24-12-2019 18:47 Издвојено Свет Планета Видео

Бивши турски премијер и шеф дипломатије и оснивач идеологије „Неоосманизма“ коју је разрадио у делу „Стратешка дубина“ Ахмет Давутоглу одлучио је да се врати у политику и то кроз оснивање странке „Партија будућности“ са којом планира да изађе на црту свом некадашњем политичком сараднику и садашњем председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану са којим се политички разишао званично септембра 2019, а прве пукотине појавиле су се далеке 2016.

Турска војска (Фото: Јутјуб)

Давутоглу је данас Министарству унутрашњих послова предао званичан захтев за регистровање његове „Партије будућности“, објавио је лист „Џумхуријет“.

Ахмет Давутоглу (Фото: Јутјуб)

Иначе Давутоглу се повукао из владајуће Партије правде и развоја у септембру ове године неколико дана након што је странка покренула процедуру његовог искључења због кршења дисциплине, а након што је он објавио манифест у ком критикује ауторитарну политику Ердогана.

Тајип Реџеп Ердоган (Фото: Јутјуб)

Давутоглу оснивач политичког покрета „Неоосманизма“ је други најмоћнији човек поред чувеног Фетулаха Гулена који је одлучно устао против некадашњег блиског сарадника, пријатеља и страначког борца Реџепа Тајипа Ердогана и његовог облика владавине.

Ахмет Давутоглу је свакако значајна политичка личност која је у великој мери утицала да садашња Турска раскрсти са Кемализом и секуларизмом и пригрли „Неоосманизам“ као идеолошки и политички правац. Пре тачно 10 година објавио сам у тадашњем Гласу Јавности разговор са нашим познатим орјенталистом и амбсадором у Турској, Ватикану и УНЕСКО Дарком Танасковићем на тему „Неоосманизма“ када је он био још у повоју. Неоосманизам је од феномена „Арапског пролећа“, крвавог грађанског рата у Сирији и јачању Ирана као „суперрегионалне силе“ уз полагано одступање од НАТО и блиских веза с Русијом доживео бројне измене. Зато сам одлучио да у целости објавим овај стари текст, који упркос свим изазовима и претумбавањима на Босфору није нимало изгубио на својој занимљивости.

Буђење сна о „златном добу“ Глас јавности 6.12.2009

Ахмет Давутоглу, турски министар иностраних послова, на предавању које је недавно одржао у Сарајеву изјавио је да су „отомански векови Балкана успешна прича коју треба обновити“, а било је речи и о новој турској политици „Нула проблема“ према својим суседима, у којој Србија заузима значајно место. Професор др Дарко Танасковић, познати оријенталиста и бивши амбасадор у Анкари, одговара на питање да ли се Турска враћа на Балкан и да ли се овом политиком обнавља Османско царство?

– Архитекти нове доктрине турске спољне политике схватили су да држава не може претендовати на улогу релевантног регионалног и глобалног чиниоца, ако нема сређене односе са суседима. А Турска је донедавно била завађена с већином комшија, па је опредељење за свођење проблема са суседима на нулу сасвим логично. Како је и Балкан турско суседство, а Србија држава за коју турски званичници воле да кажу да је „сусед, иако без заједничких граница“, сигурно је да се и на нас примењује тај активни приступ окружењу – каже Танасковић.

На питање да ли ова прокламована политика Анкаре представља појаву неоосманизма и поновног враћања Турске као регионалног играча на Балкан, др Танасковић каже:

– Сегмент укупне спољне политике, која се објективно исказује као неоосманизам, подразумева и обнављање турског утицаја у свим областима које су некад биле у саставу Османског царства. Наравно, данас се неоосманизам не остварује средњовековним методима, али је суштина идеје турске доминације непромењена- истиче он.

На Сарајевској конференцији Давутоглу је изнео и став да је судбина Турске и земаља у окружењу заједничка, као и да је за све нације на Балкану, Кавказу и средњем Истоку, Турска сигурно уточиште.

„ Као и у 16. веку направићемо да Балкан, Кавказ и средњи Исток заједно са Турском постану центар светске политике у будућности. То је циљ турске спољне политике и ми ћемо то постићи“, рекао је тада Давутоглу и тиме у јавности наметнуо питање да ли Турска претендује на место глобалног играча у светској политици.

– Да би постала „глобални играч“, Турска прво мора да задобије прерогативе регионалне силе и предводнице региона у партнерству с најјачима. Она управо на томе веома промишљено и ради, оцењујући да је општа коњунктура у међународним односима за њу у овом тренутку повољна – истиче Танасковић.

Код неких српских опозиционих политичара појавило се мишљење да нова политика Анкаре заправо представља замену за Европску унију, јер је примање Турске као кандидата наишло на оштро противљење десничара у земљама Европске уније.

– У неку руку да. Мислим да је, без обзира на стереотипну реторику у вези с евроинтеграцијама, онима који у Анкари одлучују савршено јасно да од прикључења Турске ЕУ задуго, а вероватно и уопште, неће бити ништа. Турска се, стога, опредељује за знатно самосталнију, активнију спољну политику. Она жели да валоризује све своје компаративне предности, како у односу на европске тако и неевропске државе. Легитимисање савремених спољнополитичких претензија, позивањем на наводно „златно доба“ османске моћи апсурдно је, али тиме не мање и реално. Изгледа да у Турској има оних који стварно верују да би позив на обнављање османске идеје у модерном руху могао бити привлачан немуслиманским балканским народима. Тешко је претпоставити да би они такво окупљање могли прихватити као замену за чланство у ЕУ- наглашава.

Професор Танасковић, међутим, не сматра да изгласавање Статута Војводине може на сличан начин да се пренесе на Рашку област, у којој живи бројна муслиманска заједница.

– Тешко је, поготово у нашим условима, повући границу између легитимне, рационалне регионализације и латентног, пузећег сепаратизма. Зато бисмо и с оним што делује легитимно морали бити крајње опрезни. Као што Војводина није исто што и Косово и Метохија, тако ни Рашка област, односно Санџак, није исто што и Војводина. Заједнички именитељ ових трију ситуација ипак постоји, а то је тежња удаљавања од власти Београда. Степен релативизовања позиције ових трију регија у државно-административној и политичкој структури Републике Србије неједнак је и неупоредив. Санџак чак и не постоји као регион, премда је испостављен захтев да он то буде, а Војводина је аутономна покрајина. Ипак, кога су змије уједале… Иначе, утицај Турске на санџачке муслимане је знатан и она је тога у пуној мери свесна- каже Танасковић.

Изношење прокламованих Давутогулових ставова намеће српској јавности размишљање да ли Турска стварно жели бити фактор мира и стабилности на Балкану или је само у питању стратешка контрола земаља које су некад биле део османског царства.

Османско царство (Фото: Јутјуб)

– С обзиром на све своје значајне потенцијале, Турска би могла бити важан фактор мира и стабилности на Балкану, али једино ако се одрекне било какве идеје о регионалној доминацији и усвоји начело равноправне сарадње са свима, без фаворизовања муслиманских заједница.

450 километара руске територије под „кишобраном“ америчког радара! Више о томе прочитајте ОВДЕ.