Иако се она неколико пута разматрала, њу у Србију нису "увеле" ни мала Каја, Тијана Јурић, Ивана Подрашчић, мала Анђа из Вратарнице код Зајечара...
По свему судећи, неће ни Моника која је, да подсетимо, нестала у петак, 20. децембра 2019. године када је ујутру кренула у школу. Данас је седми дан потраге за њом, а најозбиљнији траг полиција је пронашла у среду када је и објављено да ју је највероватније отео Нинослав Јовановић, који је већ лежао у затвору од 2006. до 2018. због силовања и злостављања малолетнице.
Принудна кастрација у Србији није уведена јер званична иницијатива илити предлог за то никада није стигла у Министарство правде, без обзира на низ трагичних догађаја над малолетницама. Наиме, како су више пута годинама уназад понављали у овом министарству, да је постајала таква иницијатива, Радна група би то узела у разматрање.
У међувремену, тачније 1. децембра 2019. године почела је примена доживотне казне затвора која немилосрдно кажњава починиоце најсвирепијих злочина, а међу којима је и силовање са смртним исходом, без обзира на то ко је жртва, и силовање детета без обзира на исход.
То је уједно и један од разлога што је наша земља далеко од увођења кастрације.
- Када је у питању принудна кастрација, она не може да постоји у нашем кривично-правном систему, јер се сматра за сурово и нечовечно поступање, које је забрањено Уставом и Европском конвенцијом о људским правима. Међутим, у неким државама постоји могућност добровољне кастрације - кажу у Министарству правде за Телеграф.рс и подсећају да је од 1. децембра почела примена доживотне казне затвора:
- Како би се адекватно казнили починиоци најсвирепијих злочина, пре свега убица трудница и деце, од 1. децембра 2019. почела је примена доживотне казне затвора. Министарство указује да за најтеже злочине у које спадају убиство, силовање деце и трудница, за шта је запрећена доживотна казна затвора, не постоји могућност условног отпуста. Такође, силовање деце посебно третира Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, познатији као Маријин закон, донесен 2013. године, који је увео регистар педофила.
Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће каже да многе земље имају хемијску кастрацију јер већина силоватеља, када изађе из затвора, понови дело.
- У већини земаља закони су такви да је потребна сагласност особе која треба да се кастрира, међутим, има случајева и где они сами траже јер су свесни да не могу да исконтролишу нагон. Има и оних који не траже, али када им се понуди, они прихвате. Хемијска кастрација би можда смањила овакве догађаје - каже Весна Станојевић која се пита зашто је Јовановић уопште изашао из затвора:
- Ко је њега пустио из затвора? То су латентно опасне особе. Није он украо нешто, па да кажемо неће опет. Такве особе то раде нагонски.
Хемијска кастрација представља медицински треман ињекцијама, чиме се потискује сексуални нагон. Реч је о андрогеним блокадама које се дају на шест месеци и које спречавају да се понови сексуални акт. Наиме, лекови који се убризгавају под кожу изазивају смањење лучења тестостерона а мањак овог мушког хормона доводи до губитка сексуалне жеље.
Ову казну за преступнике, који други пут понове овакво дело, прва је 1996. године увела Калифорнија.
Хемијска кастрација педофила на добровољној основи примењује се у Македонији, Норвешкој, Шведској, Русији, Данској, Белгији, Швајцарској, Шпанији, Великој Британији, а ван Европе у Израелу и у неколико држава САД. У Пољској је хемијска кастрација обавезна за све који су силовали дете до 15 година или чланове своје породице, а обавезна је и у Луизијани.
Вулин за потпуно нов закон о војсци! Више о томе прочитајте ОВДЕ!
Извор: Телеграф
