Православна митрополија црногорско-приморска, која се оштро противи доношењу владином Закона о слободи вероисповести, тражи то признање и уважавање и за три епархије - будимљанско-никшићку, Захумско-херцеговачку и Милешевску.
Затражено је закључивање уговора са Владом ЦГ којим би се, равноправно и под суштински истоветним условима, који су садржани у уговорима које је влада закључила са другим црквама и верским заједницама, регулисала питања од заједничког интереса.
Затражено је и доношење закона о реституцији и праведној надокнади бесправно одузете црквене имовине и одустајање од новог отимања имовине црквама и верским заједницама.
Тим поводом, окупљенима се, а неке процене тврде да их је било више десетина хиљада, обратио митрополит Амфилохије који је између осталог истакао:
- Поводом Предлога закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, чији би тачнији назив био: Закон против Православља у Црној Гори, који Влада Црне Горе, ради остварења неразумних идеолошких и политичких циљева, покушава да ових дана једнострано наметне како би озаконила дискриминацију Митрополије Црногорско-Приморске и других епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори, да би припремила отимање наших храмова и гробова и извршила пљачку наше црквене имовине, да би нашој Цркви укинула правни статус стицан у славној историји од 800 година и да би, на крају, понизила и погазила нашу слободу и нашу веру,
Ми– православни епископи, свештеници и верници, који смо истовремено и грађани Црне Горе – најодлучније стојимо у одбрани своје вере и слободе, у одбрани својих неотуђивих грађанских права. Лична слобода вере, коју остварујемо у Цркви, у заједници са другима, треба да је светиња и за државу. Остваривање верске слободе и практиковање верских права представља саму суштину људске слободе и људских права: то је тако, јер верска слобода чини саму суштину личности, рекао је Амфилохије и појаснио:
- Црква је кроз историју Црне Горе била народна и државотворна, јер је она стварала и уобличила традиционални идентитет нашег народа и државе. Ако хоћемо да опстанемо у свом идентитету, онда и данас по сваку цену морамо да одбранимо нашу Православну Цркву. То данас значи „За Крст Частни и слободу златну!“. Крст Частни је Крст Христовог распећа. Без те части, без учешћа у Христовој жртви, и без наше Цркве — не би било више истинске Црне Горе и Црногораца.
Подсећамо: дужност државе је да свакоме јемчи мир, права, правду и правну сигурност. Дужност државе је да јемчи слободу, која је наше природно право, да штити имовину, а не да је отима. Држава треба да производи услове за добар живот, а не да производи конфликте и повапирује старе поделе на темељу којих влада. Држава треба да се противи дискриминацији и да штити верске слободе и права свих, да не атакује на простор душе и храма у којима обитава Бог. Данас у Црној Гори власт хоће на место Бога да постави себе и партијску државу – и зато пориче Бога и гази наша права, па тиме и наша слобода губи своје утемељење и смисао, истакао је у свом обраћању митрополит.
- Данас у Црној Гори држава не допушта уставом загарантовану слободу вере, нарочито Православној Цркви – Митрополији црногорској која је родила Црну Гору, јер хоће да религију и Цркву функционализује у сврху своје идеологије, стварајући своју ”аутокефалну Цркву” у духу лењинизма и стаљинизма. Секуларна држава наследница безбожног титоистичког система, чини нешто што ни тај систем није урадио: законско отимање храмова и имовине Цркве представља гажење повеља средњовековних и каснијих владара, до Црнојевића и Николе Петровића, као и бројних завештања појединаца и братстава кроз векове. Одбијајући такву улогу и истрајавајући на слободи и праву на самоодређење Црква се излаже опасности да је таква држава не признаје. Али: није необично да је истрајавање на слободи и идентитету везано за излагање опасностима и притисцима. Ми ћемо истрајати у нашој праведној борби против дискриминације, као што то чинимо годинама: стално нудимо дијалог, предлажемо законска решења, организујемо научне скупове и објављујемо стручне књиге у области верских права и слобода. Очекујемо од институција Европске Уније да оне не игноришу чињеницу да власт у Црној Гори крши одредбе Лисабонског уговора (чл. 17) по којима држава признаје идентитет црквама и верским заједницама и са њима одржава отворен, транспарентан и редован дијалог. То је и став Венецијанске комисије о овом Предлогу закона на који се власт формално позива. Заснивати Закон на историјској лажи, као да је наводно Црногорска митрополија — Црква, укинута нестанком Краљевине Црне Горе (1918) значи игнорисање одлуке Светог Синода Краљевине Црне Горе (16. децембар 1918) којим је ова Митрополија, прва од некадашњих епископија од Турака укинуте Пећке Патријаршије (1766) обновила јединство Пећке Патријаршије, што је потврђено и од Васељенске Патријаршије (1922). Сви храмови и сва црквена имовина Црне Горе тим уједињењем остали су својина саме Митрополије и њених јединица све до данашњег дана. Сматрати да је та имовина предата неком другом, равно је безумној тврдњи да је Црна Гора, поставши чланица Уједињених нација, престала да постоји, изгубивши себе и своје историјско наслеђе! каже Амфилохије.
- Закон о слободи вероисповести, који је у процедури, крши сва темељна начела и стандарде демократског и цивилизованог законодавства у овој области: Начело слободе вероисповедања је битно угрожено пре свега најављеним отимањем храмова и црквене имовине. Начело неутралности државе је исмејано већ тиме што је питање Цркве постало ствар програма владајуће партије. Начело једнаког правног третмана, које у реалности већ одавно не постоји, сада треба да се озакони на штету Православне Цркве. Право на самоодређење се не поштује него се Цркви испостављају политички диктати. А држава је дужна да ова начела поштује и штити у њиховом изворном значењу, да их заиста јемчи а не да их употребљава у дискриминаторске сврхе, рекао је митрополит пред окупљенима и изнео захтеве:
– безусловно законско или уговорно признање и уважавање постојања вишевековног историјског континуитета и правног субјективитета Митрополије Црногорско-Приморске и Епархија Будимљанско-Никшићке, Захумско-Херцеговачке и Милешевске и свих црквених правних лица у складу са канонским правом;
– закључивање уговора са Владом ЦГ којим би се, равноправно и под суштински истоветним условима који су садржани у уговорима које је Влада закључила са другим црквама и верским заједницама, регулисала питања од заједничког интереса;
– доношење закона о реституцији и праведној надокнади бесправно одузете црквене имовине и одустајање од новог отимања имовине црквама и верским заједницама;
– на Уставу и међународним стандардима засновано законско регулисање и поштовање аутономије цркава и верских заједница.
Све ово захтевамо не као привилегије за себе него као опште право за све цркве и верске заједнице.
Шта је још поручено на скупу у Никшићу, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда/Курир
