Најновије

ОКЛОПНА ЗВЕР: Са овим ће џихадисти ускоро отићи у заборав! Цео историјат развоја борбених тенкова сиријске војске!

Од почетка сиријског рата па све до септембра 2015. године, када су се Руси званично укључили у сукоб, Сиријска војска и њени савезници муче се због широког спектра питања везаних за одржавање своје војне опреме. Недостатак резервних делова, уништавање инфраструктуре и широка економска блокада утврђени блоком који предводе САД били су један од кључних разлога који стоје иза ове ситуације. Иран је дао значајне напоре за ублажавање притиска са којим се суочава Сирија, али недостајала су јој потребна средства за увођење и примену система који би омогућио Сиријској арапској војсци (ССА) да обнови своје исцрпљене способности.

Тенк Сиријске арапске армије (Фото: САНА)

Ови фактори, као и огромна улога урбаног ратовања током сукоба, присилили су ССА да пронађе начин да одржи борбену ефикасност своје тенковске флоте на прихватљивом нивоу на било који начин. То је довело до различитих модификација бојних тенкова у ДИJ стилу (тенкови лаки за оправку). Многе од ових модификација варирале су од јединице до јединице. Без обзира на то, бар неки од њих резултат су централизованог и доследног рада сиријске војске.

Ове модификације борбених тенкова могу се поделити у три групе: пасивне мере, активне мере заштите и побољшања у вези са електроником.

Промене оклопа углавном су резултат експеримената Републиканске гарде и четврте оклопне дивизије.

У августу 2014. године четврта оклопна дивизија почела је надограђивати тенкове Т-72М1, као и војне булдожере, па чак и самоходне топове Шилка у својој радионици у Адри. Борбени тенкови који су тамо надограђени добили су име Т-72 Адра, али су у широј јавности познатији као Т-72 Махмиа (оклопник).

Почетни Т-72 Махмиа имао је кавезе са наизглед постављеним оклопним вијцима и завареним на тенк са носећим гредама. Ланци са челичним куглицама додани су у нове бочне стране трупа испод оклопа кавеза. У неким случајевима је предњи део додатог оклопа био напуњен непознатим материјалом.

Овај оклоп треба да спречи непријатељске ракете и експлозиве да продру у труп или куполу тенка. Идеја је да када непријатељска ракета удари у кавезе и да експлодира даље од тенковског оклопа, чувајући тако тенк. Међутим, ова врста заштите није довољна да заустави ударац противтенковског пројектила.

Друга верзија Т-72 Махмиа појавила се 2016. Користила је дебље носаче за наношење и држање кавезног оклопа на возилу, уклоњен је оклоп са куглицом и ланцем, већи браник трупа, на који је додат размак од оклопа, кавез оклоп је био појачан и више, наизглед дебљи, размакнути оклоп додан је гласијским плочама.

Било је верзија, у којима су били кавези, али чинило се да нису успешне.

Друга модификација је био Т-72 Шафрах, који је био “запослен” у 105. механизованој дивизији Републиканске гарде. Чини се да је био усмерен на отпор противтенковске ракете (ПТР).

Бројне носаче постављене су на торњу тенка, а на њих су заварени одређени бројеви под углом. Неки тенкови имају бочне кошуље које следе сличан образац.

Т-72 Шафрах опремљен је композитним оклопом који изгледа попут оног што се може видети на ирачком Т-55 Енигима. Овај оклоп требао би зауставити неке ПТР, посебно старије генерације.

Т-72 Шафрах први пут је документован у борбама у Источној Гоути 27. фебруара 2017., када га је погодио ПТР. Возач је рањен и купола је оштећена, али тенк није уништен. Било је 7 документованих Т-72 Шафрах-ова и чини се да су се сви успешно користили у борби.

Такође су развијени и неки активни системи заштите. Најистакнутији пример је Сараб који је развио Сиријски научно-истраживачки центар (ССРЦ). Ово је уређај за ометање свих ПТР-а вођених САЦЛОС-ом (semi-automatic command to line of sight, енг. полуаутоматска команда према линији вида). Користио је или класичне ИЦ (инфра црвене) одашиљаче или ЛЕД-ове, зависно о производном моделу, и могао је радити 6 сати и лако се монтира на сва возила, као и на стационарне контролне пунктове и одбрамбене тачке.

Сараб-2 је користио новије емитере и био је опремљен новим снажнијим батеријама. Ово је повећало његово време рада на 10 сати пре него што је захтевало поновно пуњење. Систем је добио и издржљивији спољни контејнер за додатну заштиту. Широко је коришћен у битци за Алепо током 2016. У многим случајевима, пуцњеви из противтенковске ракете БГМ-71 ТОВ налетели су на једва погодак на борбена возила пешадије или бојне тенкове заштићене са Сараб-2. Након што се бавио проблемима дизајна Сараба-1 у Сарабу-2, ССРЦ се усредсредио на развој комплетног система меког убијања или пасивних контрамера, а не само система ометања.

Сараб-3 прекривао је 360 степени, уместо 180. Поред овога, тенкови САА Т-55 унапређени су са севернокорејским системима за контролу пожара. Модернизација је обухватала даљиномер од 4 км као део сензорског комплекса, који укључује барометар, хигрометар и термометар. Нови балистички рачунар, који израчунава на основу података које добија од бројила и даљиномер, додат је дигиталним екраном који приказује мерења околине и домет до циља.

Неки Т-55 надограђени са севернокорејским системима такође су опремљени КПВ 14,5 мм тешким митраљезом и димним екранима. Неки од њих имали су и термалне нишане. Неки главни борбени тенкови Т-72 били су опремљени нишаном ТПН-3-49, који се показао непоузданим и неприкладним за урбано ратовање. Главно питање је било да је заштита ИЦ (инфра црвених) лампи од непријатељске ватре једва могућа, као што је била идеја да се то поправи више пута. Због тога је ТПН-3-49 замењен термалним нишаном Випер-72. Његов спољни дизајн био је сличан ТПН-3-49, али са заштитом у облику лука.

Такође је користио многе компоненте ТПН-3-49. Випер-72 има домет до 4 км. У стварности, чини се да домет циљања износи највише 1,5-2км. Стрелац тенка циља кроз електронски опсег, али може се прикључити и ЛЦД. Било је много успешније од ноћног вида, јер је млазница ватреног оружја видљивија на термалним снимцима. Випер-72 се користи чак и при дневном светлу за откривање снајпера у градским срединама.

Генерално, увођење ових модификација омогућило је Сиријској арапској армији да делимично смањи губитке опреме и губитке међу тенковским посадама. Ваља напоменути да многе од ових модификација нису резултат посаде тенка који је једноставно надоградио сопствени хардвер, већ фокусираног програма надоградње, који је увео нове промене засноване на историји непрекидног покушаја и грешака (грешке које су често имале фаталне последице).

У овом тренутку сукоба, они су углавном непотребни и застарели, највише због помоћи руске војске у снабдевању и одржавању. Иако се већина руских напора на овом пољу и даље бележи, техничка помоћ и залихе које је Русија пружала играју важну улогу у обнављању борбених способности САА од 2015. Ипак, ове надоградње у стилу „уради сам“ играле су своју улогу током сукоба.

Терористи покушали напад беспилотним летелицама на руску базу! Више о томе прочитајте ОВДЕ!

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Шта је то малинцизам

Зашто Срби желе у ЕУ? Они ће вам рећи да верују да ће тако боље да живе, јер ће се наћи у ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА