у овој организацији, те поручују да уколико неко сумња да му је дете угрожено и уколико постоје индиције да је врбовано или изложено било каквом облику онлине насиља, може да се обрати Полицији на 192 и Националном контакт центру за безбедност деце на интернету на 19833.
Испливало Слобино никад виђено писмо, шта је поручио из затвора прочитајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
