На истим темељима су се касније развиле и остале терористичке организације милитантних муслимана, као што је Исламска држава.

Ово се, између осталог, износи у материјалу Швајцарске федералне обавештајне службе, који је управо доспео на светло дана. Наводи се да су политичка и медијска пропаганда, као оквир за планско распарчавање Југославије, у међувремену, добро истражене. Оно што ситуацију разликује од, рецимо, рата у Ираку, јесте чињеница да бројни медији и коментатори до данас настоје да одбране тадашње званичне верзије о околностима под којима се одвијао рат у бившој Југославији.

“Свакако, разлика је и у томе што су последице овог рата на Балкану по Европу биле нарочито велике и значајне”, каже доајен немачке спољне политике Вили Вимер, члан Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

“Из данашње визуре готово је тривијалан закључак да је већина западних медија у току тог рата подржавала НАТО, али је тада опште место била констатација да су "медији затајили". Одлучујуће медијске структуре, као и њихове стратегије и везе са иностраним факторима, још нису биле општепознате”.

У материјалу на који Вимер указује, наводи се списак пропагандних примера, којима су медији стварали оквир за рат у Југославији и којима су тако дубоко утицали на јавно мњење о суштини и карактеру тог сукоба.

"Српски логор смрти Трнопоље" (1992. године), један је од најпознатијих примера. Уз овај логор у Босни, Швајцарци наводе и "Маркале" у Сарајеву (1991-1995) и "Геноцид у Сребреници"(1995), као "најтужнији врхунац рата у Босни".

Логор у Трнопољу

Шеф једне америчке пропагандне агентуре, која је активно ширила лажне информације о наводном логору смрти у Трнопољу, много година касније, у једном интервјуу, овако је то прокоментарисао: "Ми смо професионалци. Имали смо ангажман и поступили смо по договору, обавили смо посао. Нисмо плаћени да будемо морални."

Што се "Маркала" тиче, Швајцарска обавештајна служба, која потписује овај извештај, подсећа да су "у овом као, и неким наредним случајевима, официри мисије УН закључили да је масакр највероватније спроведен од стране босанских војних снага и то према сопственом становништву". Швајцарци, даље, указују на то да се у ратној стратегији овај захват назива "напад под лажном заставом".

Вили Вимер

Вимер подсећа да је две деценије касније, масакр са "Маркала" поновљен гасним нападом у сиријском рату, који је инсцениран зарад циљева моћника.

Што се Сребренице тиче, чак се и Филип Корвин, највиши цивилни представник УН у Босни током рата, касније успротивио званичној верзији догађаја. Амерички политиколог Едвард Херман и бивши официр ЦИА, Роберт Бер, који је у то време "држао" југословенску територију, говорили су о Сребреници као о превари, подсећа Вимер.

Швајцарски портал преноси обавештајне податке

Објављена документација

У извештају швајцарских обавештајаца, таксативно се наводи досадашња објављена документација о кључним, како се истиче, "медијским маневрима" који су служили за оправдавање квалификација, сервираних из иностранства. Мотив је, како се истиче, промена ситуације на терену бивше Југославије, у правцу који одговара пре свега Сједињеним Државама.

Прочитајте ОВДЕкакве поруке стижу Црној Гори поводом Предлога закона о вероисповести.

Извор: Вечерње новости