Михаиловић је у интервјуу појаснио да о догађајима на "острву смрти" није могао да прави дословне записе, али се довијао како да прибележи све страхоте тог места.
"Нисам могао да напишем: данас су убили некога, нисам могао да кажем: данас су ме претукли, али сам нешто записивао. Разговарао сам са неким голоотачанима који су били јуначни и храбри, рекли су ми да су правили белешке, али су их пре изласка уништили", казао је Михаиловић.
О својој довитљивости да сачува сведочења и записе о ужасима тог места Михаиловић је казао да "нико није ни сумњао да их је правио у књижици коју је све време држао у џепу".
"Нисам је крио. Могуће је да се зато није ни сумњало, па сам успео да је изнесем", рекао је Михаиловић.
На питање да ли се плашио када је сва сила Брозова у једном тренутку кренула на њега, Михаиловић је казао да је васпитаван да не буде кукавица, па се зато није ни уплашио.
"Већ се знало да ће представа 'Кад су цветале тикве' бити забрањена. Кренуо сам ипак са супругом у Југословенско драмско позориште. Ишли смо на представу као на последњу. Затекли смо позориште у мраку. Парк око позоришта је био препун људи. Жагорили су, а у згради се није чуло ништа. Само мрак и мук. На доњем, глумачком улазу срели смо сценографа представе Владислава Лалицког. Поздравили смо се и ја сам га упитао: 'Владо, зашто је кућа у мраку, шта се дешава'. Зачуђено ме је погледао: 'Зар ти не знаш да је тебе данас Тито напао'. Питам га: 'Кад ме је напао', каже: 'Данас око подне у Зрењанину. Зар ти то ниси чуо'. Ја кажем: 'Нисам, шта је рекао? Да ли то значи да ће ме плави анђели опет ускоро посетити'. Лалицки ми одговара: 'Не, он је рекао да те неће хапсити'. После тога сам био сигуран да ме неће ухапсити, осим ако не направим неки тежак преступ", рекао је Михаиловић.
Михаиловић је испричао да је у времену док је био проказан имао подршку Иве Андрића.
О томе до када му је била потребна заштита од политичког система, Михаиловић је рекао да се све променило после смрти Јосипа Броза Тита.
"Јосип Броз је умро 1980, а већ 1981. ме је, на моје изненађење, Српска академија наука и уметности примила за дописног члана. После осам година постао сам њен редовни члан и тек тада је наступило велико побољшање у мом животу. Пре тога, много сам послова променио, а први стан сам добио у четрдесетој години живота", појаснио је Михаиловић.
На питање шта још није рекао о Голом отоку који је у неком смислу обележио његов живот, Михаиловић одоговара да је допринео да јавност буде упозната са страхотама тог места.
"Мислим да сам доста допринео томе да јавност буде боље обавештена о једном ужасном мирнодопском логору, најстрашнијем у слободној Европи. Ипак, морам да кажем да није довољно учињено за успомену на људе који су тамо робијали, због, махом, измишљене кривице које су се темељиле на неким изјавама или нечему сличном", рекао је Михајловић.
Шта ће бити одлучено поводом Капетана Драгана, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
