Сједињене Државе пажљиво су градиле односе с Панамом још за време Теодора Рузвелта, америчког председника који је помогао тој држави да добије независност од Колумбије. Вашингтон је пак, у замену за одвајање Панаме од Колумбије и успоставу независне државе, затражио контролу над подручјем Панамског канала који су Американци почели градити након француског одустајања од тог мегапројекта.
Панамски канал, који је пуштен за саобраћај 1914. године, уз Суески канал једна је од најважнијих поморских артерија света. Читаво подручје канала налазило се под управом Вашингтона још од 1904. године, али након Другог светског рата америчка контрола над каналом и каналском зоном што га окружује постаје спорна како односи између Панаме и САД-а постају све напетији јер су многи Панамци сматрали да каналска зона искључиво припада њима.
Поред дугогодишњих несугласица око Панамског канала, које су решене споразумом америчког предсједника Џимија Картера и његовог панамског колеге Омара Торријоса у септембру 1977., чиме је започео процес предаје канала панамској контроли, Сједињене Државе су средином 80-их година биле све више забринуте због непослушности те државе која је преко своје територије пласирала америчке производе у оближњу Никарагву, којој је Вашингтон наметнуо санкције због повезаности с Кубом и тадашњим Совјетским Савезом.
Будући да се Панама није придржавала упутстава Беле куће, Сједињене Државе у јулу 1987. године најављују крај економске и војне помоћи тој држави. Почетком октобра те године панамске обрамбене снаге привеле су 10 америчких грађана (шест војника, три морнара и државног службеника) који су учествовали у антивладиним протестима. Ухапшени Американци су врло брзо ослобођени, али Вашингтон је морао реаговати на непослушност и покушати избећи губитак контроле над том геостратешки важно позиционираном државом па оптужује војног диктатора Мануела Нориегу за трговину наркотицима и сарадњу с наркокартелима који су преко Панаме шверцовали дрогу у САД.
Нориега је живео и понашао се попут својих спонзора из колумбијских наркокартела. Настањен у раскошној резиденцији са зоолошким вртом, приватним касином и плесном двораном, Нориега је постављао и рушио панамске председнике као на покретној траци имајући притом безусловну подршку војске која је штитила његов положај и наркобизнис који је касније унапредио перући новац зарађен од колумбијског кокаина у Европи.
Нориега се никада није прогласио председником, већ је од краја 70-их година владао из сенке окружен верним официрима. Уз то, био је сарадник ЦИА-е још од 1967. године, а на њиховом платном списку налазио се све до фебруара 1989. године, када је прекинута сарадња. Два месеца након прекида обавештајне сарадње с Нориегом, САД уводи Панами економске санкције и започиње пропагандни рат против свог дугогодишњег поузданика на челу државе која је под њиховим протекторатом. Окидач за напрасно прекидање сарадње било је хапшење америчког држављанина који је уз подршку ЦИА-е из свог дома организовао антивладину радиостаницу.
Мануел Нориега (Фото: Јутјуб)
Вашингтон је покушао преузети контролу над Панамом, а самим тиме и над важним поморским путем, организирањем државног удара који је осмислила ЦИА, али тај покушај је у октобру 1989. неславно пропао брзом акцијом панамске војске. Због сталног америчког притиска на његову власт Нориега 15. децембра исте године пред парламентом најављује рат Сједињеним Државама, а већ сутрадан панамска војна полиција убија америчког официра који је због покушаја заустављања на контролној тачки ранио панамског полицајца. Била је то кап која је прелила чашу.
Због губитка контроле над некадашњим савезником амерички председник Џорџ Буш 17. децембра доноси одлуку о инвазији на Панаму и рушењу Нориеге, којем је исплаћивао плату док је био на челу ЦИА-е од 1976. до 1977. године. Инвазија је започела три дана касније нападом на претходно изабране кључне стратешке циљеве. У инвазији је учествовало више од 27.000 америчких војника, а панамска одбрана темељила се на 12.500 војника, од којих је тек трећина њих била обучена за борбу. Америчка војна надмоћ одувала је покушаје Панамаца да се одупру, а последња борба водила се у божићно јутро.
Кључни изазов за америчку војску био је обезбедитити своју базу Форт Шерман, изграђену паралелно с изградњом Панамског канала, а у којој су поред америчких војника живеле њихове породици. Та је база била центар за обуку америчких војника за борбе у џунгли, а током Хладног рата из ње је испаљено више од 1000 тестних пројектила.
Колико је Панама била важна за Вашингтон, говори и податак да је у тој интервенцији први пут кориштен борбени авион за нападе на земаљске циљеве Ф-117 Најтхок (Nighthawk, енг. Ноћни соко), који је светску славу стекао убрзо након Панаме, током Заливског рата. Поред првог стеалт ловца, Американци су први пут користили јуришни хеликоптер АХ-64 Апач (Apach). Уз то, инвазија на Панаму била је прва америчка војна акција у којој је учествовао значајан број жена војника, њих 600. Управо је Линда Браy, командир вода америчке војне полиције, командовала акцијом освајања складишта оружја у близини Панамског канала.
Мануел Нориега
Након што је у муњевитом удару неутрализисан сваки покушај отпора Панамаца америчка војска започела је лов на свог дугогодишњег сарадника Мануела Нориегу. Американци су расписали награду од милион долара за информацију која би довела до његовог хапшења, али веома брзо се испоставило да се диктатор сакрио у ватиканској амбасади у којој је покушавао добити политички азил.
Због немогућности удара на зграду амбасаде Американци су се досетили трика који је уродио плодом. Будући да је ЦИА знала како је Нориега био пасионирани љубитељ класичне музике, особито опере, америчкој војсци је предложено да из звучника почне пуштати гласну рок и хеви метал музику, чиме би се тестирали диктаторови живци. Презирући модерну музику, Нориега је врло брзо попустио па се предао Американцима 3. јануара 1990. године. Команда америчке војске касније је тврдило да су користили музику како би се спечила употреба параболичких микрофона за прислушкивање, а не као психолошко оружје засновано на Нориегиној одбојности према рок музике.
Достојна замена
Након Нориегине предаје Американци су одмах нашли замену па је за председника постављен Гуилермо Ендара положивши заклетву у америчкој војној бази. Према неким изворима, Вашингтон је поручио Ендари да ће америчка војска, уколико не преузме председање, окупирати Панаму на дуже време. Ендара је пристао на уступак па је водио земљу све до 1994. године.
Нориега је 1992. године осуђен на 40 година затвора, а казна му је касније смањена на 30 година. Издржавао ју је у америчком затвору, али је 2010. изручен Француској, у којој је био осуђен на седам година затвора због прања новца наркомафије из Колумбије у француским банкама. Умро је 29. маја 2017. године у болници у Панама Ситyју, у којој се опорављао након операције тумора на мозгу.
Тридесет година од акције 'Праведни циљ' питање легалности америчке војне интервенције поновно је окупирало медије након што је Интерамеричка комисија за људска права утврдила да је САД нарушио права цивила током интервенције у Панами.
Према подацима панамских хуманитарних организација, током интервенције погинуло је 5000 Панамаца. Осим тога, постоје извештаји о нестанцима цивила и постојању масовних гробница те присилних расељавања читавих заједница. Оштећени су годинама безуспешно упућивали жалбе панамским судовима који су игнорисали њихове захтеве. Родбина убијених и расељених тврди да је земља била под америчком окупацијом све до краја владавине председника Ендара, а који се, с обзиром на то да га је поставио Вашингтон, није намеравао замерити моћном савезнику.
Песме које су истерале Нориегу из склоништа
Иако је америчка војска позната по кориштењу музике као облика неконвенционалног ратовања, грмљавина рифова из звучника стадионских пропорција пожњела је највише успеха при истеривању Мануела Нориеге из безбедности ватиканске амбасаде у Панама Ситyју. Познати љубитељ опере издржао је тек три дана 'терора' поп, рок и хеви метал извођача сс пописа који је лично саставила команде акције 'Праведни циљ'. Према јавно објављеним подацима ЦИА-е, војници су даноноћно пуштали компилацију од 88 хитова с дозом ироније који су сугерисали Нориеги да је опкољен и да нема камо. Међу помно издвојеним успешницама су: Bruce Springstenn: Born To Run; Martha Reeves and the Vandellas: Nowhere To Run; Bon Jovi: Wanted Dead Or Alive; Alice Cooper: No More Mr. Nice Guy; AC/DC: You Shook Me All Night Long; KC & The Sunshine Band: Give It Up; Rick Astley: Never Gonna Give You Up;Guns N' Roses: Patience; Iron Maiden: Run To The Hills; Twisted Sisters: Stay Hungry;Steppenwolf: The Pusher; Warren Zevon: The Long Arm Of The Law; Rolling Stones: Waiting On A Friend; The Animals: We Gotta Get Out Of This Place; The Clash: I Fought The Law
Како је руски пилот извео немогуће, погледајте ОВДЕ.
Извор: tportal.hr
