Црногорски владајући режим натурио је контроверзни закон кроз парламент у ноћи између четвртка и петка. Сваки појединачни амандман опозиционог Демократског фронта (ДФ), предложен да ублажи забринутости због тога што је предлог закона намерно намењен Српској православној цркви (СПЦ), одбијен је. Када су неки чланови ДФ-а бојкотовали седницу у знак протеста, сви су ухапшени и затворени.
Звона звоне за Србима
Иако би се, како је написано, закон могао користити за прогањање Римокатоличке цркве или Исламске заједнице, чланови бошњачке (муслиманске) и хрватске (католичке) етничке заједнице подржали су закон, демонстрирајући да је стварна сврха закона прогањање СПЦ-а.
Влада у Подгорици је негирала критике, саопштивши да је закон у складу са највишим ЕУ и међународним стандардима о људским правима. Већина новинара је радо прихватила такав наратив. Како нисам већина новинара, ја заправо читам њихов текст.
Законом се прописује да било која верска заједница у Црној Гори мора имати седиште и да се не може проширити изван њених граница. То је апсурдно за земљу која је величине Конектиката, а процењује се да има око 620.000 становника.
Такође се прописује да ниједна верска заједница не може у свом називу имати „службено име друге земље или њене амблеме“. Наводи се и да је забрањена „злоупотреба верских осећања у политичке сврхе“, шта год то значило. Законом је прописано да држава може одузети имовину било којој верској заједници за коју полиција утврди да је прекршила услове њене регистрације, те да се верска заједница може укинути, без жалбе. Треба ли настављати?
Сада узмите у обзир да је председник Мило Ђукановић недавно оптужио СПЦ да „промовише просрпску политику која имају за циљ подривање црногорске државности“. Постало је кристално јасно за ким звона звоне.
„Прозападни демократа“ ревидира историју
Оно што ову ситуацију чини посебно нечувеном је то што би се то пре само 20 година сматрало апсурдним. Више од 150 година (1696-1851) Црна Гора је била владичанска држава на челу са српским православним владарима, који су били поносни на свој српски идентитет и пркос Османском царству. Чак и током НАТО бомбардовања 1999. године, Црна Гора и Србија су стајале заједно.
Од тада је, међутим, Ђукановић променио и себе и црногорски етнички идентитет као антисрпски. Ђукановић је показао шта мисли о демократији и сумњивим референдумом 2006. године, на којем је једва добио довољно гласова за одвајање од Србије и одбијањем одржавања референдума за чланство у НАТО 2017. године. Уосталом, бити „прозападни демократа“ у главним медијима значи да неко може бити и некажњени диктатор.
У одсутности подршке, Ђукановић би већ одавно био проглашен олигархом или корумпираним аутократом, који се од 1991. држи на власти, мењајући капуте комунизма, национализма и либералне демократије у зависности од околности.
То је, дакле, човек чија влада жели избрисати сву историју Црне Горе и заменити је другом, фалсификованом. Они су већ наметнули „нови“ језик и државну химну, насталу током окупације у Другом светском рату. Вођена кукавичким квислинзима, Србија није учинила ништа да то заустави, још мање протестујући против ове тешке крађе своје историје и културе.
Срби се буне, али Запад не види зло
Не ради се само о Србима у Црној Гори. У четвртак их је хиљаде изашло на улице градова и главних путева широм земље, протестујући против закона. Придружили су им се православни монаси, свештеници и монахиње.
Митрополит Амфилохије, осудио је Ђукановића за наставак прогона цркве од стране нациста и комуниста, али је такође позвао на мир и јединство.
Није требало, јер је црногорска полиција употребила силу за хапшење демонстраната на више локација. Без сумње, ако се Срби наставе одупирати, Ђукановић ће устврдити да је то "агресија из Србије" и можда чак оптужити Русију за подстицање пуча, као што је то учинио у фебруару 2017. То је већ позната књига.
Оно што је веома поучно јесте да су западни морални крсташи у потпуности игнорисали ситуацију у Црној Гори. Премијер Велике Британије Борис Џонсон недавно је изјавио да ће се Лондон супротставити прогону хришћана. Да ли је било речи од стране Министарства спољних послова? Наравно да не.
Исто тако са Стејт департментом и његовим транснационалним њушкалом, Америчком комисијом за међународну верску слободу, која је недавно успела да уједини Индију и Пакистан у осуди свог мешања. У Црној Гори, нису ни завирили.
Шта треба направити од овога? Опет, племенити појмови људских права и верске слободе нису ништа друго до „смртоносне стрелице“ у западном дрвету, које се користе за политичке циљеве. Такође, оно што се данас догађа у Црној Гори представља монструозни ИН ВИВО експеримент промене етничког, верског и културног идентитета народа - лажима кад год је то могуће, али кад је то потребно.
Данас су то Срби и њихова црква. Сутра, то можете бити ви. Немојте рећи да нисте били упозорени.
Препун храм Христовог Васкрсења у Подгорици - народ не да своју Цркву! Више о томе ОВДЕ.
Извор: vostok.rs
