Говорећи о избору ректорке Универзитета у Београду Иванке Поповић за личност године по избору недељника "Време", он истиче да је свакако заслужила то признање.
"Она сигурно заслужује то. Универзитет у земљи каква је наша прожима све институције и на којој почивању све остале институције. Спасити Универзитет у овом тренутку је сигурно подвиг", рекао је Филиповић.
Он је говорећи о епилогу афере плагираног доктората министра Синише Малог рекао да је Универзитет у Београду одлуком о поништењу лажног доктората успео себе да заштити.
"Када се помињу дипломе, мене искључиво занима београдски Универзитет и наши Државни универзитети. То што се догађа са приватним Универзитетима, то треба да буде предмет једне шире расправе. Ја не бих разматрао појединачне докторате, мислим да они нису толико ни битни, јер замагљују важније ствари. Неће то имати велике импликације на стање у друштву као што би се десило да београдски Универзитет није успео на прави начин себе да заштити. Сачувао је углед и понос и да Факултету организационих наука да шансу да све то поврати. Када се десе овакве ствари, онда се не дешавају саме од себе. Гледаћемо да ФОН изађе свестан тога шта јесте и шта би могао да буде", рекао је Филиповић и додаје да је "од плагијата гора само политизација плагијата".
Он је коментаришући шансе младих људи у нашој земљи да започну свој посао захваљујући малом капиталу и "неколико компјутера", навео да делу становништва који није наклоњен информатици мора да се помогне како би започели свој посао.
"У Европи су 99 одсто мала и средња предузећа, остало су гиганти. То су она предузећа у која ви из обичног живота преносите неке наслеђене ствари. Али, мора се много радити на томе. Уколико се ради о студентима ЕТФ-а онда ће они то веома лако да ураде, зато што су они школовани за то, али многи други нису. Имате уметнике, које треба "прекопчати" на предузетничку сферу. Нјима треба мало, али треба радити на томе, треба подстицати, али и дати им конкретна знања", каже он.
"Није лако људима који нису традиционално орјентисани на мреже и да на тај начин добију знање. Зато и мислим да држава, привредне коморе и друге асоцијације треба да раде на томе да им приближе то".
Објашњавајући своју базу од 8.000 доктора наука коју је направио, он је навео да се тиме бави већ 30 година, и да му то представља велико задовољство.
"Ја сам се трудио да идентификујем те наше људе. Реч је о докторима наука о докторантима. Пре неки дан сам у ту базу уврстио и ћерку моје другарице из гимназије, девојку која је докторирала у Италији, видео сам објаву на Фејсбуку и урадио то. То је начин на који ја ту базу попуњавам. Не знам чиме сам мотивисан, немам конкретне мотиве. Почео сам да се бавим тиме пре тридесет година, и желео сам да окупим те људе и направим ту базу податак, а након тога да употребим ту базу за нешто паметно", казао је он.
Причајући о прикључењу Србије Европској унији, он упозорава да то има и многе негативне последице.
"Бесмислени су притисци. Погледајте шта се догађа у Црној Гори. То су последњи покушаји да се нанесе зло једном народу. Али, погледајте како се Европа мења. Ми припадамо Европи, али у овом тренутку робовати идеји приступа на тај начин бирократизованој институцији је погубно за један народ. Европска унија ће преживати у некој форми, и ми треба да будемо опредељени према њој. Она је ту, и она је реалност, али ја говорим о самој ЕУ. Она оваква каква јесте, у овој форми неће преживети. То видимо свакога дана. То није јасно само нашим политичарима. Ми који мислимо другачије немамо шансе да кажемо нешто и да на овај начин артикулишу своје идеје и изрази у јавности", истиче Филиповић и додаје да однос Србије према Европскопј унији личи на "ја је волим, а она ме малтретира".
Прочитајте ОВДЕ зашто је Горану Весићу наређено да се ретко појављује у медијима.
Извор: Н1
