03-12-2019 19:55 Свет Планета

Основно начело НАТО-а је да колективна одбрана подразумева и колективну потрошњу. Као један од захтева за приступање НАТО-у. држава-чланица би требало да буде у могућности да посвети довољно ресурса за савезничке текуће трошкове. Кроз то је прошла Црна Гора, а то чека и Македонију.

НАТО (Фото: РИА)

Паралелно са прославом 70. рођендана НАТО-а, Северна Македонија је на корак од приступања савезу као 30. чланица. Ова балканска земља морала је претходно да промени име државе како би добила одобрење Грчке, чланице НАТО-а и осигурала приступање савезу за који је Емануел Макрон рекао да се налази у стању „мождане смрти“.

Македонија

Већина земаља, укључујући Сједињене Државе, већ је ратификовало пријем Северне Македоније и очекује се да ће процес ускоро бити завршен.

Са БДП-ом од 12 милијарди долара и одбрамбеним буџетом од 1,19 процената БДП-а, што је знатно испод потребних два процента, Северна Македонија постаје још једна степеница у ширењу НАТО-а на исток.

Поред директног доприноса савезу, Северна Македонија ће, као и свака друга држава-чланица, морати да сноси трошкове за опрему трупа или војне операције.

Македонија је морала да плати високу цену.

Велика је вероватноћа да ће Скопље као нови члан НАТО-а морати да попусти под притиском Вашингтона и да повећа трошкове одбране.

Црна Гора

Претходна земља која је приступила НАТО-у била је Црна Гора. Ушла је у савез у јуну 2017. године, осам година након што јој је одобрен Акциони план за чланство.

Допринос Црне Горе НАТО-у ове године предвиђен је на 92 милиона долара или око 1,65 процената њеног бруто домаћег производа, у односу на 84 милиона у 2018. години.

Повећан је и допринос Црне Горе.

Хрватска и Албанија

Хрватска и Албанија су биле део претпоследњег таласа проширења НАТО-а, који се догодио у априлу 2009. године. Албанија је од тада распоредила трупе у групу НАТО-а у близини руских граница и у оквиру мировне мисије на Косову, као и у оквиру мисије у Авганистану.

Према проценама НАТО-а, одбрамбени буџет Албаније за 2019. годину је 198 милиона долара или 1,26 процената БДП-а. Хрватски расходи за одбрану процењују се на 1,07 милијарди долара (1,75 процената БДП-а).

На самиту у Лондону се очекује да се Хрватска јавно обавеже да ће до 2020. године повећати издвајање за НАТО на 2 процента БДП-а.

Прошле недеље је генерални секретар Столтенберг објавио да су се трошкови за одбрану у 2019. реално повећали за 4,6 процената и да је то пета узастопна година раста.

Такође је изјавио да ће чланице НАТО-а до краја 2020. године потрошити 130 милијарди долара више у поређењу са 2016. годином, док ће САД плаћати мање. НАТО очекује да ће се та цифра повећати за још 20 милијарди долара до краја 2024. године.

Хрватска ће се јавно обавезати да ће повећати издвајање за НАТО.

Шта НАТО зове “Ђавољим кочијама” сазнајте ОВДЕ.