У сунчаном калифорнијском граду Лома Линда, заједница адвентиста Седмог дана, такође су дуговечни јер славе чисти живот. Постоји један дуговечни кутак света о којем се неће толико причати и дом је јединог музеја дуговечности на свету. Реч је о Лерику у јужном Азербејџану.
Земља Јужног Кавказа има неколико регија у којима живи становништво које наводно троструко надмашује људски животни просек. То су и Ланкаран и Нагорно Карабах. Али Лерик се сматра средиштем стогодишњака.
У овој смарагдно зеленој земљи високо изнад облака у планинама Талиш, препуној вијугавих путева, људи су открили тајну дуговечности и здравља.
У двособном Музеју дуговечности, изграђеном 1991. и обновљеном 2010., чува се више од 2.000 експоната који документују животе и сећања најстаријих становника регије. Музеј, осим појединачних предмета попут на пример огледала, којим су се користиле три генерације у породици, или мараме и кошуље, сребрни врчеви, чиније и плетене чарапе, постоје и писма на азербејџанском и руском, а артефакти су толико стари да је већ мастило сасвим бледо. Али, најимпресивније су слике које прекривају зидове музеја и датирају из 30-их година прошлог века, а поклонио их је музеју француски фотограф Фредерик Лахоп.
Музеј и службена статистика Азербејџана дефинишу "стогодишњака" слободније него што бисте очекивали: овде, значи да је реч о свима старијим од 90 година.
Међутим, још 1991. године у Лерику је било више од 200 људи регистрираних као старијих од 100 година, а укупно броји 63.000 становника. Данас тамо живи 11 особа старијих од 100 година, а локално становништво повећало се на 83.800. Тренутно најстарија мештанка Лерика је Раји Ибрахимова, стара 105 година.
То је добра берба, али бледи у односу на старост коју је ценио столар, Ширали Муслумов, пастир који је наводно живео 168 година. На жутим страницама његовог пасоша стоји да је рођен 1805, а на његовом надгробном споменику стоји да је умро 1973. Ако је то истина, то би била најстарија особа која је икада живела.
Нажалост, у раном 19. веку мало ко се уписивао у књигу рођених у тако удаљеним селима као што је његово родно село Барзаву, тако да не постоји начин на који би се доказало је ли заиста живео тако дуго. Међу онима који су честитали Муслумову био је и вијетнамски комунистички вођа Хо Ши Мин, који му је послао разгледницу с поздравом, "Драги деда"
Чини се да овај ген за дуговечност постоји у породици. Његова 95-годишња ћерка Халима Камбарова каже да се - иако можда неће доживети 168 као њен отац, нада да ће живети до 150 или барем као њен деда који је доживио 130.
Кад захлади, већина стогодишњака се пресели на врхове околних планина али Камбарова је још била у селу Лерик Барзаву кад су новинари закуцали на врата њене скромне куће окружене великим стаблима јабука и крушака које су посађене вероватно још у детињству њеног оца. Седећи крај прозора, умотана у шал, она говори и свој материњи језик Талиш, дијалект који говори само 200.000 људи, а УНЕСKО га је класификовао као "угрожену баштину".
Показује пасош, у којој се не наводи месец или датум рођења, само година: 1924. Можда јој је 95 година, али у потпуности је присутна, комуницира са својим праунуцима и показује живахни смисао за хумор. На питање о годинама, она весело одговара: "15"
- Бриткост ума део је њихове тајне. Они се држе подаље од стреса, размишљају о животу филозофски, живе дан по дан, без много планирања или брига о будућности - каже музејски водич.
Камбарова дан започиње у зору - не жели предуго спавати нити се излежавати. "Устајем чим ми се отворе очи", каже.
Цео дан проводи радећи у врту или око куће. Соба јој је мала, с дебелим меким тепихом и јастуцима на поду. Многи овде радије спавају на земљи, са само танким покривачем уместо душека, јер се верује да је то најздравији начин за одмарање леђа.
Супротно увреженом мишљењу, стогодишњаци Лерика једу месо, али су наследили навику конзумирања свежих млечних производа као што су сурутка, маслац, млеко и јогурт који овде зову ајран.
Због економских разлога - били су сиромашни - нису имали могућност да једу месо у великим количинама. Њена ћерка доноси велики тањир са крушкама и јабукама убраним у врту и мало ароматичног чаја. Биљни је, цветни и освежавајући. По повратку у музеј, водич показује сто с различитим биљем пореклом из Лерика.
- Тајна дугог живота је добра исхрана, минерали у изворској води и биље које додајемо у чај да бисмо спречили болести. Људи не морају узимати никакве лекове, већ само природне лекове - каже водич.
Заиста, Камбарова инсистира на томе да никад није узимала никакве лекове.
Иза њених прозора, може се чинити да је село мирно. Али физички рад који сељани свакодневно улажу неизмеран је. Од изласка до заласка сунца раде у вртовима и пољима као и око куће. Они шију и плету и брину се за велике породице.
Такав је био стил живота и Мамадкан Абасова, 103-годишњака из села Јангамиран. Седећи на тепиху, преко пута прозора, стогодишњак је готово потпуно изгубио вид и једва чује сина који му говори да су стигли гости. Кад је чуо, почео је певати и молити, те изговорио речи добродошлице.
Баш као и Камбарова, Абасов је био читав живот запослен на пољу и то је радио до пре седам година, кад му се вид погоршао. "Одувек је био добар човек и живео свој живот како треба", каже његов син.
У погледу хране, он једе "све што Бог да" са само једним ограничењем - никада не пије алкохол. Абасов свој дуги живот приписује свакодневној телесној активности коју је дозирао, како каже - да умори тело. Уз добру исхрану из сопственог дворишта, пио је и литру ледено хладне изворске воде, која је богата минералима за које каже да доприносе дуговечности.
Студија из 2017. на Универзитету Навара у Шпанији открила је да живот на високој надморској висини смањује ризик од срчаних болести, можданог удара и дијабетеса.
Студија која је изведена на Универзитету у Колораду Денвер из 2011. открила је да ови становници неба живе дуже.
Годиште неких од ових прослављених стогодишњака можда је још увек оспораван, али овде у Лерику њихова заоставштина живи кроз људе који још увек поштују једноставну тајну дуговечности: физичка активност, добра исхрана, много воде и став према животу који каже: живимо само једном, али ако то учинимо исправно, сасвим је довољно.
По библијском пророчанству ми живимо у “Шестом печату”, шта то значи сазнајте ОВДЕ.
Извор: express.hr
