Ситуација постаје гротескна, барем у делу у којем говоримо о томе што значи веровати на реч Курдима, који су пре нешто више од месец дана цвилећи и такорећи на коленима дошли у руску базу Хмејмијм у Латакији, тражећи од Русије да посредује у преговорима с Дамаском и да их спаси од сигурне погибије која их чека у борби с Турском и протурским исламистичким милицијама, који су тада управо били покренули кампању „Извор мира“ на северу Сирије. Остатак приче је познат, јер су и Руси и Дамаск удовољили њиховим захтевима, не и оним политичким, али је Москва својим ауторитетом у договору с Ердоганом ипак успела спречити најгори сценарио по Курде.
Је ли ово иницијатива дела милиција СДФ снага или главног заповедништва, тек треба утврдити. Наиме, овде говоримо о делу курдских снага, док је заповедништво курдских милиција у недељу с руским војницима на северу Сирије постигло договор распоређивању руских трупа у градовима Аин Иса и Тел Тамр, где протурске исламистичке милиције проводе континуиране нападе против курдских снага. Руска војска ће такође бити распоређена у пограничном граду Амуда, потврдио је курдски командант Мазлоум Абди.
„Имали смо част да угостимо команданта руских снага у Сирији, генерала Александра Чаика. Био је то врло плодан састанак и договорили смо се да ћемо распоредити руске снаге у Амуди, Тел Тамру и Аин Иси ради сигурности и стабилности тих подручја”, рекао је курдски зкомандант Мазлоум Абди у објави на свом службеном Твитеру у недељу.
„Радујемо се заједничким напорима у интересу обе наше земље“, додао је Абди.
Градови Аин Иса и Тел Тамр су били поприште трајних сукоба између СДФ снага и протурских исламистичких фракција, упрокос два споразума о прекиду ватре.
Турска је 9. октобра започела своју кампању „Извор мира“, упадом на сиријску територију под курдском контролом на северу земље. Циљ Анкаре је био потиснути СДФ снаге најмање 32 километара јужно од границе, а на сиријском подручју од ирачке границе до Џарабулуса на Еуфрату, такозваној „сигурној зони“, турска је управа намеравала населити до три милиона сиријских избеглица који живе у Турској.
Операција је изложена осуди ЕУ, а Ердоган је с Доналдом Трампом постигао споразум којим је добио одрешене руке да спроведе кампању до краја. Но, војне акције турске војске и њихових исламистичких савезника је прекинуо руско-турски споразум из Сочија, када су се Владимир Путин и турски председник Ердоган договорили о обустави кампање и мирном решењу кризе које је укључивало повлачење наоружаних курдских одреда 30 километара од границе с Турском, али и тренутну обуставу напредовања Турске.
Иако се операција увелико зауставила, исламистичке групе које подржава Турска су наставиле нападе на Тел Тамр, стратешки град у којем живи сиријска хришћанска мањина кроз који пролази пут који повезује зоне под курдском контролом и Аин Ису, „главни град курдских земаља“ из којег делује такозвана „Аутономна управа севера и истока Сирије“.
Договор у недељу долази након размене оптужби између две стране. Русија је тврдила да се СДФ није придржавао споразума Русије и Турске, а СДФ снаге су тврдиле како Русија није постигла никакве успехе у својој улози гаранта споразума, успркос чињеници да су сви Курди у пограничној зони остали у својим домовима и нису завршили као њихови сународници у Африну и другде где су слепо рачунали на помоћ Вашингтона.
Курди су упозорени последњи пут
Иако ново размештање курдских снага на самом североистоку земље, на нафтним пољима Рмеилан, компликује ситуацију, споразум с Русима више изгледа као последица недавних упозорења Курдима, а не као чин њихове добре воље.
Подсетимо да су прошлог недеље сиријски авиони бомбардовали нафтна складишта јужно од Џарабулуса, којима су се служиле протурске милиције и турска окупацијска управа у северном Алппу. У почетку није било јасно ко је извео напад, али је касније Дамаск потврдио да су напад провели сиријски авиони.
У том контексту вреди подсетити да је осмогодишња сиријска криза једним својим делом почела и због иранског нафтовода који је требао пролазити кроз сиријско подручје до медитеранске луке Тартус. Тако је барем рекао сиријски председник Башар Ал-Ассад у интервјуу за канал РТ на руском језику. Чини се да је данас сукоб ушао у нову фазу, али је разлог је исти, а он је опет сиријска нафта и покушаји да се она украде и извози из земље без дозволе Дамаска.
Они који су потрошили милијарде на припрему и наоружавање исламистичких милитаната како би, између осталог, спречили изградњу иранског нафтовода кроз Сирију, сада желе да краду нафту са сиријских поља на источној обали Еуфрата и конвојима је превозе у Турску, али преко ирачког Курдистана и територије коју контролише Ердоганов пријатељ Масуд Барзани.
Терористи „Исламске државе“ су деловали на потпуно исти начин, када су контролисали та поља и транспортовали нафту кроз Турску и ирачки Курдистан, зарађујући до 30 милиона долара месечно, једнако колико сада зарађују амерички обавештајци и официри, те разни посредници на терену, укључујући представнике курдске „самоуправе“.
Храбра одлука Дамаска
Након свега су прошле недеље сиријске власти донеле храбру одлуку да започну гранатирање бројних центара за рафинирање нафте на подручјима која контролишу курдске милиције. Одлука је донесена након што су потврђене информације о кријумчарењу нафте преко Џарабулуса и Ербила у турске луке и даљој продаји непознатим купцима.
„Одлука о ваздушним ударима сугерише да сиријске власти неће допустити крађу нафтних ресурса који су власништво сиријског народа. Дамаск очито не занима цена ни последице таквих акција“, пише арапски лист Рај Ал-Јум.
У међувремену је руски министар спољњих послова Сергеј Лавров оштро критиковао курдске снаге, које су, према његовим речима, „прекршиле обећања и одбиле договор и координацију са сиријском државом, након одлуке Вашингтона да повуче своје трупе са североистока Сирије и руског споразума с Анкаром којим је заустављена турска офанзива на Сирију“.
„Саветовао бих курдске политичке лидере да се држе своје речи“, рекао је Лавров новинарима у Москви у уторак, преноси државна агенција ТАСС.
Руски министар спољњих послова упозорава сиријске Курде „да се не ослањају на подршку Сједињених Држава, јер од ње неће имати никакве користи“.
Сергеј Лавров је одбацио курдске тврдње о кршењу примирја од стране Турске. То је тачно, иако се не могу негирати напади које спроводе исламистичке милиције над којима Турска има контролу до одређеног нивоа, али не могу да контролишу сваког команданта и његове одлуке на терену, као што је био недавни напад на Аин Ису, када су исламистички милитанти покренули напад само како би из заточеништва и избегличког кампа у том граду ослободили своје суборце и чланове њиховихвпородица.
Лавров је рекао како су „курдски челници снажно уверавали руске представнике да ће сарађивати с њима и Дамаском након потписивања споразума 22. октобра“.
„Након што су се америчке трупе вратиле, курдско вођство је одмах изгубило почетно одушевљење за ову сарадњу и још једном се одлучило ослонити на потпору Сједињених Држава”, рекао је Лавров
Генерал Кенет Меккензе, командант америчке главне команде, рекао је новинарима у суботу да ће доћи до повећања операција у борби против ИД, додајући да није било предвиђеног коначног датума за повлачење америчке војске из Сирије.
„Сједињене Државе наставиле су опсежне војне операције на северу Сирије“, известио је у прошли понедељак Њујорк Тајмс иако нико не зна против кога су се то Американци борили и где, нити има икаквих ваљаних доказа који ће поткрепити тврдње о тим „операцијама“.
И сада се у тим операцијама придружују курдске милиције на североистоку Сирије, дан после постизања споразума с Русијом, које би их требала штитити у Аин Иси и Тел Тамру.
„Како би се осигурала њихова права, Курди би требали помоћи у одржавању суверенитета Сирије и изградити смислени дијалог с Дамаском. Стога бих саветовао нашим курдским колегама да буду доследни и да се суздрже од предузимања радњи док се ситуација мења“, рекао је Лавров.
Лавров је био у праву када је став Курда, односно вођства такозваних „аутономних регија“ и Сиријских демократских снага, оценио опортунистичким.
Чини се да је стрпљење руске владе истекло и да су у Москву уморни од курдске игре у сиријском питању. У почетку су сиријски Курди уживали подршку и заштиту Америке, потом су се супротставили Вашингтону, жалећи се како су и тренутку Трампове одлуке да се повуче из Сирије „остали без заштите и да су издани“. Но, благи заокрет америчке стратегије, која се одлучила на останак у Сирији још неко време, Курди су протумачили као повратак америчке ратне машинерије у игру, иако се ради о једва 1000 војника, који, чак и уз помоћ курдских јединица на терену, могу само красти сиријску нафту. Говорити о опсежним операцијама против ИД, како пише НYТ, је бесмислено.
У овом хаосу, бомбардовање нафтних рафинерија од стране сиријског ваздухопловства одражава жељу Сиријаца да заштите сиријске ресурсе и спрече кријумчарење и продају нафте „непознатим купцима“, укључујући Израелце. Нико се неће изненадити ако буде сукоба с америчким трупама које су заузеле нафтна и гасна поља. Иако се многима тај сценарио чини немогућ, слична ствар се догодила у Ираку, након чега су Американци били присиљени напустити земљу.
Ова нафта је власништво сиријске државе и њеног народа са свом својом верском и етничком разноликости.
Америчке снаге се играју с ватром, али ипак пазе да не запале себе, него да спале све своје курдске вазале. Што би Курди могли учинити? Једини им је излаз да се врате у наручје сиријске државе у складу са споразумима постигнутим под покровитељством Русије. Ако не буде тако, сценарио који их чека је виђен у Африну и ирачком Киркуку, када су пред турском војском у првом случају, а ирачком у другом колоне од стотина хиљада цивила и бораца бежале на сигурна подручја, остављајући за собом све што су имали, укључујући крхку „аутономну управу“ за коју нису марили ни Американци ни Израел.
Прочитајте ОВДЕ какво то новогодишње изненађење спремају Амери за Путина.
Извор: Rai Al Youm/logicno. com/Н. Бабић
Раи Ал-Yоум
